Sreća je u malim stvarima

继续

Generalna — Autor tuzna @ 00:30


 Zeleznicka stanica.Jedno od najtuznijih mesta na svetu.

Milion ljudi,milion suza,rastanaka...

Zvanicni zenski glas obavestava putnike o dolasku i odlasku vozova,vetar huci kroz metalne perone..Ne cujem ptice.

Ili mislim da ih ne cujem,jer mi u glavi odzvanja samo to da odlazis...

Bila sam sigurna da je konacno dosao kraj nasim lutanjima,da smo tu,ti i ja.

Samo nas dvoje.Ali leto mi te opet odnosi,opet se plasim kao pre..

"Cekaj me i ja cu doci,samo me cekaj dugo",citiras Simonova i mamis mi osmeh...

Dok te nisam srela zivela sam za Simonovu poeziju...Cesto sam zamisljala sebe u ulozi Valentine Serove,zelela da i meni neko posveti onakve stihove...

Da me neko voli bezuslovno i najlepse na svetu.

I srela sam te.

Isti si kao u mojim snovima- citiras Simonova,imas snage za dvoje i najlepsi osmeh na svetu...

Rupice na rumenim obrazima i savrsen niz belih zuba.

Govorim ti da te volim.

Ljubis me.

Brises mi usnama suzu u ugu oka i ukrcavas se..

Ostasmo sami,tvoj grad i ja.


الخيال

Generalna — Autor tuzna @ 20:53

 

 

 ...pozelela sam da se nasa igra nikada ne zavrsi...Igra svetlosti izmedju tvojih i mojih isprepletenih prstiju.Prvi put sam te grlila najjace,bez straha da cu te opet izgubiti...

Sinoc si mi rekao da putujes.Necu te videti sest meseci!

Vrelu suzu sa mog obraza upio je tvoj plavi dzemper od setlanda,onaj kog sam kupila za nasu prvu godisnjicu...Volim taj dzemper...Volim i tebe.

Ne pamtim kada si me poslednji put onako zagrlio;dok sam se ja trudila da upijem svaku notu tvog parfema i zapamtim to lice do detalja,ti si samo cutao...

Trudio si se da budes jak,a ni sam nisi znao sta ces mi reci.

Prekrila sam ti usne rukama i zagrlila te jace.

Trebalo mi je samo da budes tu...

***

I danas mi treba.

A ti putujes...


*****

Generalna — Autor tuzna @ 03:02

 

Tiha noc...

Jedna od onih koje obozavam.

Vetar se buni,veceras ima dosta posla...raznosi secanja.

Jos samo kisa nedostaje prizoru koji mi ispunjava dusu...

Prvi put mi je zao sto nemam veliku,otvorenu terasu.

Ili bar dvoriste.Ljuljala bih se na lezaljci celu noc.

I zaspala bih tako,cekajuci da me probudi cvrkut usnulih ptica...

Cak i one sad spavaju.

Smenili su ih zrikavci kojih se plasim,kao i svih ostalih stvari koje cujes,a ne vidis.

Cudno je to,dozivotni sam sanjar,a plasim se tako malih stvari...

Iako male stvari cine zivot,znam...

Nocas shvatih da ne zelim obican zivot.

Necu da se uklapam u sablone i zivim po tudjim pravilima...

Hocu da ispisem svoju bajku.

To je osecaj kad shvatite da je ono sto ste dugo trazili bilo upravo pred vasim nosom...

A trazili ste sebe.

I pronadjoh se,pogledah u ogledalu i odraz mi se svideo.

Ali bojim se,izgubicu Se opet u moru silnih nametnutih obaveza i losih ljudi...

 

O,a mozda su jednostavno za sve krivi romanticni filmovi..."Ovaj zivot nije bajka",receno mi je kad sam bila mala,i to je,pretpostavljam,trebalo da mi bude nauk...

A opet,iz inata[kao i uvek!],postadoh izgubljena sanjalica.


Plava zvezda

inspiracija — Autor tuzna @ 17:00
 
"Iza suma,iza gora,
iza reka,iza mora,

žbunja, trava, 
opet noćas tebe čeka čudna neka zvezda plava, 
zvezda prava. 

