Sreća je u malim stvarima

Cuvam noc od budnih

o meni.... — Autor tuzna @ 23:47

Volela bih da pamtim samo loše o ljudima iz prošlosti.Prošlost je samo to, i niko više ne živi u njoj. Znam da je se treba odreći. Pa zašto onda uhvatim sebe kako sredom u ponoć prebirem po hodnicima prošlosti, kucajući na zatvorena vrata? Zamišljam kako mi otvaraš, nasmeješ se i ćutke me zagrliš. A onda mi dugo pričaš kako smo se onomad zaglavili kolima u blatu, pa budili tvog dedu da nas traktorom izvlači; kako sam imala tada providnu haljinicu i od stida nisam skidala kaput dok mi je tvoja baka kuvala kafu u 4 ujutru. A onda opet ćutimo.. 

 **

Volela bih da imam hrabrosti da bacim tvoje sladunjave poklone. Sve što si mi kupio bilo je predvidivo i dosadno. Plišano srce, kartonska kutija koju čak nisi sam napravio.. Sada znam da nije do poklona, jednostavno te nisam volela. Džaba je što tvoju majicu nosim po kući, kad sam se svako jutro budila sa mišlju da mi u životu ne trebaš. 

***

Pitam se jesi li počeo da živiš sam sa nekim, ili zbog nekog... Pitam se čuvaš li pisma koja smo razmenjivali. Imali smo dvadeset godina i naša su pisma putovala nedeljama preko granica, prelazila 1344km do naših željnih ruku. Sećam se, jednom si našu sličicu zalepio za metalni privezak pa su na granici otvarali pismo da provere šta to krijumčarimo preko 3 države. A onda mi je poštar sve to ponovo upakovao i docrtao smajli. Pitam se jesmo li ih raznežili tamo, da li se neko od njih oduševio dvoma klincima koji se obožavaju i odbrojavaju dane do ponovnog viđenja.. 

Volela bih da ipak još uvek živiš sam.. Suprotno bi me ubilo. A ne volim te.. Ali uvek uspeš da zaseniš drugog. Čučiš mi na ramenu poput anđela čuvara i, kad god poželim da napravim glupost, u glavi mi odzvanja ono što si mi poslednje rekao:"Nisi ti takva.. Čuvaj se".

I čuvam se. Za tebe. Borim se i grizem i maštam da ću te 2020.sresti tamo gde mislim da hoću. 

*

Malo sam sve idealizovala. Kao i uvek. Sama se pomučim za savršeni mehur od sapunice, a onda ga sama prstom izbušim. A ipak rešim da budem najbolja. Da se, čiji god za 10 godina bio, mene nikad ne stidiš.. 

  ❤️


Ja umem u svakom novembru da napravim jun

o meni.... — Autor tuzna @ 10:55

Od jutros stežem ruku sebi.

Uspela sam da te zaboravim, da te ne pronalazim u svakom stihu, da te sebi oprostim.

Nisi ni znao šta gubiš. Samo si me pustio niz vetar, pustivši suzu iz besa što odlazim. Stoti si koji mi kaže:"Mnogo maštaš, to što ti tražiš ne postoji." 

Uspela sam da oprostim sebi što sam uopšte i pokušavala da ti otvorim oči, ne shvatajući da gledaš u to što ti pokazujem

Ali ne vidiš ono što vidim

I to što za tebe nije stvarno ne znači da za mene ne postoji, blistavo i čisto, raširenih ruku, nežno i odvažno

I čeka

Čeka da prestanem da otvaram oči i šutiram usputne kamenčiće,da prestanem da budem 'lako zaljubljiva', da ne dam da mnome manipulišu takvi kao ti. 

Hajde da se nađemo, da vidiš lepotu u devojčici koja ima 3 godine i temperaturu 39, da osetiš toplinu beogradske košave, da ne balaviš za kratkim suknjama, da ti ne bude neudobno kad ti legnem na grudi i ne žališ se na utrnulu ruku

Samo da se smešiš i govoriš sebi, jebote... Ipak postoji, znam da te nisam uzalud čekao, znao sam da ćeš doći i da te niko neće sprečiti u tome. 

