Sreća je u malim stvarima

Debela stoka.

o meni.... — Autor tuzna @ 21:42

Pre nekoliko godina zaklela sam se mami da nikad vise necu slusati sta govore ljudi,oni ljudi koje vidim prvi put u zivotu i koji mi nista ne znace...

To je bilo u vreme kada sam mnogo plakala,i kad je jedino mama bila tu.

Vreme kad nisam imala prijatelja,bilo kakvih,a kamoli pravih.Kazem nekad,jer sad zivim u zabludi da me V nikad ne bi izdala(kao ni vi),za ostale nisam sigurna...

Vama sam to obecala juce.

Da necu nikada u zivotu dozvoliti da pokleknem i povrede me reci slucajnih prolaznika...

Sve dok te reci nisu postale svakodnevne i jednolike,i dok stvorilo se pitanje:Zar su svi nenormalni,osim mene???

A to vec ne moze da bude.

Skoro sam upoznala momka koji je dve godine stariji od mene.Odlican je drug,i neverovatno je lep,ali ima problema sa tezinom.Sa njim sam mogla,i dalje mogu da pricam sasvim iskreno,i jedino njemu(osim V) dozvoljavam da mi sve iskreno kaze,jer smatram da razume moju situaciju.

Dugo smo i drzali dijetu zajedno,s tim sto je on smrsao 18kg i sad izgleda pristojno,a ja nisam uradila nista.No,na stranu to.

Veceras sam se nasla s njim,sedeli smo i pricali,(ko o cemu,mi)o dijeti.

I u jednom trenutku on slucajno spomene te neke ljude(a za mene "ljudi" podrazumeva izvesnu vecu masu ljudskih bica,ma kako ona mislila i kojih stavova bila.ona,za koju treba da me je bas briga),koji o meni pricaju svasta.

Ljude,koji se meni uvek uredno na ulici(cak nekad i prvi!) jave sa osmehom i pozdrave me sa par reci...

A znam ih mnogo jer sam se uvek trudila da budem kao moj brat-da se debljina ne primeti i da me svi znaju po lepim stvarima... 

Pricu pocne uobicajeno:"Ti znas mnogo ljudi(postacu alergicna na tu rec),i svako od njih prica isto o tebi..."

I isprica mi samo jednu pricu.O jednoj osobi koju ja cak ni ne poznajem.Drugu pricu nisam izdrzala.

Radi se o nekim mojim slikama kojih ima na netu,a koje je doticna osoba zajedno sa njim(tim drugom) gledala nedavno.

Fora je u tome sto mi se na slikama cak ni ramena ne vide!Vidi se samo nasmejano lice(prokleti osmeh,uvek me prati) deteta.Obicnog deteta.Devojke.Devojcice.Nebitno.

Na moje slike je ona reagovala sa:"Jao,vidi ovu debelu stoku...Vidi se da je...."Pa se onda nabraja.Pola nisam cula.

Sta sam ja?

Jedno prokleto osetljivo bice(kazem bice jer sebe vise ne zelim da svrstavam medju ljude,tu pakosnu zivotinjsku vrstu) kog se ta osoba nije ni potrudila da upozna pa da rasudjuje o njemu.Jedan streber,onaj kakvog profesori najvise vole,jedno bice koje svakom ko mu pruzi ruku pokloni srce,celo,na dlanu,bez ustrucavanja...

Prokleto bice.Bas,prokleto.

Bice koje je sebi dozvolilo da place zbog ljudi.

A na pitanje(ne znam ni sama koje po redu) te divne osobe-mog druga "Kad ces da smrsas?"

,odgovorila sam -Nikad....

Svesno,iako me i dalje davi taj glupi Hm2 osecaj.

Nikad,sve dok na svetu i dalje ima bica koji su kao moja V,kao Milica,Marina i Andjela...

Koji me poznaju skoro ceo zivot i znaju sve o meni-sve moje tuge i radosti;

Koji su uvek bili tu-da placu i smeju se sa mnom...I da me kude,sa pravom...

I sto je najvaznije,da me vole iako sam debela stoka. 

Kad i njih nestane,javite mi...Da prekratim sa ovom gluposcu koja sebe naziva mojim zivotom...

