Sreća je u malim stvarima

Plasim se.

Generalna — Autor tuzna @ 14:27

Ne,ovo nije nastavak price o mojim mukama.

Mada je trenutno jedna od najvecih.

Postoji...postoji taj neki osecaj koji mene muci odavno.

I zelim da me posavetujete kao sto bi svoju decu,iskreno ma koliko lose bilo.

Prvenstveno pomoc trazim od doktorki na blogu,koliko znam doktora nema.

Osecaj je nazvan Hm2,a "simptomi" otprilike ovako:

-Nisam svesna sebe u vremenu i prostoru

Znaci,prisutna sam,pricam sa drugaricama,slusam i sve zapamtim ali kao da u tom trenutku nisam bila ja nego neka druga licnost,neka senka ili san kroz koji se ja izrazavam.

Stvarno ne znam kako da objasnim.

Ono sto znam jeste da me plasi do bola,traje nekih mesec dana i pocinjem da mislim da sa mojom glavom nije sve u redu.

Kad se malo dublje zamislim,shvatim da gledam kroz ljude kao kroz vazduh i da uopste ne postojim,reci mi ne dopiru do mozga ili sta vec.

I samo nemojte da kazete da je u pitanju pubertet...Jer nije...Nisam samo ja u pubertetu,pa su  svi ostali normalni.

Moji virtuelni prijatelji,druge mame i tate,vi koje volim vise nego sebe samu...

Molim vas...

Plasim se... 


Za xeniju

posveceno — Autor tuzna @ 19:49

Sedela je sama na klupi i piskarala nesto po dnevniku...

Imala je lice andjela i osmeh koji otvara sva vrata.

Ali,nesto je mucilo njeno umorno srce...

Previse umorno od lutanja i trazenja

trcanja u krug...

Svi  su je izdali.Ostala je sama.

Sve sto joj je bilo potrebno bio je samo jedan zagrljaj...

Znala je i gde moze da ga pronadje.

Ali je put bio izbrisan...

Nije ocekivala da dodje princ,samo je silno zelela da bude sama,a opet,zagrljaj je sve vise falio...Bio je mrak.Rano jutro.Kako je stigla do te klupe nije znala...

Znala je samo da ta klupa oseca,oseca sve boli i ume da utesi...

Iz oblaka se raspe kisa.

Pa sinu sunce.

A onda nebo prosara duga,velicanstvena i prelepa u svoj svojoj pojavi....

Cvece i travke naslikase osmeh na devojcinom licu...

A on probudi lavu dogadjaja,otkri muziku i bezbroj malih svetova...

"Vidis",cula je nepoznat glas,"kako osmeh cuda cini..."

Zato ga nikad nemoj skidati sa lica,ma sta se desilo...

Ne daj da ti ukradu  to najvece bogatstvo koje posedujes...Jer,ako ti to ukradu-tvoja dusa ce ostati pusta,prazna...

Samo se smej....smej....

Sunce Je pomilova po licu.I dalje je bio mrak,sve je sanjala...

Ipak se nasmeja.Mraku,tami,i likovanju sutrasnjeg dana koji ce biti bolji...Sigurno...

 

 Osmeh,molim!


Trudila sam se...

o meni.... — Autor tuzna @ 17:12

Od rodjenja,posle lekcije o plakanju,smejanju,kakenju i ostalim zivotnim potrebama,prvo sto sam naucila bilo je da uvucem stomak.

I od tad pa 15 godina kasnije,jedino to nisam zaboravila.A ni ostalo gore spomenuto.

Kazu da ljudi,kad uce nesto novo,zaboravljaju ono sto su prethodno naucili. 

Zaboravljam ja dosta stvari,kao npr da drzim dijetu,da sam ljuta na nekog,da treba negde da odem...Al' mi ovo bljesti,pa ne mogu da ga zaboravim i da ocu.

Tako evo prvih godina 21.veka ja spoznam stvarcicu po imenu steznik.

Fala Bogu malo mi olaksala muke,al' ipak mora jos malo da se uvuce.

Tako,znajuci tu vestinu,trudila sam se da se taj "mali" visak kilograma nikad ne primeti.

Tj da se ne oseti i odvoji me od ostalih vrsnjaka.

I sad dobijam komplimente poput "umes da nosis svoju debljinu" i "ne stidis je se".

E,da,i "nemas kompleksa". Na ovo bi svim tim razapljenim ustima moja mama,da izvin'te,posavetovala da moz' da nam pljunu pod prozor.I meni i njoj.

A moja mama,pa i ona je "malo" punija.

