Sreća je u malim stvarima

Eto mene i mah-mah drugari,ako me se neko seca...

Ako ima nekog ko bi mogao da se seti...

As you see doslo je do promene nabolje na mom blogu i od sad sirim samo pozitivnu energiju.

Kao sto neko rece,ja sam zaljubljena 24/7 pa mi valjda sve ovo i stoji :)

Btw,8 kilca manje,necu da vam kazem kako :),ali sam sva hepi.

Evo sad i domaceg koji mi je(hm!) zadala Pinokio:

Pravila igre su sledeca:

1. ostavite link do onoga ko vas je odabrao i listu pravila na svom blogu;
2. napišite 7 činjenica o sebi;
3. odaberite 7 ljudi na kraju posta i ostavite njihova imena i linkove do njihovog bloga;
4. obavestite ih da su odabrani tako sto ćete ostaviti komentar na njihovom blogu

7 o Ja:

*Ofarbala sam se u smedjo

*Tvrdoglava sam

*Obozavam da se raspravljam(da ne kazem,svadjam)

*Zaljubljena sam u jednog kosarkasa 

*Volim samocu 

*Pisem price

*Mnogo placem

Hm....

Prosledjujem onima koji se nisu odazvali,jerbo ne znam ko je na blogu,ko ne....

I,cisto da znaju ona stara lica koja su mi nekad osmesima bojila detinjstvo...I svi oni koji citaju krisom...

I dalje vas volim...

A ja?

Eto,sedim pored prozora i razmisljam gde si.

Valjda cekam goluba pismonosu.

Razmisljam tako cesto,na primer sta radis sad...

I da li me ikad udostojis svojih misli?

Da li to sto kad pomislim na tebe osetim neku cudnu toplinu,znaci da i dalje stanujem u tvom srcu,da me cuvas?

Da li i tebi zatreperi srce kad me vidis i da li se sav zbunis,pitam se.

Rekli su mi da ovo sto osecam nije ljubav.

Naravno da nije;nemamo mi tu cast da budemo kao Romeo i Julija-pricacu ti i o njima nekad...

Tajne sapucu u tami,vode svoj zivot kroz moje zidove.

Cujes li me?

Ili mi to samo odgovara eho koji se odbija o usamljene zidove moje sobe?

Reci ces jednom kako ti ne zasluzujes da budes voljen.

I kako sam ja mnogo bolja od tebe.Zasto mi onda ne pruzis ruku i dozvolis da te povedem u svoj svet,gde si ti centar,i pocetak,i kraj?

Zasto uporno izmices i krijes se?

Veruj,sve se menja slobodnom voljom i pustam ti ruku.

Idi,ali pozelis li da se vratis,necu biti tu.Jednostavno ostani,oseti miris vlage u honicima samoce,zaplaci.

Oh,ponovo me hvata...

Guzvam papir i bacam ga na gomilu predjasnjih.

Vreme je da se nasmejem...

A,a,a,a?

Jel lici na pismeni?

Izgubila sam,bre,onaj zar...i dar...

Dok sam se jutros uzbudjeno priblizavala veseloj ridjoj kosi u glavi mi se motalo milion pitanja:Hocu li se razocarati,hocu li ja razocarati...A srela sam veselu,veselu,veselu,i i vise veselu osobu koja me je odusevila smislom za humor i dokazala se kao velika u mojim ocima.

Ridjoj kosi je drustvo pravila i jedna plava,isto tako duhovita i po mnogim stavovima slicna meni.Ona me je odusevila mladim duhom koji joj odlicno stoji,moram da priznam.(A i konacno sam shvatila zasto koristi ovaj nick)

Jutros sam u Nisu videla Pinokio i Iluziju.Pricale,smejale se,salile,i brzo nam je proslo nekih dva sata.Da nismo rekle sve sto smo planirale shvatile smo tek kad smo krenule-kao i uvek.

Evo kako je to izgledalo:

Ja i Pinokio smo se blesavile:

A posle smo imale i drustvo (da se videti da je Pinokio,shodno svom zanimanju,bas velikodusna)

Kasnije mi pade na pamet nesto sto bas dugo,dugo planiram...

I nikako da mi se ostvari.

Oko nekih godinu dana

Mislim da je dovoljno reci samo da je volim kao rodjenu sestru

i znacete o kome se radi 

Nas dve smo se ispricale kao da se znamo ceo zivot,i mislim da se nisam skoro tako smejala necijem mrdanju obrva(hihih) kao danas.

Hyper je,naravno,dokazala da je sve sto sam mislila o njoj dvostruko tacno.

Rekoh njima milion puta,a evo i da ponovim-ovo mi je zaista bio najlepsi dan u zivotu.

I jos ste mi dokazale koliko su udobni vasi zagrljaji-bas kao sto sam i mislila-pravi lekovi za svaku boljku.

Puno,puno,puno vas volim...