Samo da se smešim i da mislim, hvala ti, Bože, što je ovaj kratak život za mene i danas nastavljen, što sam tu gde jesam, sa mojim ljudima, što mi tvrđavu od najtvrđeg čelika ništa ne poljulja i ne okrnji. 

Hajde.. Da zaboravimo sve prethodno i najzad počnemo ispočetka. 


Nervozna.

o meni.... — Autor tuzna @ 16:48

Ležim na krevetu i učim. Isti ispit, treći put, godinu dana razmaka. Položiću, nekad.

Plakala bih. Ali ovo bi bio dvanaesti dan koji bih provela plačući, pa neću. 

Niko nikada nije bio lud za mnom. Igrali su se mojim osećanjima dok sam ih ja idealizovala, uživali u pažnji koju sam nesebično davala. A onda, kad bih se probudila iz tog balona od sapunice i ostavljala ih shvativši da zaslužujem više, govorili bi-šteta, bila si najbolja od svih, i pre završetka rečenice odlazili ne osvrćući se. 

Šteta za mene, što sam dvadeset i pet godina lutala tražeći ruke koje će me spasiti. Sada bi motivacioni govornici rekli da su one ispod mojih ramena. Ali ja danas ne umem. 

Nervozna sam. Neću plakati. Samo ću ležati i učiti. Čekaću (se) da se spasim. 


"Ja sam čovjek s mnogo problema, a pretpostavljam da sam većinu sam izmislio."

o meni.... — Autor tuzna @ 23:02
  Rekoh mu jednom: "Ne daj mi da odem ljuta na spavanje... Izgubićeš me.''

I'm hard to love.

o meni.... — Autor tuzna @ 20:28

Jebi ga.

Najbolja sam na svetu dok sam iza svojih zacaranih zidova.

A onda naidje neko, dune i srusi ih kao kugla cunjeve u kuglani.

Tako ogoljene duse, ne znam sta cu pre. Zgrnem je onim sto mi prvo padne pod ruku, a onda se branim svim silama.

Tajna je u zagrljaju.

Ako i tako ratobornu uspes da me zarobis rukama, spustajuci me na svoje grudi, tvoja sam.

Ako ne uspes, zidove cu opet izgraditi, ali cu, bojim se, tesko skupiti sve komadice srca po drugi put. Ono je sada u tvojim rukama. 


Motivacija.

o meni.... — Autor tuzna @ 20:15

Umesto uvoda, priča o Teriju Foksu.

 

Gledam ovaj video po treći put, sedeći obema nogama na udobnom kauču, u toploj sobi u najlepšem gradu na svetu. Sita i srećna. Zdrava.

Hvala ti, Bože.

Blagosloveni bili oni koji moraju da prođu kroz onako nešto, a uspeju da sačuvaju veliko srce i osmeh na licu.

Hvala Ti. 


DZ.

o meni.... — Autor tuzna @ 23:10

Neko me je upitao danas kakav mi je bio dan.Skuvala sam šolju prejake kafe, otvorila knjigu iz fiziologije na 40. strani, poklonila se i počela da pišem. 

D mi je poslao poruku da me voli, a zatim odveo svoju devojku na večeru. 

Koleginica me je grlila deset minuta uz želju da me neki muškarac voli onoliko koliko me ona voli. Mislim da je to najiskrenija čestitka koju ću dobiti za Dan zaljubljenih ikada.

Sad čitam kako je On Njoj čestitao, i kako je nečija tetka dodala-moja dečica.

Ja sam šest meseci čekala iz vojske spavajući u njegovoj majici, dve godine bojevala njegove bitke i bila muškarac u vezi, organizovala događaje koji su mu bili ''najlepši u životu'', kupovala skupe poklone, jeftine poklone, pravila poklone, ljubila gde boli i krpila njegovu napaćenu dušu dok mi nije prekipilo. Ipak, nikad nisam bila ta koja se uklapa u šablon ''dečice'' jer sam, iako poštujući njegovu rodbinu kao svoju, uvek jasno postavljala granicu između ''moje'' i ''tvoje''. Iz kog razloga bi, zaboga, njegova tetka mene nazivala svojim detetom? Ima ih već troje. Nisam bila slatkorečiva, nisam poltronisala, i baš zato sada ovde sedim

sama kuvam svoju kafu

sama ispijam gutljaj po gutljaj

sama sam obišla dva tržna centra, od radnje do radnje, i kupila sebi gomilu poklona.