Čak i ako ne veruješ, 
probaj toga da se setiš. 
Kad zažmuriš i kad zaspiš, ti pokušaj da je čuješ, 
da odletiš, 
da je stigneš i uhvatiš i sačuvaš kad se vratiš. 

Ali pazi: 
ako nije sasvim plava, sasvim prava, 
mora lepše da se spava, da se sanja do svitanja, 
mora dalje da se luta, 
trista puta, 
petsto puta, 
mora druga da se nađe... treća... peta... 
mora u snu da se zađe na kraj sveta 
i još dalje iza kraja - do beskraja. 

Mora biti takve zvezde."

 
 Tristo puta,petsto puta...Milijardu...
Vrtela sam se u krug,trazila,podizala kamenje,gazila reke,razgrtala koprive...
I prestala da verujem u njeno postojanje.
Jer nije bilo pomoci...A jedan par ruku se ne moze izboriti sa svim sibljem ovoga sveta.
 *** 
Davno mi je stepski rekao da moje srce ne moze postojati bez ljubavi,da masta ne moze da cveta kad je nista ne pokrece...i sad,mnogo meseci posle toga,shvatih da je zaista bio u pravu.
Niko skoro nije video onaj stari sjaj u mojim ocima...Vise se i ne smejem kao pre.
Sunce za mene samo greje,vise ne sija.
Leptiri su postali sivi,a nebo namrsteno...
I to mi,na moju zalost,prija.
Pocela sam da prizeljkujem sneg i one duge,hladne zime..
 
Atmosferu koja ce mi ogrejati srce,a ohladiti glavu...makar na tren.
 

Zasto su ljudi zli?

Generalna — Autor tuzna @ 21:17
(ukradeno sa  BLOGA )

 

Verovatno smo se svi mi suocili sa cinjenicom da ljudi mogu biti zli… da mogu postati zli… da nam mogu naneti zlo… Onda se pitamo zasto su neki  takvi, zasto ne cene dobro, zasto nalaze zadovoljstvo u zlu… dok se drugi trude biti covecni i dobri iskreni …. Sta je ono sto neke tera da potanu takvi ili da zele biti takvi???? I Sta je to  sto ih cini zlima?



Zna se da postoje UNIVERZALNO DOBRO I ZLO... samo je sada drugi problem sto ljudi usled svoje urodjene nesavrsenosti i sklonosti naginjanja ka zlu ne vide jasno tu granicu ili ne zele da je vide i to sto se nase shvatanje tih pojmova razlikuje, time se ne menja sustina...
I nije bitno sta je za nekoga dobro ili zlo, vec treba razmisljati o tome ... ako zeli biti covek, i analizirati svoje postipke, htenja, motive.... i ukoliko poznaje sustinu osobina po kojima se moze definisati zlo i ukljuci i svoju savest , sposoban je znati sta je zlo a sta dobro, mozda ne 100% objektivno, ali moze uspeti u tome. Ali to je u slucaju samo ako zeli biti DOBAR iakosu mu bitne prave vrednosti, onda ce se truditi da zna da definise zlo... da ne bi presao na stranu zla....

 

 

Mislim da oni kojima je to relativno i koji se ne trude da shvate sustinu zla i dobra, da se tako samo izgovaraju za ono sto jesu, tj za svoja (zla) dela.... ili im je tako samo lakse jer se onda ne osecaju odgovorno… Jer ako neko neku stvar ne definise kao zlu....(subjektivno), to mu moze sluziti kao opravdanje da cini zlo, pod izgovorom da nije to zlo.....
Ljudi su skloni racionalizaciji, tj da za lose postupke traze dobro smisljene argumente i da tako obmanjujuci svoj um obmanjuju i druge, ali to je sve prvenstveno na njihovu stetu....... Skloni su da LAZU SEBE, a samim tim tako lazu I sve oko sebe… Ali odgovorni su za tu svoju samoobmanu…
Dobro je razmisljati o tome sta je dobro, sta je zlo... ukljuciti i svoju savest koja nam svedoci o tome kakvi smo.... i onda mozemo iskontrolisati svoje postupke, tako cemo bolje poznavati sebe i druge ljude... i moci ce mo da ne budemo zli... ukoliko to zelimo...... Znaci dovoljno je nekada samo ukljuciti svoju savest… kazem svoju, ne tudju…

