Sreća je u malim stvarima

Dileme..

o meni.... — Autor tuzna @ 00:21

 

Zasto namerno povredjujem ljude koje volim?

Zasto ih teram od sebe?

Da li se plasim da ce ih moja praznina i hladnoca zaboleti,ili samo sebicno ogradjujem sebe da ne bih shvatila istinu?

Retoricka pitanja.

Ono na sta mi niko nikada nece odgovoriti.

Ne zato sto ja to ne zelim,nego jer ne zasluzujem.

Kad ce neko naslutiti teskobu misli koje me svakog dana ispunjavaju i guse?Kad ce shvatiti da ne mogu sve sama?Hoce li shvatiti koliko ocajnicki pogledom trazim razumevanje?

Mrzim sudbinu...Mrzim to sto je meni namenjeno da patim,a nekom drugom da se raduje.Nekom ko to ne zasluzuje.(ali,opet,ko sam ja da diskutujem o tome?)

I mrzim cinjenicu da zivim u odvratnom svetu gde samu sebe osudjujem na distanciranje od svojih najblizih,gde samoj sebi prepisujem bol.

Svetu gde je svako egoista i retko ko covek.

Hoce li se,tu negde,ikada naci ruke koje ce znati kad treba da me zagrle?Hoce li biti ociju koje ce plakati sa mojima?Hoce li necije srce pripadati samo meni?

Ili cu zauvek biti samo trunka prasine koju niko ne zeli i koju svi besno otresaju sa kaputa...


Powered by blog.rs