Sreća je u malim stvarima

Oslusnuti tisinu...

Generalna — Autor tuzna @ 02:15

...to je najveca vrlina jedne osobe....

...to je tako magican dar...

i tako veran prijatelj...

...mozes je sresti na peronu svojih misli,u vozu slutnji ili na nebu ljubavi....

...uvek je tu,vreba spremna da te poseti...

Samo je treba dozvati...

....jednom suzom,jednim trenutkom....

Ali,bez ijednog glasa...

....slusaj sta ti prica i uzivaj...

...mastaj,leti,predji sve garnice na svetu i vidi sve sto te zanima....

...ali,uvek joj se vrati...

Jer,ona je kao majka...

...uvek verno ceka bas TEBE,stvorena je da bi bas TEBI pricala najlepse price i uljuljkivala te u svom krilu....

...Svako od nas ima svoju....

....bila ona sarena,tiha ili glasna,velika ili mala...

negujmo tisinu!

Jer,ona je jedina koja nas nikad ne ostavlja...

....jedina,koja ima odgovore na sva pitanja,a opet,nema odgovor ni na jedno...

i jedina koja ne mora da nam kaze da je tu..... 


O generalnoj i tome koliko mrzim zaborav

Generalna — Autor tuzna @ 19:22

 

 

 

 Ovako izgleda moja zamisao na generalnoj probi....Ja se odusevila,a vama kako se cini??

Sve je okiceno,sobica konacno sredjena,nadogradnja noktiju zakazana....Jedva cekam!

A sada i o nekim drugim stvarima....

Danas,dok sam sredjivala sobu,naisla sam na gomilu albuma sa slikama koji su me vratili u neku

 proslost...Kad sam bila bas mali bebac,bile su tu slave i svakodnevna okupljanja sa prijateljima.Naravno,i njihovom decom.

Stalna ekipa se sastojala od nekih 7-8 clanova:Jelena,Jelena,Pedja,Dragana,Milos(moj brat),

Jasna,Bojan,i Brankica....

Isli smo zajedno na letovanja i druzili se bez razlika...Jer,tad se razlike nisu ni videle...

(Osim sto sam ja bila najmladja,pa samim tim i njihova maza Tongue out )

 Takodje,tu su bile i sestre iz sela,Milena i Jelena....Iako sam njih vidjala redje od ostalih,moji raspusti u selu su zbog njih ostali nezaboravni.

Pitanje je:zasto mi je sada zao??

Iako bi odgovor bio razumniji kad bih rekla da ne znam ni sama,to je zaborav....

I neko prerastanje,kog mrzim vise od bilo cega.....

Sta se to tako strasno dogodilo?Iako se tad razlike nisu primecivale,ili su bile zanemarljive,sad se itekako vide....

Jelena zavrsava fakultet,Pedja i Jasna su se zaposlili,,Bojan takodje zavrsava fakultet,druga Jelena isto,Milos,Jelena i Dragana zavrsavaju sredju,Milena je upisala fakultet....

I??Sta se to deslio...???

Dolazim do zakljucka da sam samo ja ostala mala....

Svi smo jedni drugima postali stranci,tek se povremeno vidimo i to su oni hladni razgovori....

Zaboravila sam da spomenem i kumove,Bojana koji se verio i Bojanu koja ima decu...

Te nekad tako zanemarljive razlike,sada su nas zauvek odvojile...

Vise nemamo zajednickih tema,sad se razlikuju oni veliki i oni mali,razlikuju se zivotni putevi i drustva....

Cak i kad se sretnemo,to su one hladne,usputne reci....

Podseti me ovo pisanje na jos jedno prijateljstvo...

U selu,u kuci pored moje,ziveo je jedan covek...Ozenio se i dobio decu.

Sin je Ivan,i rodjen je istog datuma kad i ja:29.06.1993. ...

Cerka je Irena,i trenutno ne mogu da se setim koje je godiste...

A ja i ona smo se druzile tako lepo....

Secam se svake godine....

One kad joj se rodila sestra Natalija,ja je uspavljivala a ona bila ljubomorna...

I one kad smo se smejali zeni u jezeru,i kad smo brale poljsko cvece,i kad smo prelazile reku,i kad smo se valjale po snegu na brdascetu...