Ako sad planirate da kazete da je genetski,da vas odmah zaustavim.Jezik za zube da ne stajete u red pod prozorom.

Tako recimo dolazimo do zakljucka da mene bas boli uvo za moj izgled,kao i za sudbinu istog.Mos' misliti!A sad i da vam objasnim zasto se i ja i mama na gorespomenute komentare smejemo:zbog zato sto jer samo mi znamo koje su moje muke(ona ih je vremenom prevazisla),i koliko je napora potrebno dok covek nauci da "nema komplekse".

Jes,nemam ih...

Imam par fobija,par ne-pravih prijatelja i sl.,ali komplekse?Ma neeee....

I tako sam se ja svojski trudila da vestinu uvlacenja stomaka s godinama ne zaboravim i pokazem svetu da "nemam komplekse".

Al' svemu dodje kraj,pa i mojoj volji...

Kad ti covek kaze da si trom ili,recimo,da ti par "komplimenata" a za tvoje muke nikad cuo nije(a i sam si kriv,jel'te),dodje ti samo da stanes u njegov red(mislim,pod prozorom) i da pljuckas.Ono sto je ostalo od gutanja knedli. 

-nastavice se- 


I meni se dogodilo[na danasnji dan]

posveceno — Autor tuzna @ 20:34

00:00-razgovor sa omiljenim laloskim licem+ogroman osmeh na licu=savrsen pocetak dana
 

01:00-napisah pismo.Odgovor i dalje cekam.

Zev...

01:30-sklopih sanjive oci i zaplovih u svet snova..

 

07:45-(Trci!Trciiiii!!!Mileeeenaaaa!!!!).....A?Sta?Gde?Kako?.....Ma sta hoces bre covece,MENI SE SPAVA....(Ajde skolaaaa,kasnimoooo!!)...

Zev...

08:05-kako sam se obukla i stigla do skole pojma nemam-ni ne pitajte.Otpratila sam cas engleskog koji je bio prekidan horkim zevanjem.Zevala sam i ja malo,da se ne kaze da nisam aktivna.


10:30-Pokazah sva svoja kosarkaska umeca(ljubi ga majka,ne mozes za sve da budes rodjena) i nastavnika(koji je igrom slucaja neki moj brat) ostavila bez teksta...Samo sto me nije poslao da menjam profesiju...(Srusio mi snove o kosarkaskoj buducnosti,ali,sta da se radi.)


13:20-Ni kako sam se iz skole dovukla pojma nemam.Ono cega se secam je da sam se i danas vesala o go u naselju i skoro uganula prst,na to me isti i dalje podseca.


14:15-dovukla se na cas u polu-pokislom stanju(kisa nasla kad ce da se igra mojim zivcima).Popila par poprilicno socnih "komplimenata" od nastavnika.Vratila se kao pokunjeno kuce."Resila" da vezbam.
 

16:00-stigla kuci(ne pitajte zasto mi je trebalo oko sat vremena...).Sela da vezbam.Pala jedna partija svadjanja sa bratom jer on licno zvuk harmonike ne podnosi(na koju foru ne znam,i sam ju je svirao tri godine).Batalila harmoniku i izasla napolje.

17:28-odgovorila na sva pitanja(tipa:"a gde ti stavljas te snalice?" ili "a zasto bas pored repa a ne na siske??",ili "jel to ono kuce(jazavicar) sto se stavlja u hot-dog...?") klinaca iz naselja.Sve ih moja profesionalna ruka naucila da igraju odbojku,pa da duvaju balone.
Isvadjala se sa jednim momkom sto grdi svoju mladju seku.Rekao da vide nece.

19:00-vratila se kuci(kao po dogovoru da dodjem tacno u 17:00),zatekla drugu turu gostiju(odnosno one iste od sinoc...).Hvala Bogu pa ih je bilo manje,tako da ne moram da sluzim i bacam se za komp.
 

20:00-Pocinjem pisanje ovog posta i pitaj Boga kad cu ga zavrsiti...

Sve u svemu,bilo je nezaboravno...
Sutra me ocekuje preslusavanje uz prisustvo roditelja,svirka onih pesama koje ne znam(jos mi u glavi ono nastavnikovo:"Ma bas me briga,imas ceo dan pa vezbaj..."),ALI,sutra je vec novi dan...
Opet mrak...

Zeev...Nesto me rano snadje...

keep smiling


Jeste mi slava,ali...

posveceno — Autor tuzna @ 14:25

...moramo da resimo neke stvari.

Vi i ja.

Zelim da mi kazete ono sto me muci od prvog dana kako sam dosla ovde.