Zlo se mnogo potcenjuje, na primer sama sebicnost je zlo... i to se podcenjuje..... ali ljudi zbog svoje sebicnosti mnogo zla nanose drugima, svojoj okolini koja ispasta zbog njihove sebicnosti, a necu o tome koliko je to i stetno po njih...., samo posledice ne dolaze odmah pa ljudi misle da ih nece ni biti... koja zabluda…

A drustvene norme nisu objektivne o tome ni necu...Jer moze nesto biti opste drustveno prihvatljivo , a zna se da je zlo...
Jedino su moralna merila ispravna....zna se da je ubiti zlo, a sada sto neko ubija u ratu ili iz nekog drugog razloga to ga ne opravdava niti menja cinjenicu da je to zlo.....
Kao na primer i abortus... zna se da je i to ubistvo, pa ipak vas nece osuditi drustvo zbog toga....Nece vas niko osuditi sto ste sebicni... sto svojom sebicnoscu unistavate nekoga ko zavisi od vas.....To se ne vidi pa ni nije zlo.... ali analizom se moze utvrditi da nesto jeste zlo.... tu su dela koja svedoce, kao i motivi ....
I ne mozemo se izgovarati da nemamo savest, to sto je neko ne ukljucije to je drugi problem..... sama savest nam mnogo govori i u dubini duse mozemo znati da je nesto zlo.... Ona moze prosuditi, moze nas osuditi, ukoliko se osvrcemo na njen osecaj... ali moze i otupeti jer je gazimo i ne uzimamo u obzir....ali mi smo sami krivi za to ukoliko je ignorisemo i imacemo posledice.....uvek su neizbezne posledice svakog zla.....
Zato je mudro malo razmisljati o sebi i svojim osobinama, motivima, i uzimati u obzir i svoju savest ...... ukoliko ne zelimo da budemo zli tj da postanemo zli......

#Duhovno su bolesni... zato su zli...

"od svetlosti mrak prave-od mraka svetlost"

#sustina zla je u zlostavljanju svesnog bica, bica koje je kadro da oseti bol, a bol je vazan. Svest zlo odmah poima, emocije zlo odmah osete, ono nikad nije apstraktno i uvek mora biti shvaceno u odnosu na patnje pojedinca... Niko od nas nema zivot u kome ga zlo ne pogadja, niko od nas nema ni zivot u kome ne nanosi zlo. U svakom od nas kriju se osecanja koja ako se ne razvijaju kako valja, mogu da proizvedu mucitelja, ubicu, otmicara, sadistu. Covek retko priznaje da je zao, retko priznaje cak i to da cini zlo i jedna od velikih opasnosti po covecanstvo je nasa teznja da zlo prebacujemo na druge. Bilo bi lako da negde tamo postoje rdjavi ljudi, bilo bi dovoljno da ih izdvojimo i unistimo. Ali linija koja deli dobro i zlo preseca srce svakog ljudskog bica. Da li uzrok zla potice iz nase animalne prirode ili zbog vaspitanja ili zbog slobode izbora...nije bitno. Bitno je da je zlo zadavanje bola, fizickog ili psihickog svesnom bicu
.............................................................

#Nisu Zli ljudi takvi zbog nas nego zbog sebe!