Po ceo dan smo bile zajedno...

Secam se,prale smo zube u dvoristu,pa bi zezale jedna drugu,a onda bi ona dosla kod mene ili ja kod nje,doruckovale zajedno i onda odlazile i vracale se kuci tek uvece...I tako stalno...

Obicno smo uvece sedele kod nje i jele riblju corbu koju je njen tata spremao najbolje od svih...

Secam se i one zadnje godine,2003.,kad je njena mama rekla:"Ajde,stanite da se slikate za uspomenu...",kao da je znala da se vise necemo videti...

Sad povremeno cujem nesto o njoj,kako se bavi manekenstvom,ima dara za to,kako su joj se roditelji razveli....

Eh,koliko sam ja samo plakala kad bi me pritisla secanja....

Ne verujem da se ona mene nekad seti.I ne zameram joj.

Verovatno joj je jako tesko sad...

Volela bih da se samo nekad sretnemo,da se zajedno setimo proslih dana...

I da se smejemo glupostima...

Jednom smo brale pecurke,pa smo se izblatnjavile skroz...

Jednom se umalo nismo strmoglavile...

A jednom...jednom...

Pitam se,sta sad vredi secati se??...

Letos sam bila u selu...Nemam sa kim da se druzim...

Cak ni ona mesta ne izgledaju kao pre...Sve je uraslo,i tako je pusto...

Kad bi samo znala koliko mi nedostaje...

Sada mi ostaju samo uspomene na jedan nasmejan i bezbrizan lik cije je prisustvo i pravo prijateljstvo ulepselo moje detinjstvo...

I nada.....da ce jednog dana sve biti kao pre.

 

 

P.S.Da li jos nekog zanima zasto mrzim zaborav??....... 


I ja vama zelim....[a i malo hvaljenja]

Generalna — Autor tuzna @ 12:57

E,posto sam lepo ispisala svoje skromne zeljice za 2008.,i vi mi lepo pozeleli srecno ispunjenje,to je to.Laughing  

Salim se,naravno,vreme je da i ja vama pozelim nesto lepo....

Zelim vam: 

  • Puno zdravlja....
  • Puno srece.....
  • Da vam svaka rec bude lepa
  • Da vam zivot bude ispunjen osmehom
  • Da vam Nova Godina donese nesto novo,ali isto tako ne odnese nista staro...
  • Da zaboravite na sve ruzne dogadjaje iz ove godine
  • Da nadjete srodnu dusu,ili makar neku dusu samo za sebe i da je ucinite sebi srodnom...
  • Da nikad ne dozvolite sebi da padnete ispod nivoa ljudi koji to ne zasluzuju...
  • Da budete cesce na blog.rs
  • Da se pravite pametni,kukate i pisete sta god hocete,samo budite svoji...
  • Da se super provedete 31. ...
  • Da makar te noci zaboravite sve nesrece,i da mislite samo na sebe i lep provod
  • Da vam Novu Godinu prva cestita osoba koja to najvise zasluzuje

A sad,malo hvaljenja.Ili malo pravdanja,kako kome vise odgovara.

Nije me bilo dva dana na blogu.Izvinjavam se onima cije postove nisam procitala.

Zato,za ta dav dana sam lutala gradom trazeci nesto za savrsenu kombinaciju za novogodisnji look....

I nasla!:)

Ovako,kako je to moja lepa glavica zamislila,

ispalo je savrseno....

Daklem,kupila sam

belu kosuljicu i crvenu kravatu  

saten (ako neko ne zna,to je materijal koji izgleda ovako  )

za suknjicu koja bi trebala da izgleda ovako(s tim sto ce biti u crvenoj boji)  

i bele cizmice   ....

A kombinacija bi trebala da predstavlja kopiju Deda-Mraza (hvala Bogu,dimenzije su nam slicne),i bice super samo ako mi mama lepo sasije tu suknjicu...

Moram da priznam,juce kad sam isprobavala i gledala kako ce to otprilike da izgleda,uhvatila me neka euforija....

I sad zaista jedva cekam i taj "Dan D"....

Zar ja ne rekoh,bice to  super provod? 