Hvala sto je tako lep osecaj imati vas za prijatelje!

"..samo da znas nisam lud,

da mislim na tebe..." 

Pevaju Divlje Jagode...Stojim u skolskom dvoristu ispod zutog kisobrana i cutim.

Zagledana u beskraj upijam svaku kap,svaku rec pesme.I cim pocne ona poznata melodija i reci nekako se cudno oraspolozim.

"I to je jedino lepo sto volim u skoli",rekoh hyper.

Drustvo je na normalnom nivou,ali niko mi ne odgovara onako da mi bas odgovara-krecemo se u grupi(sto me podseti ha homo erectuse koji su to radili dok nisu poceli da shvataju ko je kome rod,a ko ne),i niko se ne izdvaja za sad.

Moja stara prijateljstva trenutno vise na tankoj struni,ali se odrzavaju.Razlicite skole mnogo udalje prijatelje ma koliko se voleli,ako niste znali.

I dok Milica pokusava da me nabedi da je sve ok,vidim da vise ni sa cim nisam u toku.

Ucim,ali ni to ne stizem-da,znam da me niko nije terao da upisem dve skole.

Jednostavno sam prokleto ambiciozna,na svoju muku.

Pre neki dan sam onako nervozna pocela da placem jer sam dobila cetvorku.

Opet sam pocela da trazim onaj zagrljaj,cini mi se,sad mi treba vise nego ikad.

Ne osecam se dobro u svojoj kozi,muka mi je i depresivna sam.

Mama mi kaze da i za isterivanje iz koze postoji resenje 

Za pobedjivanje jeseni i ubijanje mrzovolje predlazem da pevate sa mnom.Ako necete da pevate,bar slusajte.Pa onda predjite na  Balasevica,pa na Lepu Brenu(ja cu se na prethodnom zaustaviti,nisam toliko depresivna)

Sto rece Mmmila,pomaze sigurno =)

"Jednom kad sretnes me
to necu biti ja
vec samo uspomene
mrve sjecanja

Samo prazna bol, sad je ostala
prazna bol kajanja
i sta radis ti, nije vazno mi
jer kisa jesenja, podsjeca


Kap po kap, kisa sprema se
samo da znas, nisam lud
da mislim na tebe
kap po kap, opet padace
te duge kise jesenje..."

Odes uz neko traljavo objasnjenje i molis me da te ne zaboravim.

S' vremena na vreme mi u poruci napises "moja malena"

Nema te,pa se pojavis...

Nemas pojma koliko bi trebalo da te mrzim,a volim te duplo!

Slucajnosti li-i posle godinu dana post sa istim naslovom... 

Citam phedrenodelaunay-in post i uranjam u svaku recenicu...

I dobijam cudno neko nadahnuce.Novo.

Znate(da,naravno da znate..),ja mrzim jesen.Tako nekako uvek pred jesen ja postanem kao i sad,sva kenjkava i nikakva.Sve mi je dosadno,a nemam snage da se pokrenem.

Ne,ne mrzim jesen kao jesen.

Mrzim kise,mokre noge,pokvarenu frizuru i teske kisobrane.

Sve one stvari koje jesen cine odvratnom.

I mrzim sto za dva dana polazim u srednju,gde treba da menjam zivot iz korena.

Da pocinjem iz pocetka.

A nemate pojma koliko ja volim uobicajenost i jednolikost.

Mrzim to sto cu ponovo morati da se vrtim u krug i da sklapam prijateljstva.

Polovinu starih prijatelja sam izgubila,i to bas onih za koje sam mislila da ce trajati zauvek.

Valjda to u zivotu uvek tako ispadne.

I dok pokusavam da definisem svoje stanje(ne,nisam depresivna i nisam(vise) nervozna),resih da vam otkrijem tajnu...

Od nedavno verujem(a ne znam ni sama kako mi je to palo na pamet),da ce mi se upravo nesto najlepse desiti na jesen.

Valjda da bi mi ista brze i sto bezbolnije prosla.

Pa da naidje zima,moje doba za sanjanje.

E,zimi cu pisati neverovatne price.

Zimi cu se preispitivati i proveravati svoje zelje-nije li se neka od njih slucajno ispunila.

Vidite,kako brzo leti vreme...Evo danas vec jedanaesti mesec boravka na ovom mestu.

Znam,nije sve ni priblizno onoj atmosferi od ranije,ali mi je prosto priraslo srcu.

Postoji nekolicina ljudi koje cu pamtiti dugo posto odem odavde i pronadjem neke nove luke.

Ili ne pronadjem...

Pa,prezivecu i ovu jesen...

I nastaviti da verujem da ce mi mozda bas ova doneti osmeh na lice...

A zima...

Zimu vec odsanjah-unapred...

>Gledajte na buducnost sa vedrije strane<

Da li ste nekada pozeleli da nesto niste uradili,da ste rekli nesto drugo ili se ponasali drugacije?

