Sreća je u malim stvarima

Balada o praznini...

Balade zivota — Autor tuzna @ 17:47

 

Ne boli.Ne dotice.Ne prolazi...


Bez dobrog naslova

Generalna — Autor tuzna @ 00:05
Vrata i zvuk okretanja kljuca koji znam napamet...
Ulazim u stan i umorno se bacam na krevet.
Tisina.
 
Glava prazna,srce prazno.
Prazna ja.
Pokusavam da cutim duze od nje,ali ne uspevam.
Uzdisem i sklanjam kosu sa cela.Crnu kosu.
Planiram da spavam,ali mi ne da mira.
Tisina.
 
Mama ume da me zagrli i da cuti sa mnom satima,ali sad sam sama.
Svlacim se i oblacim stare trenerke-znaju me napamet...
 
Tri sata i vec je mrak.
Volju za funkcionisanje izgubim jos oko dva,pa mi bude svejedno.
Meni je osmeh lajt-motiv,ali sam prestala da pisem.
Ubija me
 
Tisina.

Magla na mom prozoru mirise na nevolju,nocas sam ti tako sam...

Generalna — Autor tuzna @ 22:55

Ponekad pozelim da sakrijem broj,pozovem te i cutim satima...

Da se usadim u tvoju kozu i znam sta osecas,mislis i radis.

Cega se bojis?

Ja ti necu ukrasti srce,niti cu moliti za ljubav.

Samo cu povremeno hteti da ti cujem glas,da znam da si tu,da me nista nece dotaci kad si ti kraj mene..

Kao.

 


Ponovo...

Generalna — Autor tuzna @ 18:21
 
 
Ekskurzija.
Jedna od retkih za pamcenje.
Alkohol,cigarete i malo vise hrabrosti za priznavanje svega sto nam na srcu lezi.
Tri dana provoda,planina,drustvo i ceo svet je nas...
Novi zagrljaj,lazna nada ali lep osecaj pripadanja...na tren.
 
A po povratu u nas grad,jos jedna hladna jesen...
Farbam nokte u sareno i vise joj ne dozvoljavam da me dotakne.
Vidjam te,citam Onjegina i osmehom se borim protiv sivila...
Zaljubljena sam u tvoju masazu i umece cutanja.
 I cekam,jer znam da ti samo treba vremena da shvatis...
 
Vise ne placem,samo sklapam ruke i mislim...
SARENO...

Zvezde i zvezdice...

Generalna — Autor tuzna @ 01:04
"Jednoj tužnoj zvezdi...


Veceras ja pricam uspavanku...

Živela jedna mala zvezda i milioni drugih zvezda oko nje. Došla je stidljivo na njihovo nebo, kao što dolaze svi koji se plaše hoce li biti voljeni.
Imala je lice od od dobrote, usne od najzaljubljenije ljubavi i ruke pune  razumevanja za sve zvezde oko sebe. Nesebicno se davala svim drugim zvezdama.

Jedne noci sve zvezde na nebu zavolele su tu malu zvezdu. Treperile su na nebu zahvalne onima koji su im je poklonili. Sakrile su je od svih drugih i volele su je kao što
se voli sve što raste, sve što je nevino i cisto, sve što miriše na mleko.

Sve zvezde na nebu ljubile su ljubav u ocima male zvezde. Ona im je ponekad tiho šaputala ''hvala''. Tako su se volele zvezde i jedna mala, najmanja zvezda u kosmosu jer,

 mala zvezda je bila srecna kad su drugi srecni, tužna kad su drugi tužni, malu zvezdu je bilo nemoguce ne voleti.

Bila je zahvalna zvezdama koje su joj pomogle da igra svoj ples. Velike zvezde su je volele onako kako su umele, jer to što su velike ne znaci da su umele da vole, svako
ima svoj nacin voljenja... Navikle su na nju kao na pogled kroz prozor svoje sobe kroz koji se vidi uvek isto drvo koje se njise na vetru.

Mala zvezda mora da ode... traži je neko drugo nebo koje treba da obasja i obogati svojim nesigurnim treperenjem.

Sve zvezde neba se nadaju jednom - da ce mala zvezda nauciti da gleda u daljinu... jer ko ume da gleda u daljinu može da vidi svašta, sve što ce se jednog dana pojaviti...
Nadaju se da ce nauciti šta znaci prazan prostor, ono cega se mala zvezda plaši - prazno pruža bezbroj mogucnosti, u prazno može smestiti bilo šta...
 Nadaju se da ce nauciti da papir trpi svašta i da ne treba da ga štedi...  I nadaju se da ce mala zvezda jednoga dana naci svoju ruku...
kad je bude našla znace da ta ruka ne treba da bude ni na jednom drugom mestu nego baš tu - u njenoj ruci. To se jednostavno desi, još jednostavnije se prepozna...

Citavo nebo ovog trenutka osvetljava put kojim ce krenuti mala zvezda da bi pronašla sebe. Kad bude pronašla sebe sve ostalo ce lakše naci...

Laku noc, mila moja.

Mirno spavaj...

Sutra je novi dan... "(Shadow)
 
 Shadow,tuzna zvezda se izgubila...
 
Njeno nebo je prestalo da obasjava put koji mirise na mleko i ona je,zbunjena prazninom medjuprostora,krenula putem koji mirise na hladnocu i tamu...
 
Izdala je Petra Pana zaboravivsi da masta.Izgubila je svoju srecnu misao i vise ne ume da leti.
Ako ovo citas(a iskreno se nadam da citas jer si ovom nebu davno obecala da ces zauvek biti njegova senka),samo se javi...
Tuzna zvezda bi da se vrati sebi,svom nebu i najsjajnijim zvezdicama...
 
Jer u prazno moze svasta da stane,ali je prazno u maloj zvezdi previse.
 

Powered by blog.rs