Kad god sam pisala bilo je "osmeh na lice,budi srecna..."

Ti vasi saveti su mi ulepsali detinjstvo.

Pored vas sam naucila da budem uvek iskrena,cak i kad me to povredjuje.

Naucila sam sta valja a sta ne,i koje su moje prave vrednosti.

I nimalo se nisam uobrazila.

Stekla sam prave i iskrene prijatelje(bar se nadam),

i po PRVI put mislim da sam u izboru u pravu,iako ne znam da procenim ljude. 

Elem,ono sto me zanima je:

Da li ja ikad SMEM da budem nervozna ili tuzna kada mi je to potrebno?

Ne jedim se na vas,niti sam razocarana.

Daleko od toga!

Samo mi nije jasno,a roditelji su me ucili da u takvoj situaciji uvek PITAM.

Evo,trazim odgovor.

Od svih onih koji mi toliko znace,a iz cijih reci shvatam da uvek treba da budem nasmejana i da pisem kako sam srecna bez obzira na to sta se nalazi u srcu.

Molim se da gresim.

Ispravite me.

Znam i da nije dan za rasprave...

Dan je za ljubav i prastanje.

Idealan.

Oprostih i nasmejah se.

Svima.

A vas pozivam na zurku,neka neko od prisutnih bude glavni dok ja ugostim nevirtuelne goste...

Sve vas volim...

Do Sunca.

Onog Djurdjevdanskog.

Za mene,za vas....

 

Baladasevica,Vladicu,Stepskog i Tsunamija bih zamolila da preuzmu na sebe odgovornost spremanja

(dame neka malo odmaraju)

 

Ziveli i dobro mi dosli! 

A evo i muzike...

 

Ostale pesme po narudzbini...

 

Mnogo,mnogo,mnoooogo vas vole jedno maleno srce iz Negotina...

 

 


I ja sam

o meni.... — Autor tuzna @ 11:36
Mrzovoljna,hocu reci.

Dodje i Djurdjevdan.

Za Ivka ne znam,ja jos uvek slavim.

Posle poranjenog dolaska popa i jurenja roditelja po gradu(sad se setili da idu u kupovinu),ispratismo ga i na kraju ja ispadoh za sve kriva.

I za to sto je on promasio zito i isipao vino po stolnjaku,i za to sto sam ja ustala u 8h da bih taj isti stolnjak peglala do 10,i za to sto sam od muke pojela sav zele sa zita i opsovala slavu...

Bas danas,e jesam i ja stoka.

Ne znam samo dal' sam kriva i za to sto sam juce do 1h sredjivala sobu i brisala prasinu sa mesta koja gosti vide ili ne vide,posebno sa ovih drugih.

Na predlog da sve odelo viska(vecito se vuce po kuci) strpamo u cose i prekrijemo necim samo sto samar nisam dobila.

A opet se tesim,snalazljivo sam dete.

Sta ce gosti da jedu pojma nemam,ali sam i na to dobila odgovor da je sve zamrznuto i odavno vec spremno za posluzenje.

Pazi,Boga ti,i mama mi snalazljiva.

Jedino dobro od jutros je to sto je dan poceo prijatno i uobicajeno:ness 3u1 i svadja sa bratom...To mi nekako dade energije da i uzmem pogresan escajg,pogresno poredjam isti(jebembemlitirasporeddatijebemionogkogaizmisli),i pojedem ivicu rolata za koju sigurno znam da nece biti posluzena gostima,a za sve to dobijem gomilu komplimenata(ne pozitivnih).

Progutam knedlu i cutim.

I tako kad se knedle u grlu nakupise a meni isto presusi,resih da ispljunem sve sto mi na dusi lezi.

Bar sam dobila malo slobodnog vremena rezervisanog za durenje da se i vama javim.

Mislim da bi uskoro trebala da odem po zele,da ga iseckam i poredjam po zitu.

Pop opet,hvala Bogu,nece.

E,da,i za njega(Boga) imam poruku:Ako me je cuo(a nadam se da nije),

Svetom Djordju nek prenese puno toplih pozdrava i izvinjenje-nisam htela namerno majke mi...

A ako se nekom ucinilo da sam nervozna i nezahvalna...ma joook...

To se ja i Sv.Dj. malo zezamo...Wink

Moze nam se,jel'te.

I da,srecna mi slava!(dao Bog da se ne zavrsi kako je pocela)


Mail

Generalna — Autor tuzna @ 15:12

Ne znam za vas,ali ja mailove vise ne proveravam.

Osim ako mi neko bas ne predoci da ce mi poslati isti.