O [N]ovoj godini...

o meni.... — Autor tuzna @ 22:36

Eto,doslo mi da pisem,pa se setih da sam zapostavila ovaj praznik koji mi danima najavljuje svoj dolazak,a ja obavestenja uporno sklanjam u stranu,zaokupljena drugim stvarima...

Mislim da je vreme da malo okitim svoj blog novogodisnjom euforijom,nabacim mu osmeh i 

oteram sve tmurne oblake koji su ga okruzili ovih dana....

 Kazu,pred docek Nove Godine treba sumirati "rezulate" iz stare i postaviti sebi nekoliko ciljeva za narednih 12 meseci....

Zaista se kroz maglu secam prethodnih meseci...

Rekla bih da su mi u secanju ostale samo one najvaznije,pretezno lepe stvari...I to mi se svidja

Znam da mi je ovo leto bilo kao nijedno pre njega,da sam dozivela svoju prvu ljubav,

naucila da se ona nikad ne zaboravlja,provodila se bez grize savesti i postala mnogo bolja osoba....

 Onda sam malo zbog te iste ljubavi patila,malo se razocaravala,malo se mucila oko skole i na kraju uspela....

Docekala sam i decembar,poslednji mesec ove godine...

Docekala ga rasirenih ruku i otvorenih vrata,sa knjizicom punom petica,

jednim velikim osmehom na licu i ciste savesti...

Vreme je proletelo...Eto,dogurah ja i do drugog polugodja osmog razreda,perioda kad donosimo svoje prve odluke

 i kad nam najvise fale roditelji...

Prezivecu ja i to,znam... 

Jedina stvar zbog koje se ne radujem Novoj Godini je to sto cu u septembru ostati sama,Milos odlazi na fakultet...I jedno zbog toga bih sad volela da zaustavim vreme,bas sad,i da ne ode od mene....

Jer,posle fakulteta sledi zenidba,i ja vise nikad kao sad necu biti njegova mladja seka sa kojom 

ce se redovno svadjati,ali je cesce poljubiti kad ga pogleda onako tuzno....

Zato njemu za Novu Godinu obecavam da cu  do septembra biti najbolje sestra na svetu,i poklanjam mu osmeh....

Prva zelja istrosena.Prvo obecanje dato.

Sledeca stvar,zbog koje mi se ova godina nije dopala,jeste moja preterana dobrota.

U ovoj godini sam prastala vise od svih ostalih...A nije mi se vratilo ni malo.

Moje drugo obecanje je da cu biti manje dobra,a vise sebicna.Koliko god mogu.

Jos samo jedna zelja....

Razmisljam,i vidim da sam ono najvaznije izostavila.

Ono sto vi ne znate,a sto se desilo u skorije vreme,je to da mi je deka bio u bolnici...

Covek,za kog sam vezana celog zivota...On moj nabolji prijatelj,ja njegova unuka-muka,kako on to voli da kaze....

Toliko sam se isplakala zbog njega....Nedelju dana sam zivela u strahu...

Ali,nisam imala snage da to prenesem na blog.Mozda je tako bilo i bolje.

Moja treca i najvaznija zelja je ZDRAVLJE.I porodica.Tako,dva u jednom.Ako moze.

Zelim,da Nebo mojoj porodici da zdravlja i snage da ostanu uz mene zauvek,a posle kako im Bog da....Smile
I,pozelela bih jos nesto,a znam da nemam vise prava na zelje....

Bila sam dobra,a i ovu zelju mogu sama sebi da ispunim,tako da cu i to da vam sapnem:

Zelim,da postanem jaca osoba...I da imam snage da se izborim prvo sa sobom,a onda sa ostatkom sveta....

Eto,to su moje zelje....

Slucajno bacam pogled kroz prozor i vidi ispunjenje jedne ranije zelje:pada sneg....

Tako sam ispunjena....Prelepo je.....

Pada sneg,stan je okicen,odelce cu da kupim......

Bice to odlican docek! 

P.S.Hvala vam,drage moje hyperblogger,biljche,shadow....sto ste opet tu!

Tako je lepo kad smo opet zajedno....

A domacici svaka cast....!

Volim vas,sve vas volim koliko mogu,onako iskreno i decije.....!