Za njih je karakteristicno da u svojoj narcisoidnosti veruju da im nista ne fali i da su primer ljudske psiholoske savrsenosti a i okolina ih najcesce tako vidi - kao savrseno zdrave i uravnotezene ljude. Iz toga se namece zakljucak da su ljudi koji pate i koji to priznaju bolesni i da ih treba leciti a da zli ljudi koji negiraju patnju koja je u stvari bolna spoznaja sopstvene gresnosti, neadekvatnosti i nesavrsenosti, da oni nisu bolesni i da ih ne treba leciti. Oni koji u potpunosti dozive depresiju, sumnju ili ocaj mogu biti neuporedivo zdraviji od onih koji su uglavnom sigurni, samouvereni i samozadovoljni. Negiranje patnje ili nesposobnost da se ona oseti u stvari bolje definise bolest nego njeno prihvatanje. Zli ljudi ne pate ali prouzrokoju patnju ljudi koji zive pod njihovom dominacijom. Oni su u vlasti svoje narcisoidnosti koja ih stalno tera da se lazno predstavljaju kao dobri i zdravi ljudi i prestravljeni su od mogucnosti da budu raskrinkani pred svetom i pred sobom. Da li treba osobu smatrati zdravom samo na osnovu toga sto sama ne pati ni od kakvih tegoba, bez obzira koliko patnje i tegoba stvara ljudima oko sebe? Ako posmatras bolest kao nesto sto te je snaslo, kao okolnost nad kojom nemas nikakvu kontrolu, kao sudbinu ili prokletstvo u cijem stvaranju ne ucestvujes dolazis do zakljucka da je svako ko je bolestan samim tim i zrtva. Je li dete koje istrci na ulicu iako mu je receno da to ne uradi zrtva ako ga udari auto. Ili covek koji dozivi saobracajnu nesrecu a jurio je daleko iznad dozvoljene brzine. Da li su ljudi koji pate od glavobolja zato sto ne vole svoj posao zrtve. Ili zena koja dobije napad astme jer se oseca zapostavljenom. Da li je alkoholizam bolest iako mu se ljudi sami predaju... Svi ovi ljudi su sopstvene zrtve odgovorne za svoje stanje a mi ih ipak smatramo bolesnim. Tako je i sa zlom - ono je stvar licnog izbora. Treba priznati da zli ljudi postoje da bi prestali da nasedamo na njihovu maskaradu normalnosti i pretvaranja i moramo pokusati da ih lecimo ili da ih lokalizujemo jer u borbi izmedju dobra i zla lezi smisao zivota. Sta reci za majku koja je svakodnevnim omalovazavanjem svoje dete navela da izvrsi samoubistvo ili muza koji maltretira svoju zenu, ili poslodavca koji maltretira zaposlene... ako bi se zlo prepoznalo i ako bi se zli ljudi smatrali bolesnim i lecili mozda bi spasili mnoge zivote a mnogi ljudi ne bi zavrsili u zatvoru zato sto su se sami borili protiv zla jos vecim zlom. Zli ljudi se nikad ne pitaju kako se osecaju njihove zrtve - ni Hitler se nije nista vise pitao kako su se osecali Jevreji dok su ih gurali u gasne komore. Iako takvi ljudi u nama bude zelju da ih unistimo pre nego lecimo, da ih mrzimo pre nego sazaljevamo zlo treba da bude proglaseno za bolest i treba da postane predmet istrazivanja a pocetna postavka u lecenju zlih ljudi mora biti ljubav. Zlo se ne moze pobediti unistenjem jer tako i sami postajemo zli...ili kako kazu stari ljudi - ako "vesticu" nazoves vesticom ne moze ti nauditi .

#Kad udjes dublje u analiziranje zasto su ljudi zli, dodjes do zakljucka da je to zato sto ne veruju u Boga.


Ako ne veruju u Boga, i vecni zivot, onda sve sto im ostaje je materijalna stvarnost, ono sto mogu da vide, osete, onjuse,cuju,... I ucinice sve da bi sto duze ziveli, da zastite svoj dragoceni zivot, i da osete sto manje bola, a sto vise zadovoljstva. I nece se ustezati od bilo cega da to postignu, jer ko ce ih kazniti. To pocinje polako sa malim stvarima, i zato se zli ljudi uvek skrivaju svoj sustinu u "senci", tako ih mozes prepoznati. Na kraju im samo smrt moze uskratiti muke i patnju, onoga cega su postali.

#Zato sto je lakse biti zao nego dobar.