Hvala blogerima koji su imali strpljenja da citaju ceo ovaj post.Ovo je moja najiskrenija ispivest.Ovo je ono zbog cega sam(kad sam sama) u stanju da placem satima,a u drustvu da precutim...

Ostali,nek' se nasmese i odu...

Za kraj samo da napisem nesto,sto mi mama govori svakog Bozijeg dana...Na sta me je zavetovala i sto ce mi ostati zauvek u mislima i srcu...:

"Ne jadaj se pred ljudima,tek uzitak dajes svima-k'o da srna ranjena se tuzi orlu i gavranima..."


Za baba-tetka-strinu...

posveceno — Autor tuzna @ 18:51

Par redova tisine...

Tisine,koja toliko puno govori...

Jer,

danas sam planirala da post pocnem njenim redovima,i ne sluteci da su isti ti redovi posveceni meni;

danas je bio sasvim obican dan,dok ga ona nije ucinila jedinstvenim,najlepsim na svetu;

nemam srca da ikad vise u zivotu budem tuzna...

Samo par redova tisine...

A Vi u njima cujte sve ono sto moje srce zeli da kaze,a ne nalazi prave reci,osetite svaki zagrljaj i osmeh koji saljem...

Hvala sto sam nasla ovo mesto...Ovaj kutak mojih tajni i decijih mastanja...Ugao mog detinjstva,koji ce prerasti u ugao mladosti...Kog cu jednog dana pokloniti svojoj deci i reci

"Ovo je mesto na kom sam dobila najvece bogatstvo na svetu-iskrene prijatelje...

I,najbolju baba-tetka stinu..." 

I,u znak tisine( koju sam tako lepo precutala),brisem suzu i smesim se.
Jos mnogo mostova treba preci...

 

 


I posle tebe ponovo ti...

posveceno — Autor tuzna @ 15:54

 

Danas mi je Bonsai-Draganica poklonila setnju kroz Japanski vrt koji me toliko fascinira.

Danas sam pogledala prezentacije blogerke Iluzija.

Danas me je tata zagrlio i rekao mi da je za mene uvek tu.

Danas je granulo Sunce u svom punom sjaju...

I zato... 

Oprostite jos jednom,sto opet gresim,sto se krecem starim utabanim stazama koje se vrte u krug...

Sto sam vapeci za onim jednim zagrljajem dobila nekoliko njih,ali na kraju opet isto...

Necu vise da placem.

Vise mi ni ti zagrljaji nista ne znace.Vise nemaju smisla.

Vise ni ono "Zao mi je,ali nije vise fer da varam svoju curu,ja je volim" nema nekog posebnog znacaja...

Jer,znam da on vise ne ume da voli...Pitanje je da  li je ikada umeo.Ja sam mislila da jeste.Mene.Sada znam da sam ja jedina koju to nije,i cak me ni to ne boli.

Dosao je u pravo vreme,onda kad ne znam sta radim i kad mi je potreban taj poznati,lepi zagrljaj...

...i iskoristio me.

Ponovo.

I opet ali,jer uvek ima jednog ali ...On vise nije dostojan mojih reci.

Ni jedne jedine.

Ovim postom zatvaram zacaran krug...

I poklanjam osmeh koji toliko znaci ljudima koje volim.

Poklanjam i obecanje,pravo i neopozivo.Nikad vise... 

Drzite me,ne zelim vise da padam,dospela sam dovoljno nisko...

Zelim da bojim svoj zivot bojama koje u sebi ne sadrze njega.

Zelim da zivim,a ne da skupljam ostatke necega sto mi on baci.

Ja nisam zivotinja,ja sam dete... 

 

The sky is blue,everywhere.

 

Hvala...

posveceno — Autor tuzna @ 14:32

...

Evo jos koji dan pa vec osam meseci kako sam sa vama...

I mislim da stye me dovoljno dobro upoznali,iako sam neretko odsustvovala ili cutala...

Pa opet cutala.

Imam toliko ideja za sastav poput onog na pismenom iz srpskog,ali opet cu da cutim.

Samo cu reci da sam citajuci komentare na poslednja dva posta plakala. 

I to onako kako odavno nisam.

U meni su se pomesali tuga,zahvalnost,bes,kajanje,sreca...

Ma,sva moguca osecanja...

I,i dalje placem...

