Sreća je u malim stvarima

Srescu te III

Moja bajka — Autor tuzna @ 00:22

 Kupices mi velikog plisanog medu,onog kog zelim citavog zivota...

Pisaces kratke poruke i voleces moju cupavu kosu i zelene sanjive oci kad se probudim rano.

A vraticu ti duplo,obecavam..:)

Ako treba zavolecu i sumorne jesenje kise,i neku drugu muziku,i neke nove nebuloze...

Sta god.

Samo da te nekad sretnem.

 


Srescu te II

Moja bajka — Autor tuzna @ 19:42

Da,zaista cu te sresti...

Upoznacemo se ispred fakulteta,kod neke velike fontane...

Mozda cu se saplesti ispred tebe sasvim slucajno,a mozda ces se jednostavno zaljubiti u pramen koji mi uporno pada preko nosa,samo meni svojstven...

Pogledaces me filmski nestvarno,i bice to ljubav na prvi pogled.

Kasnije cemo uciti zajedno,objasnjavaces mi one zamrsene teoreme,pa cemo,dok ih budemo dokazivali,dokazati jedno drugome da smo kao dva delica kaleidoskopa-razliciti,ali savrseno uklopljeni...

Zivecemo zajedno.Ti i ja.

Budices me poljupcima i u prolece puniti moju sobu jorgovanima...

Ispunices moju bajku,i volecu te zbog toga.

Voleces i ti mene.

Istinski,najjace-onako kako me niko nikada nije voleo...

Imaces neverovatno puno snage da zalecis svaki oziljak na mojoj dusi...

Zvaces me onako,kako me niko nikada nije zvao.

Skinuces Mesec sa neba i staviti ga meni na dlan.

Kad zaplacem,znaces da treba samo da me zagrlis,i da cutis...

Kad sam srecna,znaces da treba i to istrpeti :)

Nikada te necu iritirati.

Bices moja susta suprotnost,ali obozavaces me zbog toga.

A ja cu ti,zauzvrat,pisati pesme i recitovati neke odlomke,znas ti koje...

I kad shvatis da zelis sa mnom da provedes ostatak zivota,uz latice ruza i puno belih leptirica,znacu da vise nisi obican,detinji san...

Imacu najlepsu belu haljinu i ruzice u kosi...

I posle nekoliko godina cemo dobiti najsladju smedjokosu devojcicu na svetu...

Cekaces prvi sneg nestrpljivo koliko i ja,i zajedno cemo,na zamagljenom prozorskom staklu,ispisati svoju bajku...Samo tvoju i moju...

*

*

Znam da hocemo...

Jer ti si moje cudo,a ako u cuda dovoljno jako verujemo-ostvarice se...

 


Srescu te

Moja bajka — Autor tuzna @ 14:15
 
 
Bice nam godisnjica.
Poklonices mi beli jorgovan i poruku na kojoj ce pisati da sam ona koju si cekao,trazio citavog zivota...
U kojoj ces mi obecati da ces biti moja zvezda vodilja koja ce me cuvati,zauvek.
"Nocas sviram samo za tebe",reci ces dok ti prsti lagano prelaze po zategnutim zicama gitare...
Naslonicu ti se na rame i zmuriti dok budes svirao neke lagane melodije,one sto doticu srce najlepse na svetu....
Kad ti se prsti umore uzdahnuces i poljubiti me u celo.
Onda ces pustiti nas omiljeni film.Romanticnu komediju.
Sklupcacu ti se u krilu,
a ti ces me pokriti i zagrliti jako...
Tako cu zaspati posle nekog vremena,
a ti ces ostati budan da gledas kako sanjam...
 
Sanjam da sam te srela.

Šta možemo da uradimo?

Idoli — Autor tuzna @ 19:20
 
"U najboljem slucaju, u Covecanstvu ima nežnosti.
nešto malo razumevanja i, povremeno,
hrabrosti.
ali sve u svemu, to je masa, koja nema
bogzna šta.
ono je kao velika životinja u dubokom snu
iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi.
kad se pokrene najbolje je u grubosti,
sebicnosti, nepravdi, ubistvima.