 Izabrati laksi put,to je to.Zlo je odlika slabih,a cini mi se da ih ima sve vise.
Nema tu neke relativnosti kao sto su mnogi ovde pomenuli.Ne moze dobro i zlo biti relativno.Svako od nas zna sta je dobro a sta lose.To je usadjeno u nama.To je ono sto se zove moral,i kao sto rekoh ima ga sve manje.
Mi smo ono sto odlucimo da budemo,dobri ili zli.
NIjedan covek nije potpuno zao i potpuno dobar.Mi smo malo andjeli,malo demoni.Samo zavisi hoces li ici tezim ili laksim putem.
Ja verujem u Boga,i verujem u dobro,ali isto tako znam da i zlo postoji.Negde sam procitao,video ili cuo:"Da bio zlo preovladalo,dovoljno je da dobar covek samo ne uradi ista." Zato se treba boriti protiv zla,uvek,i onda kad ostali kazu da si lud.Ti znas kao i oni sta je dobro a sta lose.

#Zao je svaki čovek koji ima plan ili želju kako da se drugi ponašaju!!!!........

 

Bez obzira koliko mu se plemenite činile namere koje ima....Jer da se ljuti na sebe ima pravo , a kad očekuje i ljuti se na druge , nastaje zlo....To zlo može da udje u dušu i oboji je crno , a može samo da demorališe i izmeni čoveka samog i odvoji ga od sebe i svojih pravih želja i ispunjenja.

Naravno da dobro i zlo nisu relativne kategorije.....samo ih ljudi relativizuju da bi opravdali sebe.....I tacno je da svako u dubini duse zna sta je dobro, a sta zlo.....svako ima savest...koja iako nije savrsena moze biti unutrasnje moralno merilo.....
I jedino ako se borimo protiv zla...dolazimo do dobra.... pasivnost je sama po sebi zlo...

Da li postoje zli ljudi? Da li ste upoznali zlog coveka???

Tacno je da zlo nije osobina , ali ljudi zbog nasledjene nesavrsenosti, tj sklonosti svog srca ka zlu i pod uticajem onoga ko je zao (Sotone) mogu postati zli….moze zlo prevladati i njihovo srce tj. unutrasnja licnost postati takva….ukoliko se ne bore i ne trude u suprotnom pravcu.

Tako da mogu postojati zli ljudi, i POSTOJE, kod kojih je zlo prevladalo u vecoj ili manjoj meri; i bez obzira na to u kojoj meri je kod njih zlo prevladalo oni su zbog toga zli…..

Zar sva zla koja su pocinili ljudi nisu dokaz postojanja zlih ljudi…..Ko cini zlo?????
To sto neki cine zlo pod uticajem nekoga ili necega ne opravdava ih i nemoguce je da svi koji cine zlo su ludi ili nesvesni…
Mislim da postoje itekako ljudi koji svesno cine zlo, jer je njihova sustina zla, jer je kod njih prevladalo zlo….A i da nesvesno cine zlo, zbog svoje zle sustine oni su zli.....

Takodje ako se neko bori protiv zla u sebi ,zlih uticaja, moze ga prevladati u toj meri da ono ne dominira njegovom licnoscu…..


Ljudi mogu i pod uticajem zla ( Satane ) ciniti zlo (jer on jeste zao i nagoni ljude da cine zlo), ALI TO IH NIKAKO NE OPRAVDAVA ZA NJIHOVA ZLA DELA, ZA CINJENJE ZLA.
Svaki covek ima mogucnost da IZABERE da li ce CINITI zlo ili dobro.

Postoje zli ljudi, bez obzira da li su pod necijim uticajem… to ih ne opravdava…
Kad kod coveka prevlada zlo on je zao, samo sto je nekada tesko odrediti ko je lud a ko zao, jer nismo sposobni da zavirimo u tudje srce. Postoje ljudi koji ma je zao, sigurno, ali oni ce se zbog toga truditi da ne cine vise zlo, zar ne?
Kao sto postoje oni koji cine dobra dela iz pogresnih motiva da bi ispali dobri, a ko zna sta im je u srcu, tako postoje neki koji cine neka zla dela, sto ih automatski ne karakterise kao zle ljude..... ukoliko njihova sustina nije zla.... ukoliko se pokaju... ukoliko se trude da se ispravljaju i da ne cine vise zlo, ukoliko su svesni da su ucinili zlo… onda ce se i truditi da ga vise  i ne cine…
Da li je nekome zao, pokazatelj je stanje srca, ali zla dela su pokazatelj naginjanja ka zlu...