Zato nemam snage da odgovaram na komentare...Cini mi se,pokvaricu onu zlatnu nit koja ih spaja.

Onu koju osecam do poslednjeg kutka svog srca...

Hvala vam...

Hvala po hiljaditi put sto ste bili uz mene ovih osam meseci...

Hvala sto cete biti i na dalje...

Zaista vas volim,sve,kao svoje najrodjenije...

Hvala sto mi pomazete da se ne izgubim u ovom surovom svetu...

Hvala...hvala...hvala...

  


Ludilo

o meni.... — Autor tuzna @ 18:11

Sta je covek koji je zavrsio muzicku akademiju i dobrovoljno pristao da odem na preslusavanje kod njega o meni pomislio dok sam ga gledala ne znam.

Znam samo da je ta misao uzrokovala recenicu "Milena,je l' se tebi spava?"

Kao "Ne,ne",a gledam kroz coveka i ne znam gde se nalazim...Strah i panika u meni rastu,a resenja i dalje nigde.Ne bih da vas plasim,ali,moje stanje je sve gore.

Malopre hodam ulicom,a cas koji se upravo zavrsio kao da se odvijao pre tri meseca a ne pre tri minuta.

Ludilo. 

U medjuvremenu,uradila sam par stvari preko svoje volje.Hvala Bogu,nisu velike ni znacajne.

Vise uopste ne znam gde se nalazim,kao da mi mozak ne radi i da su svi pokreti mehanicki.Hodaj,disi,pricaj...Nazalost,nisam pokusavala da ucim,ali mislim da ne bih uspela.

A prijemni stize.Onako veliki,okruzen gustim dimom kroz koji se mozete probiti samo posebnim oruzjem...Ja sam ga izgubila.

Cak se vise i ne plasim.

Nista ne osecam.

Na svako uzbudjenje ili vec nesto slicno u grudima me stegne i pocnem da se tresem.Cela.Juce nisam mogla da se smirim,toliko da sam pomislila da cu umreti.

Gledala sam maturu najstarije osnovne skole u gradu.Solidno.

Za svoju maturu znam da cu je odsanjati,da cu vec sledece jutro zaboraviti sve...I,ne plasim se.

Mama je bolesna,izgleda teze.Nesto sa srcem.Oko tri ujutru danas smo bile u hitnoj.Ona pocela da se oprasta,a ja da placem sve cesce.Ali,do srca nista ne stize.

Ako jos mislite da ja HOCU,varate se... 

NECU,i dodje mi da to viknem na sav glas...

NECU da se ne secam kako je to biti normalan,NECU da se osecam ovako zauvek,a opet,NECU da priznam da imam problem...

Mozda to i nije problem,mozda privlacim paznju i izvodim...mozda..

A mozda i NE,pa mi verujte na rec...

Shvatila sam da mi kompjuter i njegovo odustvo ili prisustvo nista ne znaci.

Cak sam identitet uspevala i da sacuvam uz pomoc njega.

Sad vise ne znam ko sam.

Ludilo... 

 


Znate ono...

posveceno — Autor tuzna @ 23:17

...kad ja pisem post??

Danas je sve drugacije,pa i nacin pisanja...

Danas moram da zavrsim na brzinu.I da odem.

Da,dobro ste procitali,odlazim...Naravno,na odredjeno vreme.Nekih mesec dana.Ili,za pocetak,dve nedelje.

I ne,nije to zato sto ja zelim da odem.

To je zato sto se redovno javlja onaj Hm2 osecaj,koji u mene unosi strah i nemir.

Mama i sanjarenja su zakljucile da je delimicno i internet kriv za to.Obecala sam da cu se odvici.A ako i tad ne uspem da resim taj problem,okrivicu pubertet pa neka ga drugi resavaju.

Ne,nisam spremna da odem.

Opet su pocele da se radjaju ideje u mojoj glavi,one lepe i carobne...

Opet imam toliko toga da kazem,ali i da odcutim...

Opet je toliko ljubavi i zagrljaja...

Ali...

Napisala sam koliko me plasi.A sama sam.

Ne volim savete tipa:"Ma,nije to nista...".To i nisu saveti.

Ako ja kazem da je za mene to "nesto",i to veliko NESTO,nesto sto me plasi i ne da mi mira po ceo dan...Samo ga prihvatite...