Mozda ste zazalili i nocu lezali budni brinuci se zbog postupaka iz proslosti,ali proslost se ne moze izmeniti.

Umesto sto na ovaj nacin iscrpljujete sebe,iskoristite svu svoju energiju kako biste gledali u pozitivnu buducnost.

Zapamtite da ste u to vreme postpili najbolje sto ste mogli.

Prestanite da krivite sebe,oslobodite se proslosti i tek cete onda stvoriti svetliju i srecniju buducnost.

>Prestanite da brojite ovce<

Da li se ujutru nerado izvlacite iz kreveta?

Da li su vam potrebni kofein i ugljeni hidrati kako bi vas stimulisali tokom dana?

Ako je tako,onda mozda patite od hronicnog gubitka sna.

Drzite se uobicajenog vremena za spavanje kako bi stabilizovali i telesni casovnik.

• pre nego sto odete u krevet okupajte se u toploj kupki.
• nekoliko sati pre spavanja izbegavajte kafu,caj,kolu.
• popijte solju biljnog caja sa umirujucim dejstvom(valerijanu ili kamilicu)
• provetrite spavacu sobu.

>Oprostite sebi<

Kada nam je slabo samopouzdanje,sami sebi postajemo najveci neprijatelji;ako kritikujemo sebe sto nismo bili dovoljno dobri/pametni/mrsavi... ili ako nismo uradili nesto sto je vredno utrosenog vremena.

Ova opadajuca negativna spirala ce nas naterati da se osecamo sve gore i gore.

Prekinite ovaj zacarani krug tako sto cete reci "oprastam sebi".

Da li ste zaista uradili nesto strasno?

Zar niste sami sebe dovoljno krivili?

Otpustite krivicu,oslobodite se kako biste postigli svoj puni potencijal.

Oprosti,ja nikad nisam bila u poziciji da odbijam.Vecito sam molila za ljubav.Zato sam jedva smogla snage da ti kazem "zao mi je,ja volim Njega."

Ali,ne dozvoli mi da pogresim.U nocima poput ove,kad mi ocajnicki treba zagrljaj,cesto pomislim na tebe.Ne dozvoli da se pokolebam i predjem preko svojih stavova,ostani samo jak lik koji ce jedva cekati da me vidi iako ce to znaciti da ce po stoti put cuti onu pricu koju i vrapci vec znaju napamet:onu o Njemu...

Ostani onaj koji ce lupetati o mojoj tezini i smejati mi se dok trcim po onoj selendri pokusavajuci da uhvatim signal da Mu se javim.

Ostani najbolji maser na svetu i neko ko ce uvek biti raspolozen da me zagrli kad mi je hladno.

Ali mi ne dozvoli da ti ovako povredjena potrcim u zagrljaj,jer to ne zelim.

Ne dozvoli,jer znam da znas da tvoje "stvarno te volim" nikada nece zameniti ono Njegovo "malena"...

I znas da na tvoje poruke tako ne "padam u nesvest",kako bi ti rekao.

Ne dozvoli,jer ne zelim da ti lomim srce kao sto je On meni slomio...

Ne tebi...

(i ostavljam ovo ovako kako je upravo izaslo iz srca,jer cu ga,ako budem ostavila za sutra,prepraviti jos milion puta...posveceno nekom koga nisam u stanju da volim iako jedini pokazuje da vredi...a ko ovo nikada nece procitati)

Hocu da mi pricas bajke dok zagrljeni setamo pored neke reke.

I da mi ne dozvolis da zivim izvan njih.

Hocu da me sa ponosom predstavis drustvu prvo kao najbolju drugaricu,a zatim kao devojku.

Hocu da pored tebe budem mala devojcica kao sto sam bila pored tate.

Da mi pricas viceve i da se decacki divis mojim rupicama dok se smejem.

Hocu da ne dozvolis sebi;a ni drugima da me povrede.

Da mi kazes kako mrzis sto ovako izgledam i da mi pruzis ruku i nadu da se borim protiv toga.

Ne da kazes kako ti ne smeta,tad osetim da ti nije stalo do mene.

Hocu da se odusevis kad me vidis u pidzami,

i da mi kazes kako ti ne smeta moja frizura,ako se meni dopada.

Hocu da se boris sa mnom protiv svega.

Hocu da ti se svidjam i kad se nikom drugom ne budem svidjala-naprasna,teska i naporna.

Da trazis od mene pomoc.

Da me povedes u kupovinu.

Da me zoves i pricas mi kako ti je prosao dan,makar mi dosadjivao.

A ne da mi gradis kule i gradove.

Hocu da budem tvoja princeza,da ostali ne budu bitni.

Hocu da izgledas kako god da izgledas-uvek ces biti prelep.

Hocu da ti na sve ovo uzvratim istom merom,cak i duplo.

Ali prvo

Hocu da te upoznam.

-inspirisano andrijaninom pricom o savrsenom muskarcu-