Sreća je u malim stvarima

Milan.

Tuga — Autor tuzna @ 00:28

Danas mogu da ti pišem.

Noćas, kada mi je srce puno i ne predaje se žalu za prošlošću. 

Nedostaješ mi. 

Tvoja praunuka i ja smo danas okitile jelku. Ona je stavila par crvenih ukrasa tamo gde sam ja želela da budu roze. Onda me je zagrlila i rekla-Tetka, spavaj sa mnom noćas. I dok ona ravnomerno diše u mom naručju, izgaram od želje da je do kraja života čuvam od svega zlog na ovom svetu, i prisećam se tebe, prisećam se bake i naših praznika.. Kitili smo jelku u svim bojama, razvlačili trakice sa kraja na kraj vaše kuće, sve nam je bilo dozvoljeno. Na kraju igre ja bih legla tebi u krilo i ti bi mi mazio kosu dok ne zaspim, obraza crvenih od srwće, čela vrućeg od toplote peći. 

Nedostajete mi. Jedva čekam da ova godina prođe. Previše boli, naročito danas, to što mi vas je oboje odnela 2019,uprkos tome što su se i lepe stvari nanizale. Nedostajete mi da kitimo jelku, da ložimo badnjak, da pijemo kuvanu rakiju. Da pletemo božićne venčiće, da rčkamo u vatru, da mesimo kifle, da kupujemo čvarke, da farbamo kosu, da se šišamo na nulu. Da jedemo oslića za Svetog Nikolu, da ogovaramo familiju, da čuvamo pse lutalice, da vakcinišemo šugave mačke. 

Nedostajete mi, iako suzu nisam pustila već par meseci, iako sam vas grlila do vašeg poslednjeg daha, iako sam vas ljubila kao da ću vas ipak nekako zadržati... Još samo jednu novu godinu, još jedan rođendan, još jedan poljubac u teme.. 

"Naša je, ljubi je deda, piškiće ona dedi na grob". Rečenica koja mi je bila tako nerealna, nezamisliva, na koju sam se ljutila.. A koja bi tebi donela olakšanje, koja je za tebe predstavljala krajnji trijumf, evo, živote, mi smo odgajili dve, pa za njima njihovih četvoro, pa i ovu najmanju-i ona će nas naslediti, ona će nas pamtiti i grob nam obići, i ostaće naši životi da se pamte, da se pominju, da generacije na nas budu ponosne. 

Voli te tvoja unuka-muka.

Nema mi veće zahvalnosti u životu, nego što sam imala tu čast da se nazivam vašom. 


Powered by blog.rs