Uostalom,ne znam zasto ovo pisem.Ovo nije poruka za vas.Ovo cu reci nekom drugom.

Vas cu samo da zagrlim,onako kako grlim kad sam srecna i tuzna u isti mah,kad volim i mrzim,kad hocu i necu...

I da poljubim,sve odreda...

Javicu se oko mature,da vam kazem kako je bilo.I za prijemni.

Drzite palceve da uspem da prebrodim ovu krizu...

Kazu,mogu ja to...

 

"Odlazim, kao zmija kožu ostavljam
Odlazim, imena svog se više ne sećam
Odlazim, neka mi vetar jedra napuni
Odlazim, istog trena da me niko ne vidi

Tiho pevam ... na na na ...

Odlazim, posle svega opet verujem
Dalek put, možda grešim, al me smiruje
Odlazim, dugo je trebalo da shvatim šta je šta
Odlazim, pored cveća nogom zgaženog

Tiho pevam ... na na na ..."


 


Moja crno-bela pps,part II

Generalna — Autor tuzna @ 23:51

Pola izbaceno...Slika,muzike,reci...

Vazno je da radi!AKO radi....

LINK ZA DOWNLOAD/GLEDANJE...

 


Novi clanak.

Generalna — Autor tuzna @ 16:57

Da.

Za one koji ne znaju kako to izgleda kod mene,evo uputstva.Mada nije preporucljivo slediti ga. 

1.Za pocetak,uci u administraciju.kazem za pocetak,jer to obicno biva pola sata pre objavljivanja posta.

2.Pregledati clanke koji su vec objavljeni,za slucaj da se neki nije objavio na licnu odgovornost.

3.Pregledati komentare za slucaj da sam nekog propustila.Onda otici na forum ili vec neki drugi sajt i komentarisati sve postojece i nepostojece teme.

4.Deset minuta posle toga setiti se clanka koji ceka da bude napisan.Kliknuti na "Novi clanak" i nastaviti surfovanje po internetu.

5.Po drugi put se setiti clanka.Od tad je proslo 20-30 minuta.Zatim traziti slike po "Google"-u ne bi li nasli inspiraciju za doticnog.Mislim,post.

6.Nazvrljati nesto,pa ceo tekst kopirati u (opet) "Novi clanak",da se ne bi objavio u vreme kad ste planirali da pocnete da ga pisete.

I tako zapoceh pisanje ovog posta tad-i-tad-u-toliko-i-toliko: 

"14/05/2008 16:25"

Status:objavljen.

Autor:tuzna.

Kategorija:slbznjnakvadrat.(i slovima:Generalna)

A poenta,ako nekome nije jasna,slobodno nek pita.

Evidentno je:Google sa sve slikama presusio.Ili stupio u strajk.Za vladicino skidanje sa liste.Ili je na forumu bilo previse zanimljivo...

U istom stilu(mislim,pisanja posta),ostavljam sliku.

 

 

 

 


Moja crno-bela pps...

o meni.... — Autor tuzna @ 20:49

...u koju nisam znala da ubacim muziku,hihih,ali sam bar uspela da je postavim...

(objasnicu i teta-Pinokiju ako treba :)) )

 jupi

LINK ZA DOWNLOAD...

Jos jedna setnja...

posveceno — Autor tuzna @ 18:05

...kroz slike,ovog puta.

Od svih onih koji su jedva cekali da uspem da prebacim slike u kompjuter,da cujem jedno veliko "Uraa!" 

A posvecujem vladici,jer su njegove prezentacije i putopisi ti koji su me podstakli na slikanje prirode prilikom setnji.

 Free Image Hosting at www.ImageShack.us


Ulica koja doseze do granica sveta...

 

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Drvo koje primetite svaki put kada prodjete pored njega,a ipak stanete da se nagledate.

 

Free Image Hosting at www.ImageShack.us


I drvo koje jos nije olistalo...Ne znam zasto

 

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Opet drvo :),ali ovog puta odusevljavajuceg oblika! 

E,i kad vec uspeh da ubacim slike,resih da vam pokazem Negotinski vasar...Ovaj,sad.

Kratko je trajao ali je bilo veselo :)

 

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Powered by blog.rs