Sreća je u malim stvarima

Septembar

o meni.... — Autor tuzna @ 21:49

Imam želju za pisanjem kakvu nisam imala godinama. Opet me teraju neke situacije da odrastem za mrvu više, da se trgnem i sagledam život nekim drugačijim pogledom, da zahvalim za sve što imam.

Došao je s posla slomljen, video je smrt svog kolege i to ga je duboko potreslo. Morao je da vodi gomilu teških razgovora ali jedino što mu je ostalo kao utisak je:"Ko će da othrani troje dece?" Pokušala sam da ga utešim, ali sam mlađa i zbunjenija, nemam dece koja trebaju brigu, imam samo svoje mizerne probleme od kojih pravim slonove i dopuštam da mi unište dan(e). Kupila sam mu sladoled i zagrlila ga.

*

Mnogo mi se piše, to je najvažniji deo mog procesa (o)praštanja, piše mi se za tebe, osećam onaj dobro poznati osećaj krivice koji imam kad god uradim nešto zarad svoje sreće, izvinjavala bih se što dišem(ali neću), zapravo sam emotivno biće i volim što se kao takva ne uklapam u šablone ..

*

Piše mi se o mojim snovima, o tome kako pouzdano znam da ću uspeti u ovom projektu za 12 dana, o tome kako ću u pravo vreme doživeti prave stvari, samo ukoliko se do tada sačuvam. Piše mi se o tome kako jedva čekam oktobar, kiše i jesenji miris u vazduhu, o tome kako je život prekratak i nepredvidiv i rešila bih u tom pisanju da ću ponovo početi svesno da ga živim...

Piše mi se..ali neću..mnogi su pre mene sve to već ispisali..


Zakon privlačenja

o meni.... — Autor tuzna @ 17:46

Odavno sam prestala da se pitam zašto se nešto desilo..Zašto baš tako i zašto baš meni.

Otkriće mi je što shvatam zašto čak i par godina kasnije. Shvatam zašto mi ni sa kim nije uspelo, a shvatam zašto mi i sa tobom prva dva puta nije uspelo. Shvatam zašto si mi pre 8 meseci rekao da ti je naš raskid najbolja stvar u životu, tek sada. Glupača je shvatila bukvalno i negativno kao i sve u životu. A ti si za to vreme postigao neverovatne stvari da bi meni dokazao da me zaslužuješ.

U međuvremenu ja sam napredovala svojim ustaljenim tempom ni ne sanjajući šta, to jest koga mi život sprema. Sada stojim pred tobom, zadivljena onim što si postao i postaješ svakodnevno, sada ja željna da budem bolja od najbolje sebe, da mogu da ti pariram, da mogu da uzvratim tu količinu ljubavi i snage koju mi ulivaš, a koja je zapravo nedostižna i nemerljiva...

Danas mi je svanuo naopak dan, pašće sneg, najela sam se majkinih pereca i pokušavam da pronađem dokaze sebi da mogu i ovo..Da je sa tvojom dušom kraj moje čitav život za mene jedan obican..p....dim... 


Izaberi

o meni.... — Autor tuzna @ 22:37

Znaš, obojica će biti tamo,a ja ne znam koga bih želela da vidim,a kome da kažem da ne dolazi..

Jednog poznajem isuviše dobro, godinama je bio moje srce i duša, činio je sve za mene i meni. Nikad me nije povredio, osim kada mi je na rastanku rekao:"Ćaos,neću da te zadržavam."

Kasnije mi je rekao da se držao izreke-Ako nekog voliš,pusti ga da ode. I da to što mu se sad vraćam,znači da sam njegova i neće me pustiti nikad više. Boriće se za mene. A ja se gušim od previše borbe, kakva crna borba, ljubav je ljubav a ne rat, iz te smo bitke oboje kao ranjenici izašli...Guši me,želim da pobegnem,a ne želim da budem sebična i hladna, do jutros sam želela da provedem život kraj njega. 

Drugi...Drugog ne poznajem. Dali smo šansu nečemu što je ličilo na nešto, ali tačno mogu da nas zamislim, ne poznajemo se, i pucamo naprasno posle x godina glume, sasipamo jedno drugom istinu u lice i to nešto  se raspada. Pre 18 dana me je sanjao. Za tih 18 dana meni se toliko stvari izdešavalo da sam,pogledavši u kalendar danas,zinula od čuda koliko je zapravo malo vremena prošlo. Iskreno, volela bih da ga vidim još jednom, mislim na onaj filmski susret na ulici kad se oboje smejemo osobi s kojom šetamo, uozbiljimo se kad nam se poglefi sretnu,pa hej,pa ćao, pa kako si-sve smotano i zbrzano i žuran korak dalje...