Sama ću spremiti svoj doručak, svoju romantičnu piletinu u slatko-kiselom sosu

i nikada u životu neću biti

voljenija. 


One day can change everything.

o meni.... — Autor tuzna @ 22:12

Dan treći. Plakala sam joj na ramenu čitavih pola sata. Mazila mi je nos i ponavljala kako sam slabić i da moram biti jača u životu.

Pokušavam da se naviknem na činjenicu da ću morati da nosim naočare. Glavobolje će prestati, izgledaću pametnije.

ON me je pitao da ga upoznam sa drugaricom. Upoznala sam ih. Već se zaljubio.

A ja nikako da izbacim iz glave činjenicu da, ma koliko se trudila, nikome nisam dovoljno zanimljiva da poželi da ga neko upozna sa mnom.

Briše mi suze i vodi me na picu. Nikada neću biti mršava i voljena. Nikada neću prestati da patetišem.

 


Lutam kao mesečar preko krovova.

o meni.... — Autor tuzna @ 00:35

Skakućem posmatrajući svoju senku koja se igra po komšijskim zidovima.

Okliznem se ponekad, ali se zadržim za nadu, skočim više ili puzim do odredišta koje je svake noći drukčije.

Sanjala sam noćas baku i predivno mirno more na kom smo se lelujale u nekom čamcu. Onda sam pokušavala da upalim svetlo pritiskajući redom svaki od petnaestak prekidača, ali nijedan nije bio odgovarajući.. Rekla mi je da se okanem toga i legnem da spavam.

Asocirala sam to sa svojim životom, stojim na raskrsnici ali mi ni na jednom semaforu nije zeleno. Osvrćem se, tražim alternativni put, ali nema mi druge-ili ću protrčati kroz crveno, ili ću zauvek ostati tu. Da spavam. 


Malo vina, malo dima, puno tuge u očima

o meni.... — Autor tuzna @ 01:44

''Nekad reči tako malo znače.'' 

Noćas, na primer. Ovaj post počinjem rečenicom:,,Trebalo bi da sam najsrećnija...'', ali nije me briga šta bi trebalo i koje su moralne norme ovog odvratnog društva u kom živim, jer to očigledno nije slučaj.

Zapravo, ne znam ni šta bi mi značilo noćas...Mislim da sam pala ispit i zeznula nekoliko drugih. Videla sam nekog posle šest meseci i smejala se u kameru puna tri sata. Sviđa mi se ono što mi govori, prija mi njegovo društvo. Ipak, sve više verujem u to da nisam osoba zbog koje bi neko kupio avionsku kartu i prešao 1344km preko okeana.

*

Mislim da sam prilično umorna od igranja raznih igrica. Smešim se prijateljima iako nisu u pravu, jer ne mogu da ih ubedim ds greše i da se velike životne odluke NE SMEJU doneti u dvadesetoj godini, trpim one važnije od mene jer im ni ne pokušavam objasniti da ocena nije merilo znanja, gutam svoje neuspehe i tim knedlama od nagomilanih bujica emocija gušim one koji reše da me istrpe.

Ne bih volela da nešto pogrešim, ne smem da se opustim, ko zna šta će pomisliti.

Sad ćuti, sad pričaj.

Čije smo to marionete nesvesno postali? Ko nam vuče konce, i to ka ponoru?


*

Ne želim da pobedim u igri, jer to ne ide tako. Nagrada je pokajanje, tuga i griža savesti koja pritiska grudni koš i onemogućava disanje. Želim da neko dođe i otvoreno kaže da ne poznaje pravila igre niti želi da ih upoznaje ili postavlja svoja. Želim da ostavim mamu na miru, umesto što je zovem uplakana svakodnevno tražeći empatiju u zvuku njenog glasa, i da mi nemire savlada ta čuvena srodna duša.

Želim da želim da želim.

Ko zna, možda se i ostvari. 

 


1 2 3 4 5 6 7 8  Sledeći»

Powered by blog.rs