Ne mislim da je ni jedna grupa ljudi automatski zla ili luda, vec svaki pojedinac je prica za sebe....ljudi su komplikovana bica..... nije jednostavno odrediti…
Takodje oni koju su zavedeni pa cine zlo… samim tim sto cim cine zlo nisu bas dobri??? Zla dela njihova svedoce o njima, bez obzira koliko su zavedeni…. Krvii su za samoobmanu…
Da li je neko zao, pokazatelj je stanje srca, ali zla dela su pokazatelj prisustva zla...

Mozda neki koji cine zlo se mogu opravati pripisujujuci sve to  ludilu ili trenutnoj neuracunljivosti.... ali to sve ne moze proci kod Boga … on zna nasa dela, motive i moze citati scrce i znati nameru … pred njim je sve golo i otkriveno i ne moze proci bez kazne….ukoliko se ustraje u zlu… naravno da Bog prasta ako postoji temelj za to…
Takodje osveta je oblik zla… samo Bog ima pravo na to… a nase je da to cekamo na njega…
Cinjenje zla ne moze proci  olako, jer "sto posejes to ces poznjeti", svima poznat princip i deluje prema zakonu uzroka i posledice.... neizbezan je..


Zlo je sve sto nije dobro, ako idemo suprotnom logikom....


I na kraju ostaje da kazemo:Svaki covek se moze menjati....


****

Generalna — Autor tuzna @ 15:50

"Ne,ne bi mi smetalo da budes s njim",odgovorila sam na Njeno pitanje ni sama ne ubedivsi sebe u to...

-"E,super...",okrenula se i otisla vrckajuci dok joj je duga plava kosa lelujavo padala preko uskog struka sve do polovine ledja.

Ostala sam sama,zagledana u tirkiznu,mirnu povrsinu mora...Razmisljala sam o tome koliko je on savrsen,a koliko je sve plod moje maste...

Znam mu lik,i ime.

Sve ostalo sam iz svoje glave docrtala-bas svaki detalj,koji ga je doveo do savrsenstva...

"Slavna je licnost,nece zeleti nista ni sa kojom od nas.Ali,opet...Ona je tako lepa",ponavljala sam sebi po milion puta dnevno. 

Zelela sam da se u trenutku sve promeni,da budem u njenoj kozi ili da ga bar nikad nisam srela...

Puste zelje,a realnost neizvesna.

Posle nekoliko trenutaka,(mozda i sati) iz razmisljanja me prenu necije kikotanje...

Okrenuh se odusevljena misleci da je neka od mojih drugarica,ali ugledah Nju.

Nosio ju je na ledjima,vrteo u krug i smejao se...

Posle toga su se,cujem,slikali do besvesti.

Ne znam sta je tacno bilo jer mi se u tom trenutku ceo svet okrenuo naglavacke,sve je potamnelo i razbilo se u paramparcad...

Iz odusevljenog,moj izraz lica je naprasno presao u ozbiljni,a zatim su mi se niz lice skotrljale suze...

Kad me je Ona pogledala ustala sam,okrenula se,i odsetala plazom...

Kasnije sam od njega dobila poljubac u obraz "za uspomenu sa lepog,plavog Jadrana" i najsladji osmeh na svetu...

I,eto,opet se glupavo zaljubih. 

 


Dragana Konstantinovic - Tebi,ljubavi

Generalna — Autor tuzna @ 15:31

 

 1.

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noć smenjuje dan...

I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...

2.

Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...

Prizivam bledo veče
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo već bilo
ili će sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.

Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.

Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoće li zaista moći
da ti prenesu sve...?

3.

Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...

Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša s tvojim.
Kroz neke žućkaste niti
osećam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veče
tvoje mi telo krije,
počinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.

I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog večnog trenutka...

Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom sluti,
zašto mi nisi bliže...?

4.

Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i žudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
što se treperi i smeje,
i čini od zajedništva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo što šaljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono što imam
do čega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...