Posle 7 meseci sam mu se javila i on me je iz čista mira pitao želim li da pređe 1300 kilometara da me vidi. Ostala sam bez teksta.

"Izaberi", kaže majka, "onog s kojim bi bila srećna, zanemari sve druge faktore,osobe,okolnosti,planove, izaberi pametno i kad izabereš...pusti se i živi ljubav, za to si stvorena..." 

 


Život je nekad siv.

o meni.... — Autor tuzna @ 17:34

Cohen u nedeljno popodne. Loša, loša kombinacija..

Pola dana sam prespavala tešeći se da je to normalno posle neprospavane noći.

Možda je normalno, ali ne za mene.

Danas mi je dan za knedlu u grlu i kamen u želucu, bez razloga.Neko vreme nije bilo tog kamena i baš sam lepo navikla bez njega..Sad je opt tu. Samo danas, nadam se.

Neću više da slušam kukanje nje,koja mi se javi da mi natovari i svoj kamen, a za moj ni ne pita. Ona i ja družimo se 10 godina, od toga 3 poslednje čini konstantna kuknjava. Nije ni njoj lako..Ali nije ni meni, vala.

Neću više telepatski da ga prizivam i molim da se promeni..On i ja smo različiti. On je sam po sebi divan. Do mene je hoću li tu različitost progutati ili ću se konstantno uzbuđivati oko iste stvari.

Neću više da gubim dragoceno vreme..Sada ću odložiti sva čuda tehnike koja mi odvlače pažnju i posvetiću se svojoj budućnosti.

Danas je nedelja, 26.februar. Za dva dana mu je rođendan. Na internetu pročitah tužnu sudbinu jednog dečaka. Drugarici je umrla baka.

Danas je nedelja, ja u krevetu slušam Cohena..,,Dance me to the end of love''...

Loša, loša kombinacija...


HSP

o meni.... — Autor tuzna @ 18:22

Veoma sam osetljiva. Zato ne gledam vesti, ne slušam radio odnosno promenim stanicu čim počnu ružne teme. Isto tako 'promenim stanicu' u životu čim naiđu emotivno 'ružni' ljudi.

Moja trenutna omiljena boja je teget sa zlatnim šljokicama, boja zvezdanog neba.

Moje omiljeno mesto je pored bratanice koja ima 7 meseci i mnogo voli da se grli.

Volim da pišem, pričam glasno i pevam tiho. Volim da se osmehujem usputnim prolaznicima. Čak i farmakologiju volim,iako nikako da zasednem i položim je.

Volim da se vraćam sebi kad odem predaleko. Volim da razgovaram sa majkom,satima. Volim da pomažem ljudima iako to preti da postane mana.

Volim da pišem besmislene postove na blogu koji će uskoro proslaviti deseti rođendan, iz samo meni znanih razloga, jer mi se može.

Jer mi pomaže da se vratim u kolosek i izguram dan.

Ja sam devojčica koja je naglo porasla, buca sa namrgođenim izrazom lica koji je sasvim slučajan i pogrešan, ali ipak u dubini duše, srećna i zahvalna devojka.

Sa mnom je, zapravo, sve u savršenom redu.

Konačno. 


3.dan

o meni.... — Autor tuzna @ 20:33

Jednom mi je rekao:,,Ti,bre,volis previse i niko,koliko god se trudio,tu ljubav ne moze da uzvrati."

To je samo jedna od knedli kojih se secam. Ali ne kao knedle. Vec kao novog izazova koji mi je zadao u ljubavi...Naci nekog ko ce (hteti) da uzvrati. 


Sama..i nervozna.

o meni.... — Autor tuzna @ 20:56

Posle dana meseci čitave godine razmišljanja, shvatila sam šta mi je. Znam šta ste pomislili, prođe mi život u dijagnostici sopstvenih ludila. Ali eto, danas znam. Sada znam, a sutra možda opet neću znati. Ko zna?

Ne pamtim kad sam sa uživanjem sedela na terasi i pušila ili samo slušala cvrkut ptica ili dobru muziku na slušalicama. Ne pamtim kad sam bila opuštena i srećna u svojoj koži a da ne poželim da iz nje iskočim. Niti kad sam provela vreme s osobom vrednom gubljenja vremena. To je u mom slučaju direktni zločin protiv duše. Smežurala se i plače u uglu mojih grudi a mesto koje je zauzimala sada ispunjava vazduh. Pritiska mi grudni koš i samo se čuje zujanje vazduha koji struji tuda.

