....su stvari koje me prosto bez reci ostave krajem decembra i juna.
Zakljucak je,naravno,da sam sama za sve kriva.Pa kom opanci,kom obojci.
No,samo htedoh da vam pozelim lepo i vedro jutro,jos lepsi dan,i da se izvinim sto ne osgovaram na komentare-dok stignem sve...
Drzite fige.
E,da...
...mi nocas peva:
Jaroslava
Umesto molitve rekla si
o tom cu misliti sutra
sa sminkom od gara,
ko Skarlet O'Hara tvoj preslikan lik
i dugo plutala ko brodolomnik
ka obali jutra
nekad tisina zna prepasti dzina,
kad ispusti krik
jos jednu noc si izgurala sama
Cehov je zaspao blazenim snom
ni ne zna da je
orgijala tama pod prozorom
vetar je vezbao violoncelo
ceznjive skale u nedogled
zora ti brizljivo pipnula celo
negde u tebi je goreo led
Princezo, javi se
jos imam dzep u kom se
hladni prsti zgreju
posalji poruku da vidim jednom
to pisamce na displeju
sve mi nedostaje
cuvam u damastu
jos kalup tvoga vrata
princezo, dosta je
dve i po godine
smo taoci inata
sta ti je
Plima banalnosti tvoj svet
zapljuskuje kao Atlantidu
dok smrka bioskop,
fali ti neko da napravi geg
da ti za rodjendan ispise sonet
na komsijskom zidu
i s bendom cigana
pod tvojim prozorom utaba sneg
na podmetacu jos crtam tvoj profil
suvisna pitanja izbegavam fintom
ime ti ispisem u svakoj strofi
nevidljivom tintom
pod mojom jelkom do proleca stoji
jedino dar tebi namenjen
zauvek fosil tvog struka postoji
na mome dlanu okamenjen
Princezo, javi se
neke se pobede dobijaju na juris
ne tvrdoglavi se
priznajem javno da se genijalno duris
opasno postaje
na durske akorde se paucina hvata
princezo,dosta je
dve i po godine
smo taoci inata
princezo,dosta je
(znam da sam dosadna,ali nekad jednostavno moram...)
anas sam bila jako,jako nervozna.
Celo jutro sam kao mamurna isla kroz kucu gubeci vreme koje sam mogla pametno da utrosim na ucenje.
Zatim sam popodne saznala da se u mom gradu odrzava mali turnir fudbala,i naravno,celo popodne i vece sam provela u hali sportova.Da me sad neko pita ko je pobedio,nemam pojma.
Nasla sam vremena da popijem kafu sa drugom kog dugo nisam videla,a koji mi je samo jos vise nabio nervozu svojom pricom o raskidu sa "najboljom i najlepsom devojkom na svetu".
E,da,ni On se nije trudio da me oraspolozi-opet smo se posvadjali... (i opet sam ja kriva,cudnim cudom.)
Kad sam,pre nekih sat vremena stigla kuci,eto,prilepila se kao po obicaju za kompjuter ne setivsi se da za sutra treba da naucim mnogo stosta.
I evo,sad kad pogledah u sveske setih se da je sad moj omiljeni deo godine(pritom ne misleci na praznike)-vreme ispita.Ono kad me hvata panika jer harmoniku,jel'te,nisam pipnula celih pet meseci koliko traje prvo polugodje.Za ostale predmete cu se snaci,nadam se.
Matematiku cu vezrovatno vezbati ujutru pre skole,na fiziku se bacam sad.
Juce obecah drugaricama da cu se promeniti,danas sebi da cu poceti da vezbam.
Koga cu pre da izneverim,samo cekam da vidim...
Cekaj i ti,i ovako nemas pametnija posla.
A,da,i zbog preterano nervozonabijajuceg celodnevnog zvrckanja,telefon sam iskljucila do daljnjeg.
O,volim i ja tebe...
..kako boli kad je tesko,a ne znate sta da radite...
I vise ni suze ne pomazu...
Okorelo blato naseg srca ni najjace kise ne mogu oprati....
Morala bih da pozurim
s opisivanjem oblaka -
po delicu sekunde
prestaju da budu oni, a pocinju da bivaju drugi.
Njihovo svojstvo -
nikada se ne ponavljati
u oblicima, nijansama, pozama i redjanju.
Neoptereceni secanjem na bilo sta,
bez napora se dizu iznad cinjenica.
Kao nekakvi svedoci bilo cega -
smesta se razgone na sve strane.
U poredjenju s oblacima
zivot se cini utemeljen,
i gotovo trajan i vecan.
U odnosu na oblake
cak i kamen lici na brata,
na koga se mozes osloniti,
dok su oni poput dalekih i vetropirastih rodjaka.
Neka ljudi, ako hoce, postoje,
a posle neka redom umiru,
njih, oblake, briga za sve to,
veoma cudno.
Nad celim Tvojim
i mojim, jos ne celim, zivotom,
paradiraju u raskosi kao sto su paradirali.
Nemaju obavezu da zajedno s nama nestaju.
Da bi plovili, ne moraju da budu vidjeni.
Vislava Simborska
...trenutno izgleda ovako:
Nista me ne pitajte.
"Kada moras da places, nemoj da ti suza krene...
kada moras da patis, ne daj da drugi vide tu tugu u ocima..
ne daj nikom da ti u dusu takne, i da ti snove ugasi...
jer zivot uvek ide dalje..."
"Ne, ne boj se...
Moje rime,sem što me nikad ne ostavljaju samog,
ponekad znaju tako divno da šute."
Miladin Berić
05.12.2008.
Legla sa osmehom na usnama,jedva zaspala...
Ustala mamurna u 9h.Pogledala telefon-zvao si...
Nocas sam ti rekla da te volim.
Ogolila sam dusu i bacila ti je pred noge da s njom uradis sta god hoces.
I grlio si me dugo,dugo,dok sam ja polusvesna mirisala na vodku i razmisljala:sta cu sutra...
Kasno sam legla i nije mi prijalo,nisam mogla da spavam-nesto me je mucilo...
Rekao si mi da volis bivsu...Iako sam sve tvoje bivse znala,samo sam na jednu pomislila,i bila sam u pravu...Ona jedina koju si predamnom ljubio,jedina zbog koje sam plakala...
Srce je predosetilo a usne su samo rekle:Zavrsi,mozda se sutra necu secati...
08.12.2008
I dalje se secam...
Milion puta si me molio da vise nikad ne placem zbog tebe,a ja jos uvek izgubljena sedim u uglu sobe,u tisini,u mraku...
Ne,ne placem.
Sedim dok mi misli lutaju i skacu satrenutka na trenutak te veceri...
Slusam Bojana Marovica,danas peva samo za mene:
"Tebi je lako reci
da odlazis
kad znas-uvijek mi se
mozes vratiti..."
Setila sam se sta me je mucilo-bilo bi nam sest meseci...
Danas nemam nista pametno da Vam kazem.
Ah,da,dobila sam 2.Ucila sam,htela je da me smiri...
Lazem,mislila sam na tebe.
Powered by blog.rs