šta možemo da uradimo s tim Covecanstvom?

ništa.

izbegavajte ga koliko god je moguce.
ponašajte se prema njemu kao prema bilo cemu
što je otrovno, zlo i bezumno.
ali pazite. ono ima zakone koji ga štite
od vas.
može da vas ubije bez ikakvog razloga.
a da biste pobegli morate biti lukavi.
malo ih je pobeglo.

morate sami da smislite plan.

nisam upoznao nikoga ko je pobegao.

upoznao sam neke velike
i slavne ali oni nisu pobegli
jer su veliki i slavni jedino
u Covecanstvu.

ja nisam pobegao
ali nisam prestao da stalno iznova
pokušavam.

nadam se da cu pre smrti uspeti da nabavim
sopstveni život. "

Desiderata

Idoli — Autor tuzna @ 22:16

(tekst pronadjen 1692. u crkvi Sv. Petra u Baltimoru)

"Idi smireno kroz buku i užurbanost, i seti se mira
koji se može naci u tišini...
Koliko je to moguce, budi u dobrim odnosima
sa svim ljudima...
Govori svoju istinu smireno i jasno, slušaj druge,
cak i glupe i neuke - i oni imaju svoju pricu.
Izbjegavaj bucne i agresivne osobe - one su teret duhu.
Ako uporedjuješ sebe s drugima, možeš postati ponosan
ili ogorcen, jer uvek ce biti vecih i manjih od Tebe...
Raduj se svojim dostignucima, kao i svojim planovima.
Održi entuzijazam za svoj vlastiti poziv,
ma koliko on skroman bio - to je pravo blago u
promenjivim vremenima...
Budi obazriv u svojim poslovima, jer svet je pun
prevara. Ali neka Te to ne ometa,
da vidiš vrline koliko ih ima.
Mnogi ljludi teže za visokim idealima
i svuda je život pun heroizma.
Budi ono što jesi - budi covek.
Pogodovo nemoj glumiti ljubav, ni biti cinican
prema ljubavi, jer usprkos svoj ogranicenosti i svim
razocarenjima- ona je vecna, kao trava...
Spokojno primi iskustvo godinama skladno
napuštajuci stvari iz mladosti.
Gaji duhovnu snagu da te štiti od iznenadne nesrece...
Ali ne žalosti samoga sebe izmišljanjima - mnoga
strahovanja nastaju zbog umora i usamljenosti.
Osim održavanja zdrave discipline budi blag prema sebi.
Ti si dete svemira, ništa manje nego
što su to drvece i zvezde.

Imaš pravo da budeš ovdje, i bilo Ti to jasno ili ne,
nema sumnje da se svemir razvija
kao što bi se i Ti trebao.

Dakle, budi u miru s Bogoom, ma kako da ga zamišljaš,
i bez obzira na to kakav Ti je posao i aspiracije, u
bucnom komešanju života zadrži mir u svojoj duši.
Pored svih prljavština, jadikovanja i porušenih snova,
ovo je ipak divan svet...
Budi pažljiv...
Teži da budeš sretan."




 


Hronologija secanja.

o meni.... — Autor tuzna @ 21:35

01.09.2000. ...

Mala devojcica upisuje prvi razred OMS "Stevan Mokranjac".

Uci kako da drzi ruku na harmonici,uci C-dur i odusevljena je svetom koji otkriva.

30.04.2004.

Mala devojcica osvaja drugu nagradu na takmicenju harmonikasa u Donjem Milanovcu,sto joj gradi ogromno sapomouzdanje.

20.04.2005.

Mala devojcica osvaja prvu nagradu na regionalnom takmicenju mladih harmonikasa u Zajecaru.Upoznaje vrsnu pofesorku Jelenu S. i jos puno znacajnih ljudi iz sveta muzike koji su odusevljeni njome.Prvi put se oseca uspesno i srecno.Istinski srecno.

21.03.2005.

Mala devojcica osvaja trecu nagradu na medjunarodnom takmicenju mladih harmonikasa "Zvezdane staze" u Kragujevcu.Profesor i roditelji su odusevljeni.Stice jos prijatelja iz cele Srbije.Oslobodjena je zavrsnih ispita i dodatno dobija pohvalnicu iz skole.

15.04.2006.

Mala devojcica osvaja trecu nagradu na takmicenju harmonikasa Borskog i Zajecarskog okruga u Knjazevcu.

01.09.2008.

Mala devojcica uspesno polaze prijemni ispit i upisuje prvi razred SMS "Stevan Mokranjac",odsek harmonika.Zavrsava prvu godinu kao vrlodobar djak muzicke,i odlican gimnazije...Zatrpana je obavezama ali se oseca ispunjenom...

01.09.2009.

Mala devojcica polaze ispit za prenosenje ispita i prebacivanje na teoretski smer SMS.Tesko je,ali obecava sebi da ce uspeti,u inat svima koji ne veruju u nju.

sredina oktobra 2009.

Mala devojcica se,posle dugog i mucnog razmisljanja,ispisuje iz SMS...I time pravi najvecu gresku u svom zivotu.

 

 

Nekad su maglovite noci jednostavno previse guste...

Nekad nas stignu secanja i previse zaboli.

I,ovog puta,Mala devojcica ne ume da se nosi sa tim.

Znam,u proslosti se ne zivi,ali proslost jeste moj zivot...

Ovde,danas nemam sta da trazim.