Ne,ovog puta....[i ne,vise nikada]

Generalna — Autor tuzna @ 14:43

To sto mi je na najprostiji nacin objasnjeno da se od mene ne zahteva nista drugo ,do biti tu i tu u to i to vreme,moje srce nije moglo da pojmi.

Ono je,i ovog puta,polagalo prevelike nade u skota koji ga je milion puta povredio.I tako izubijano,jos je imalo snage da se nada.

Mislilo je,imacu i ja da njegoce krhotine po milioniti put skupljam i nedeljama ih lepim,parce po parce...

A ja,bas sam se umorila...Vise mi nije ni do cega...Vise sam nego razocarana.I to je jedino sto me vredja.Povredjena nisam. Samo,razocarana.Nazovimo to tako.A opciju "nazovimo stvari pravim imenom",ovog puta cemo preskociti...

Ja zaista vise nemam snage za bilo kakve borbe i nadanja.Srce da se nada,moze.Ja mu ne branim.Ali,ako ce cekati da ga ja sastavljam,nacekace se.Treba izaci iz ljusture,navici oci na svetlost dana,kupiti lepak.A nemam ni para.

Sve sam potrosila na lepe reci...Jer,onaj ko moje lepe reci ne zasluzuje,mora da ih plati.

Medjutim,kao i uvek,skot je otisao daleko i samu me ostavio da se sa ukusom kasne  gorcine borim sa svojim dugovima....

Cudno je kad dugujete sopstvenoj dusi...

I robujete srcu.

A kad se osvestite,kasno je....Srce je vec slomljeno,a na samocu niste navikli...

Moje srce,jos nije slomljeno.

Ne,ovog puta...Necu mu dozvoliti.

Ja sam,trenutno,samo jedna razocarana devojka koja je shvatila da se od snova ne zivi,da nikad nije kasno za kraj,i da preko skotova treba samo prelaziti,ne zadrzavati se i ne osvrtati...

Eh,skote,nisi jedini....

A ni najbolji,daleko od toga....

Moje suze je zasluzio samo princ.Za skotove vise nema mesta u mom srcu.

Vreme je da skinem crni povez sa ociju i i ucinim nesto lepo za sebe. 

 


Kad se mehur raspukne...

posveceno — Autor tuzna @ 14:40

Jednog septembarskog jutra,trazeci nesto po internetu,naisla sam na sajt blog.rs.

Procitala sam nekoliko postova i zasvidelo mi se.

Zaintrigiralo me je pa sam resila da se i sama oprobam u blogovanju.U pocetku nisam znala sta da pisem,bila sam uplasena pomisli da me nece prihvatiti.

Kad sam ja dosla,tacnije 29.09.,isticala se jedna ekipa.

Ljudi,koji su stalno bili na sajtu,redovno pisali i komentarisali.

Zavidila sam im i uporno pokusavala da i ja dobijem mestasce u tom velikom i tako ocaravajucem skupu ljudi.

Ako se dobro secam,to su bili: zaboravi,shadow,biljana,alapaca,domacica,jera,dmc,quzma,hyperblogger,zaoduh,mladjan,mj,di,bubi,orashchitj,cokoladna.

Nadam se da nekog nisam izostavila.

Vremenom,i meni se ispunila zelja i postala sam deo "ekipe".

Zajedno smo resavali probleme,borili se za srecu,radili domace zadatke,tesili se i radovali zajedno.

Blog.co.yu postalo je "mesto" koje sam u toku dana morala bar pet puta da posetim-u slucaju da je iskrsao neki novi komentar...

Vreme je da me pitate zasto sve vreme govorim u proslosti.....

Zato,dragi moji,jer je sad od "ekipe" ostalo jedva par clanova:domacica,shadow,dmc.i ja.

 Ostali naidju,pogledaju sta ima novo,prokomentarisu i odu....

Da li neko ima prigovor?

Nije tako??

 Ok...Razuverite me....

Stvarno sam....razocarana.

Sad je tako prazno....

Nazalost,jos nisam dozvolila sebi da upoznam dovoljno nove clanove.

Mada,izuzetno ih cenim:stepskog,flordelunu,heftalicu itd.

