Sreća je u malim stvarima

...a ja,sklupcana pored prozora,pokusavam da smislim nesto.

Nesto,kao pre.

Moje.

Nedostajale su mi ove kise.

Nedostajalo mi je njihovo drustvo u tuznim nocima i osmesi u radosnim trenucima...

Bilo ih je puno i sve su me volele.

Svaka na svoj nacin.

I ja sam zavolela njih...

...i jednom mi se pruzila prilika da pustim sigurne ruke svojih kisa i podjem nekim drugim putevima.

Posla sam.

I pokajala se.

Jer su te kise postale sastavni deo mene,nesto bez cega dan ne moze da pocne ni da se zavrsi...

Zato mi je u srcu ostala velika praznina.

I krivica.

Sada je sve sivo i prazno.

Moje kise ponovo padaju,pruzaju mi ruke i zelim da ih uhvatim...

A sutra putujem.

Na putovanje od koga mnogo ocekujem.

Na mesto gde odlazim celog zivota,a osecam da ce ovog puta biti drugacije i posebno.

Ne,ja ipak ne mogu da pruzam ruke kao pre...

Samo se jos nadam da me kise nece napustiti...

Moje je srce tako prazno bez njih.

Blogeri,vi ste moje kise...

Vi ste moja navika,moja svakodnevnica,i,falite...

Beskrajno,mnogo.

,ali ja sam odavno jos rekla da me slike inspirisu i teraju na razmisljanje.

O ovoj slici bih mogla puno toga da napisem,ali,smislite sami svoju pricu.

Lepse je.

Ja cu samo reci da ona donekle predstavlja moja trenutna osecanja...

i da ljubnem...

Radim,radim,radim,u slobodno vreme igram tenis i badminton,spavam i jedem kao prase...

Sve u svemu,uzivam.

Za nedelju dana idem na jezero...

Volim vas! 

Danas sam se sa svim "prijateljima" posvadjala...

Napisala ja ceo clanak o tome.

I on se slucajno izbrisao.

A onda naidjoh na post stepskog vuka,i jedino sto sad imam da kazem je:

" Lutamo svetom kao stranci.
Svakoga dana krecemo se medju drugim ljudima,ucestvujemo u njihovim igrama i nadanjima.Delimo iste strahove i ocekivanja…
A opet svako je sam za sebe,usamljeno ostrvo u okeanu bezdusnosti.
Kada se svetla pogase i publika razidje,ostajemo sami na sceni tihi i pokunjeni,uplaseni tamom i hladnocom koja iznenada nastupi oko nas.
Samoca.
I zudnja da se svoje bivstvovanje podeli sa nekim.
A to je ono najteze u citavom zivotu.
Pustiti drugoga u svoj zivot,razgolititi se potpuno i tako pobediti samocu…
I pre svega toga,strah.
Strah od predavanja drugome svega onog sto jesmo,strah da neko nece vrednovati taj iskreni poklon,da nece razumeti nase zelje.
I zivot prolazi na tankoj zici izmedju samoce i zelje da se dan podeli sa nekim posebnim.
Jedino je ljubav carobni sastojak koji moze da spoji nespojivo,utuli strah i nepoverenje,raspali hrabrost i prkos svemu sto zivot nosi…
A taj caroban sastojak je ono sto se pronalazi teze od najredjih dijamanata,to je tajna koju je teze dokuciti i od dubina svemira,vecitih zakonitosti prirode ili cak smisla samog zivota.
I bas zato treba je traziti."

Odmor,u pravom smislu te reci.

Onaj zvanicno-poslovni,jer sam i u tim vodama "zaplivala" ovih dana.

Naime,tuzna-vesela se zaposlila u frizesko-kozmetickom salonu(preko raspusta,zna se),pa joj je to do detalja isplaniralo dan:

08:00h-14:00h posao

15:00h-19:00h bazen

20:00h-00:00h grad

pa u krug...

...naredna dva meseca.

Kao sto vidite,ovde nema bloga.Nema ni rucka kad ima musterija,da se razumemo.

Ali zato ja imam najlepse iscrtane nokte-sluzim kao eksperimentalno sredstvo i ponosim se time :)

Resila tuzna ove godine da pocrni.

Jes' da sam se i zbog toga propisno isplakala,ali sam danas bila na bazenu.

I,cudnog li cuda,niko nije upirao prstom u mene!Nisu se ni smejali.

Na brzinu svratih da vam kazem sve ove novosti,pa idem da se naspavam,juce sam spavala samo 3 sata.

Vi ste najbolja stvar koja mi se u zivotu dogodila,samo da znate.

I mnogo vas volim.

Pa,ako dozvolite,prijavljujem neplaceni odmor,na neodredjeno...

Ako stignem,u rupama rasporeda,javicu vam kakvo je stanje kod mene.

Trenutno je mokro,umorno,pospano.