Jer:
koliko god da ti dam,
još toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je još scvalo...
koliki god bio žuti sjaj,
još veća postoji plima...

I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...


Spremna sam..

Generalna — Autor tuzna @ 15:20

...za povratak.

"Kao sto apetit dolazi sa jelom i inspiracija dolazi sa pisanjem",recenica je koja me je podstakla da opet stvaram svoje male gluposti na ovom mestu punom mojih najlepsih uspomena...

Danas cu samo kopirati cudesne stvari koje sam citala dok sam bila odsutna,ukradene sa raznoraznih blogova,a koje zelim da podelim sa vama...

"...Blef ti nikad nije bio jača strana. Kvarne igre igraš, no dobro tvoj izbor..

A kada kiše budu pale, nečije suze u nepovrat otišle, skini masku od papira, jer će se boje razlivene sliti u tvoju dušu..

Nije mi žao boja, ni papira..

Žao mi je, što se nadam da će ti se duša obojiti..

Crno je ipak samo crno."

(link)

"… vidiš arčibalde, život je jedno veliko sranje… dobiješ ga kad se rodiš i kad još ništa ne znaš o njemu… prođe trćina, kad se osvestiš i shvatiš da je to jedino što imaš, a moraš da trošiš… ne možeš da štediš… i onda kao skupljaš neke doživljaje… puniš ga iskustvima… i kad prođe više od polovine, dobiješ titulu iskusnog životnog korisnika… drug član, učlanio se u život i sad je član veteran, sa iskustvom… šio mi ga đura… i čemu ti služe iskistva, kad se stalno saplićeš o neka nova…"
(link)
 
"Te noći, hiljadudevedstodevedesetosme, otišao sam iz Jugoslavije. Kao i svaki drugi ko je morao napustiti zemlju pod parolom “trbuhom za kruhom”, osećao sam se kao izdajnik. Mislio sam da će drugi “beli” svet, nova lica sa nepoznatim rečima uspeti da zakrpe sve one rupe koje u srcu već deceniju stoje. Autobus, skoro pa opravljen sa otpada tamo gde sam se uputio, prevozio je sve nas. Radnike. Radnička klasa sa univerzitetskom diplomom. Znao sam da tamo neću biti školovan i cenjen. Znao sam da tamo moje diplome i zvanja više ne vrede".
(link)
 

"Danas sam htjela napisati nešto posebno, drugačije. Duboko, jako, prepuno emocija. Opisati vrisku neizgovorenih riječi, dočarati njihov eho kroz hodnike duše i prividnu mi mirnoću.

Ali,  te puste riječi zapele su negdje duboko u meni, evo tačno ovde ispod grla i i neće da krenu, u talasu, u rečenicama,  u zgrčenim  prstima.

Nema ih, ne umijem opisati. Ništa.

Samo mi se hiljade pitanja roje u  glavi, ali  premalo je  dobrih odgovora na klackalici realnosti.

Hiljadu zašto, hiljadu kako, hiljadu nisi, hiljadu jesi. K’o da su ta pitanja važna.

Riječi nema, ćute pritajene.

Čekaju."
(link)
 
"Sanjam...
Preispitujem snove.
Kojem se totemu klanjam?
Zbunjuju saznanja.
Zbunjen samim sobom...
Tobom...
Razum vrišti!
Srce sanja.
Sanja..."
(link)
 
"Još bi bila dobra fora kad bi sad rekla da mi je blog ovaj, platforma ova, pomogao sa krizom identiteta a da ova nije ni postojala. Tačnije dao mi je odgovor na pitanja koja nisam ni postavila, već su mi se samo neko vreme rojila. Zvuči li to bez veze? Možda.Primetila sam da je neminovno na ovom mestu u jednom ispovednom tonu evocirati svoju vezanost za medij na čijoj se platformi (jebala me platforma) pišu blogovi."
 
(link )

Generalna — Autor tuzna @ 17:21

 

Ostavljam otisak u tami…

Da me u istoj pronadjete…

Udahnete…

I nastavite da se borite…

I nikad ne zaboravite da mi falite…

Cutanjem bicu oslonac…

Mislima saveznik…

A mesecinom svetlost..


Powered by blog.rs