Sreća je u malim stvarima

Oprostite blogeri,oprosti Katarina ako ovo citas,i oprosti zeno sto slikas najbolje na svetu...

Evo me pa mi sudi, al’ ne prestrogo
nocas majka sinu budi sto se spotak’o
na taj kamen sto ga ti
sto ga ti srcem zoves
pa ti nije tesko da odes 

Evo me pa mi daj tugu na dar
evo me pokraj tebe kao neka stvar
ko vreo led za prste lijepis se
znam, to je to, ti svetis se 

ref.
Ja nisam tvoj kisobran 
zaboravljen u autobusu
naci cu sebi nekog na ovom globusu
ja nisam tvoj slovo i broj 
zaboravljen na tvom potpisu
naci cu sebi nekog na ovom globusu...

Nocas sam u maloj kolibi na planini.

Prozor mi sara bezbroj malenih pahulja.

Pored zida kamin,ispred njega bela ponjavica.

Pored kamina fotelja i ja u njoj.

U sobi okicena jelka sa tri paketica.

Sedim i razmisljam,

Sanjarim.

Tisina mi pravi drustvo;

sjaj lampica sa jelke se igra sa senkama u sobi.

Mala devojcica dugih plavih pletenica mi spava u krilu.

Na zidu slika oblaka,na stolu topla cokolada.

Toplo je,

dremam...

Nocas sam ovde

Ne znam kako bih pocela pricu o ovom prijateljstvu.

Ne znam ni kako je veceras zavrsavam.

Proslo je,nekim sasavim redom,vec sest godina kako ja i ti sedimo zajedno u klupi i ne razdvajamo se.

Nismo iste.

Tebe jure momci,mene ne...

Ti si komunikativna,ja nisam...

Ja sam vukovac,ti si prosecna...

Ja volim belu,ti crvenu...

A opet,sve vreme i ja i ti sa ponosom pricamo kako ne mozemo jedna bez druge.

I kada smo krenule u tu glupu srednju skolu-ono vreme kada su jesenje kise najavile suze-odvojile smo se...

Ti u jednu skolu,ja u drugu...

Drustvo nam nije isto,ali ja i dalje volim da kazem kako nema bolje od moje seke.

Za tebe ne znam.

Koliko mi se cini,postala si hladnija.

Nekako bezosecajna,nezainteresovana.

Ne,ne drma te pubertet.

I ne,zaboga,nije sve isto kao pre. 

Priznaj i meni i sebi.

Olaksaj tisinu koja se stvori

kad te pogledam u oci i pitam

"Mozes li,molim te,da mi ne okreces ledja...?"

Tebe jure momci,mene ne...

Ti si komunikativna,ja nisam...

Ja sam vukovac,ti si prosecna..

Ja volim belu,ti crvenu...

Ja tebe poznajem...ti mene ne.

Meni se ne pise...

Jedinom momku koji to zasluzuje...

Momku sa najlepsim imenom na svetu... 

"...Zar te ne uplasi pomisao
s kim luta tvoja svest kad zaspis?

S kim se izlezava tvoj san
sad, dok si budan?

Gde je sve ono sto si zaboravio da si bio?
Gde je sve ono sto si sad, a ne znas da to jesi?

Gde je sve tvoje
Svaki put kad ga trazis?

Zar te ne uplasi to sto osim porazne ljubomore i nemas drugog dokaza da si nekada bio dete?..."

Mika Antic

(U ovom slucaju ne misleci na ljude)

Da li se ikad okrenes i pogledas u kakvim me krhotinama ostavljas?Vidis li sta u trenutku napravis od mene samo jednim dodirom,jednim sapatom o onome sto predstavljas?Znas li koliko boli kad i tebe ponesem na savesti?

Dodirne li nekad to tvoje neopipljivo i nisko i to sto ne spavam nocima?Ili samo prostrujis,kao senka,kao zmija isklizis i krenes dalje ostavljajuci ljigav trag?

I da li se uopste pitas,to zasto i kako,i cemu i,odakle?I zbog cega i kada i koliko...Ili samo volis da,poput poniznog sluge pogresis pa klones i utopis se?

Cemu svrha tvoga postojanja?U cemu je kvar kod tebe,jesu li ti zaboravili neki nevidljivi deo ili te nisu prekrili pandorinim plastom?Hodas li ili lebdis cekajuci da ugrabis neko kolebanje?

Da li zivis ili je savest tvoj zivot,spoznajes li ti savest uopste?

Ili je samo izazoves pa nestanes?

Da li nestanes pre nego i savest pritisne misli?Ili pokusas da ispravis stvar pa zaprljas jos vise?

Za koga radis?

Jesi li na ramenu belog andjela cuvara,ili onog zlog?

Da li si i sama svesna svog postojanja ili si jednostavno kao magla-sretnes belinu sunca pa nestanes...

I znas li da tvoj trag ostaje vecno?Zalepis se na celo onome ko te nosi,pa ga po tebi i po onom ruznom sto predstavljas poznaju ceo zivot.Znas li sta je zivot?Postoji li to kod tebe?Tako te je mnogo da me dovodis u dilemu-da li se non stop radjas i umires ili jednostavno postojis,poput materije,klizis,stapas se,delis.....