Svi su oni divni,i vise od toga,ali meni fali staro drustvo,da se zajedno lepo provedemo za novu godinu i pozelimo jedni dugima nesto lepo...

Iako ce sve biti farsa ako nismo zajedno.

Tako da,ako nekad budete ovo rocitali...znajte da vas volim....i da ste mi ostali duzni...

 


Molim psihologe da ovo ne citaju...

Generalna — Autor tuzna @ 02:02

 (a neko ako shvati sta sam htela da kazem,neka mi objasni........vise mi nista nije jasno)

....iliti:polecemoooooo

-a mozda i necemo.

Daklem,ovaj post nije vezan ni za skotove,ni za povratak.Ni za novu godinu...

Ovaj post je vezan za mene.

I to ne konopcem..Vec pupcanom vrpcom.Onom najjacom.

Desilo mi se nesto o cemu ni sanjala nisam.

Sta znam,mozda je i ranije bilo takvih trenutaka,ali tad sam bila tako sama....

Zelim da budem kao zivotinja.

Ali zivotinje nisu pametne...

Jos bolje.

Bas takva volim da budem.Divlja.

I onakva kakva mi u tom  trenutku dodje da budem.

Sad,recimo,doslo mi da se svadjam.Posvadjala sam se sa najdivnijom osobom na svetu(andjela,izvini...)

Juce mi bilo doslo da placem,plakala sam.Prekjuce da se smejem.

Ali necu da se kajem.

Hocu da budem ja.

Hahahah....

Koji sam ja skot.....

"Nadje krpa zakrpu",lonac poklopac i slicno.

I zasto sam sad u bedaku?

Sad mi je,kao,zao sto sam bila gruba?

Htela sam da budem zivotinja

-eto mi!

bha!

eto mi!

sad znam kako je to biti zivotinja,a opet biti covek...

Jer biti zivotinja-mene to tako boli!!!

Tako me svaki postupak reze u srce....

Zasto ne mogu da odvojim te dve stvari,biti covek i biti zivotinja...

Ja necu obe u jednoj,hocu da budem samo zivotinja....Hocu da budem vukodlak,da zavijam,urlam i trcim....

I da se svi mene plase....Uhh....

Da izbacim sve,sve iz sebe,svako secanje na osecanja,na to da sam nekad bila covek....

Prokleti ljudi....

Sam pojam "covek",i to da si ti osudjen na to da taj krst i saznanje da si covek nosis ceo zivot...

I ponekad se ponosis time...

Retke su te situacije....

Ja veceras necu da placem,necu da osecam.Necu da budem covek...

Veceras hocu da budem zivotinja,

i molim da mi se to dozvoli...

Ili......cu puci.

 


Jednom skotu.....Da nikad ne procita.

posveceno — Autor tuzna @ 01:57

 

 

 

Ta njegova recenica....
I sve je kao pre.....
A opet,tako bolno......I pitam se,kako moze da bude tako bezosecajan....I dalje moj skot,najvise svaciji a najmanje moj,....skot.....Kako sam ja to lepo na pocetku shvatila....
I pristanem da dodjem...A znam da cu da cujem tu recenicu....
I da ce mi je ponoviti jos hiljadu puta....
-Lazes.....Ponavljam do iznemoglosti....znam da laze...
ali tako slepo verujem u te njegove reci.....
i padam na njegove poljupce....
...sluze mu za ucenu.
-Skote jedan....
I dalje ponavlja....Ne verujem,necu da verujem....
Nije istina....
Posle pet meseci...kad sam uspela da te prebolim....
-Zasto se vracas?,zbunjena sam...
-Reci mi ti.
-Ja...ne znam.....
Prvi put me je zbunio.Do sad sam imala odgovor na sve....Ostavio me je bez teksta.Skote,skote,skote.....
-Ti ces da budes dozivotni skot,jel znas to?
Cuti....I opet cuti....I dok ja ludim,prica mi o svojim curama...
Necu da slusam o njima!
Zbog svake od njih sam more suza prolila....
Svih pet meseci samo sam o tebi mislila....
Skote jedan bezosecajni....
I sad tako usetas u moj zivot....A ja,na civiluku....
Ponekad pomislim da je bolje da se nismo nikad sreli....
Mozda bi mi bilo lepse....
Ovako,upropastio si mi zivot,napunio ga suzama i i dalje izmices...
Skote....
Zelim da si tu,da me utesis....
-Patices i ti zbog mene.Obecavam ti.
nasmejao si se...
Volim taj osmeh...
Ali,necu da ti kazem...
Ne ovog puta....
-Ovo je samo za tebe.
Sad kao ja ispadam neko kome treba sazaljenje???
I samo zbog mene ti mene povredjujes?
Skote,stvarno te nikada nisam razumela....
-Hladno mi je.
Imas rukavice,a neces da mi ih ponudis.Moram sama da ih uzmem.Kao i uvek....
Onda ti proradi sazaljenje pa me zagrlis.
Osetim se toplo na trenutak,a onda se vracamo na staro....
Opet me povredjujes....
Zar ti nije bilo dovoljno...?
Zar ti nije zao...?
-Rekla si da ti ne treba sazaljenje.
Ostani takav,skote,i ne menjaj se.Vraticu ti duplo.