Danas se vise ne prepoznajem,uzasno boli i suze uporno teku,a ja ne znam sta da radim.

Ne umem vise da se izborim sa tisinom.

 

Pogubljenost,mrak,siluete koje guse...

I milion uzasno mucnih pitanja:"Zasto?Kako?Je li moralo?"

Nije moralo...

Gledam neke nase slike od pre,cuvam ih u posebnoj fioci i ne dam nikom da mi dira uspomene.

Moje uspomene...Zgazene,bezvredne.

Snovi zaustavljeni na pola.

A ko zna kako je moglo da se zavrsi...

 

"Upropastila si svoje snove-a to je nesto najgore sto covek moze sebi uciniti."(behappy)


Retoricka pitanja

Generalna — Autor tuzna @ 08:00

Znate li onaj osecaj kad,posle dugo trazenja,shvatite da ste pronasli svoju sigurnu luku i mesto gde cete uvek imati prijatelje,biti voljeni i nikad zaboravljeni?

Ono kad se ususkate u prvi utisak o toj luci i ne zelite da vidite splet stvari koji se okrece i rusi?

...I onda jednog dana PLJAS,tresne vas istina po sred lica.Shvatite i pokajete se sto niste prekinuli kad je bilo najlepse,kao sto je trebalo.

 

 

 

Neko vreme ce na mom blogu biti iskljucena opcija komentarisanja...

Hvala za istinu,dragi blogeri.

"...ja, ipak, samo sebe krivim jer sama sam birala taj put..."

Bude tako nekih dana sto se,k'o suv list duvana,pri dodiru moga dlana istrune...

o meni.... — Autor tuzna @ 14:00

Nekad mi se jednostavno ne ustaje iz kreveta...

I,bez obzira koliko drugima dan izgledao lepo i koliko zeleli da ga iskoriste u potpunosti,ja cu ga prelezati...

Tiho,besumno...

Lagano...

Samo Djole i ja.

"...sa samog ruba pameti stizu mi strasni saveti,al' ja bih da prozivim na svoj nacin..."

  

Daleko putujem,vetar nudi neke rime...

Kupujem...


Takva sam ja

Idoli — Autor tuzna @ 23:50

Odavno sam, sugrađani čestiti,
izmirenja zastavu belu
na srce svoje pobola.
Sve mi je sad svejedno
i ravno do mora;
sita sam i mržnja i ljubavi
i ćutanja i romora.
Za vašu borbu životnu
ja nemam svojstva.
A srce mi je, međutim, večno žedno
svega onoga čega je sito;
i umrlo bi ako bi u danu
imalo čas spokojstva.

Ni za sreću ljudsku nisam ja stvorena,
jer ne umem da živim
samo od življenja;
jer ni za šta čega ima
nemam divljenja;
jer znam da ne mogu svoj životni dug
samo snom izmiriti.
Pa ipak, mada mi ovde nije udesno,
života ja bih zadržala krug,
jer boli mene ipak čudesno
sto će me jednom nestati.

Ni srca nemam vašeg, sugrađani čestiti,
jer beskrajno volim nekoga
iza onih na vidiku atara.
Za njegov bih osmeh jedini
posla preko voda i vatara,
preko urvina i bregova,
odavde na dan i noć hoda;
pa ipak njegova
ne bih mogla biti,
niti će ljubav moja za njim
ikad drugoga roda
do pesama imati.

Desanka Maksimović

Carls Bukovski-"Predlog za jedan aranzman"

Idoli — Autor tuzna @ 15:30

 

"Lepo bi bilo umreti za pisacom mašinom umesto sa dupetom nabijenim u tvrdu gusku. Posetio sam prijatelja pisca u bolnici koji je umirao, milimetar po milimetar, na najgori moguci nacin. Ipak je tokom svake posete (kad je bio pri svesti) nastavljao da mi prica o svom pisanju (ne kao dostignucu vec kao magicnoj opsesiji) i nisu mu smetale moje posete, jer je znao da tacno razumem ono što govori.
Na njegovom pogrebu ocekivao sam da se digne iz kovcega i kaže: "Kinaski, bila je to dobra trka, vredelo je." Nikada nije saznao kako izgledam jer je oslepeo pre nego što sam ga upoznao, ali znao je da sam shvatio njegovu sporu i užasnu smrt. Rekao sam mu jednom, da ga bogovi kažnjavaju zato što je tako dobro pisao.
Nadam se da nikada necu tako dobro pisati, želim da umrem nad ovom pisacom mašinom, tri reda pre kraja stranice, s dogorelom cigaretom medju prstima, dok radio i dalje svira.
Hocu samo da pišem tek toliko dobro da završim tako."

 

(potpisujem :) )


1 2 3  Sledeći»

Powered by blog.rs