Mogu li da joj obećam nešto bolje uskoro? Ne. Nemam neko interesovanje sem redovnijeg trčanja u prirodi, ali i za to mi je potrebno lepše vreme. Imam ne iz mer nu potrebu da pišem, ali tek danas se uhvatih olovke i već posle pola sata bujicu reči je zaustavila panika zbog obaveza koje zapostavljam. Proklete obaveze. Umorna sam. Prezasićena. Slaba. Uz to i daleko od svojih najdražih.

Ovo je samo jedan od onih dana... 


Bogojavljenje

o meni.... — Autor tuzna @ 12:43

 Kažu da se na današnji dan otvara nebo, ispunjavaju se posebne želje i Bog nam daruje sve blagodeti...

Veličanstven u svom delovanju, kao i uvek..

Nekoliko nas u ponoć je od srca zamislilo istu želju, ostvarila se rano jutros Smile

Ima li lepšeg i većeg čuda od devojčice koja je obogatila našu porodicu i celu planetu dolaskom na ovaj svet baš danas?Smile

Ima li srećnije tetke od mene? Čisto sumnjam! 

undefined 


Tesna duša

o meni.... — Autor tuzna @ 21:53

Teško je.

Svaki segment duše zaboli.

Previše sam osetljiva, sa dušom na vetrometini;

previše sam krhka i neću to nikada zaista shvatiti

niti imati snage da se promenim.

Od ovog tupavog srca svako uzme koliko mu odgovara..

Ostalo je još par mrvica.

Noćas se, na svojoj malenoj terasi, s knjigom u rukama,

zaboravljena od čitavog sveta,ogrćem tim mrvicama duše.

Izdrži. 


Drvo života

o meni.... — Autor tuzna @ 22:11

Zajedno sa nas dve, našim entuzijazmom i akademskim snovima, u stan u prestonici preselilo se i malo drvo života. Šalile smo se da je maleno kao i mi naspram života, naspram velikog grada i svega sa čim treba da se suočimo. Obećale smo da će naši živeti duže od kaktusa Keri Bredšo u seriji. I drvo, i snovi.

Prve godine zalivale smo ga na smenu. Stacionirale smo ga posred sobe i nije nam smetalo; pazile smo da ne zakačimo prkosne zelene listove prolazeći pored njega i da ne zaboravimo da osvežimo zemlju ponekad.

Jedna se odselila. Došla je neka treća koju cveće nije zanimalo. Nas dvoje smo ostali udruženi. Premestila sam ga u svoj deo prostora i izgledao je sve bolje.

Inače ne volim simboliku i ideje tome slične, ali nisam mogla da ne primetim da se zajedno sa mojim osećanjima menjalo i to drvo života. Posle jako teške godine na fakultetu i stresa koji ju je propratio, ono kao da je saosećalo-morala sam da mu isečem jednu granu. Onu prvu, koja se i doselila sa nama.

Onda su me nešto toplije temperature zavarale, i ostavila sam ga na terasi. Te noći je temperatura otišla u minus i moje drvce se prehladilo. Počeli su da mu opadaju listovi, a zajedno sa njima i moji snovi su se rušili. Ispiti se nisu dali, on je otišao,a i od biljke je ostalo samo osnovno stablo.

Danas sam rešila da je oživim. Kupila sam, umesto narandžaste, veliku zelenu saksiju sa uzdužnim prugama, novu zemlju i provela popodne na terasi.

U jednom trenutku, pre par meseci, sa jedne grane otpao je mali, tek ozeleneo listić. Bilo mi je žao da ga bacim, pa sam ga uvukla osnovom u zemlju, i na to zaboravila. Taj maleni list je mesecima rastao i svom silinom pružao žilicu, dok se nije spojio sa glavnim korenom. Sada ponovo rastu zajedno. 

Ne mogu da opišem koliko nade mi je uneo. Toliko da sam se smešila čitav dan. Pažljivo sam ga prenela, trudeći se da ni na koji način ne poremetim njegovu borbu za opstanak. I, mislim da znam šta to znači. Ponovo ćemo mi olistati, i porasti ogromni, do neba. Zajedno, kao i prvog dana.


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10  Sledeći»

Powered by blog.rs