Dosao je moj red za povredjivanje.


Ljudi,pobicu vas

posveceno — Autor tuzna @ 13:47

Daklem,kao sto svi znamo,bila sam na "odmoru"...Lepo se odmorila,i jedva sacekala da vas opet vidim.A kad sam dosla.....

Shadow:odjavila se "na par dana"

Zaboravi:ispituje misli,otisla na put sa samom sobom itd

Hyperblogger,Biljche,Di,Veshtichica,Heftalica,Samoja01....

Ljudi GDE STE?????

Razocarana sam.....

Obecali ste da cete biti tu...

Nedostajete mi.....

Cekam,da znate,a kao sto rece shadow,onaj kog cekaju,mora i da dodje....

Volim vas sve do jednog,i evo sad se unapred izvinjavam novim clanovima(a i onim drugima),nisam stigla da vidim sve,nemam snage a i odvikla sam se od ekrana....

Sa nestrpljenjem cekam nove postove,a ja ih imam jos dosta vec pripremljenjih Smile 

P.S.Jos nesto...Jel se vi mene secate?

Pokusavam da nadjem razlike u sebi,a opet se sve vraca na staro-ja sam ja i nema me druge....Ko razume-shvatice....

Vasa i samo Vasa,

                      Tuzna-veselica....

 


Prica bez naslova

Generalna — Autor tuzna @ 17:49

 

 

 

 

Jedna mala devojcica se plasila mraka....Kad god bi ostala sama kod kuce,zatvarala bi se u svoju sobu.Zmurila je,jer joj se cinilo-videce duha ako otvori oci.

Najsigurnijom se osecala tu,u svom malom carstvu...A kad bi dosli mama i tata,bila je jos srecnija.I tako stalno.Plasila bi se da izviri iz svoje sobe,i stalno je sa sobom nosila jednu od onih maminih ogromnih knjiga.Za slucaj da neko uspe da se neprimetno uspenje do treceg sprata njene zgrade.Iako je Mala devojcica znala da je to nemoguce,srce joj je bilo uplaseno kao malo pile.....

Proslo je nekoliko godina.Mala devojcica je porasla.Postala je Velika devojcica.Suocila se sa pojmom zvanim "zivot",i zaljubila se u njega.Velika devojcica se osecala nepobedivo.Kao da je sve znala i sve umela.Jednostavno,bila je najjaca na svetu.Velika devojcica je slusala strasne price,ali je to nije doticalo.

Jednog dana,Velika devojcica je ponovo ostala sama kod kuce.

U trenutku,>puf< i mehur od sapunice se rasprstio...

Uzela je noz.

Ugasila svetla

i zatvorila se u sobu...

Sklupcala se na krevetu i pocela da se trese.

Gledala je kako se napolju poigravaju snezne zvezdice,i zamislila se.

Velika devojcica je zamolila Nebo da je nikad ne ostavi samu..... 

Jer,samoca tako boli.Samoca je tako sama,prazna.

Velikoj devojcici je krenula suza.

Velika devojcica je upoznala drugaciju stranu zivota.

Velika devojcica se setila da u njoj i dalje zivi,i drhti,ona uplasena,Mala devojcica... 


Powered by blog.rs