Obicno posle nekog vremena posetim postansko sanduce(da se ne oseti kao siroce),

razmestim mailove na svoje mesto i mirna Backa.

Ima ih od 10-20(u vremenskom periodu 24-36h),i uglavnom vecina izgleda ovako:

 "UNITED KINGDOM
Winning NO: XB3/701/LNRC,
Batch NO: 905534213/255,
Ref NO: 7458222754

Dear Lucky Winner,

We are pleased to announce your email address as one of the 200 lucky
winners in the Free Lotto draw held on the 17Th June 2007. All 200
winning addresses were randomly selected from a batch of 100,000,000
{ONE HUNDRED MILLION} international emails addresses.
Consequently, you have therefore been approved for a total payout of
GBP £900, 000 (NINE HUNDRED THOUSAND POUNDS) only. Your email address
emerged along side with 199 others as a category of winner in this
year's Annual Draw.
We are proud to say that over GBP £225 Million Pounds are won
annually,Please you are to keep all Winning Information confidential
until you
received your Winning prize.

Fill the form below to enable us process you winning prize
NAME.....................................
ADDRESS...............................
PHONE NO..............................
OCCUPATION..........................
AGE........................................
SEX........................................
COUNTRY...............................

NAME; MR. Thomas Freeman,
EMAIL; claims_thomasfreeman@yahoo.de
Phone No: +447045722010"



I tako dalje...

Juce/prekjuce mi je dalekiiznenadnopreminuli rodjak ostavio citavih 7,456,856,... miliona dolara..

Mislim,zahvalna sam coveku,posebno zato sto me se setio sad kad je umro,

al' mi ponos ne dozvoljava da uzimam pare na zajam od rodjaka koji mi ni cokoladu kupili nisu...

Sta cu,takva sam.

Dalje,obavestavaju me da sam proglasena za najboljeg radnika i opet dobijam neke silne nagrade.

Jes da sam rekla da mi posao treba,ali ovakvu premiju-da iznenada dobijem ogroman novac i +30 godina staza,ne treba mi...

Ne znam posle dal' da ih opravdam vantelesnim ili proslim zivotom.

Ima dosta prica i o tim mojim zivotima,ali o tome nekom drugom prilikom.

Danas imam 4 maila.S tim sto se nepozeljni odmah brisu.

Jedan je od druga,ostale smestam na pravo mesto...

A nasledstvo i ostale nagrade velikodusno poklanjam ostalim rodjacima.

Ako i vama nekad stigne nasledstvo od mog rodjaka,budite srecni,bar smo utvrdili rodbinske odnose!

Porodicno stablo cemo traziti blagovremeno. 


Mail

Generalna — Autor tuzna @ 15:12

Ne znam za vas,ali ja mailove vise ne proveravam.

Osim ako mi neko bas ne predoci da ce mi poslati isti.

Obicno posle nekog vremena posetim postansko sanduce(da se ne oseti kao siroce),

razmestim mailove na svoje mesto i mirna Backa.

Ima ih od 10-20(u vremenskom periodu 24-36h),i uglavnom vecina izgleda ovako:

 "UNITED KINGDOM

Winning NO: XB3/701/LNRC,

Batch NO: 905534213/255,

Ref NO: 7458222754



Dear Lucky Winner,

We are pleased to announce your email address as one of the 200 lucky

winners in the Free Lotto draw held on the 17Th June 2007. All 200

winning addresses were randomly selected from a batch of 100,000,000

{ONE HUNDRED MILLION} international emails addresses.



Consequently, you have therefore been approved for a total payout of

GBP £900, 000 (NINE HUNDRED THOUSAND POUNDS) only. Your email address

emerged along side with 199 others as a category of winner in this

year's Annual Draw.

We are proud to say that over GBP £225 Million Pounds are won

annually,Please you are to keep all Winning Information confidential

until you

received your Winning prize.

Fill the form below to enable us process you winning prize

NAME.....................................

ADDRESS...............................

PHONE NO..............................

OCCUPATION..........................

AGE........................................

SEX........................................

COUNTRY...............................



NAME; MR. Thomas Freeman,

EMAIL; claims_thomasfreeman@yahoo.de

Phone No: +447045722010" 


I tako dalje...

Juce/prekjuce mi je dalekiiznenadnopreminuli rodjak ostavio citavih 7,456,856,... miliona dolara..

Mislim,zahvalna sam coveku,posebno zato sto me se setio sad kad je umro,

al' mi ponos ne dozvoljava da uzimam pare na zajam od rodjaka koji mi ni cokoladu kupili nisu...

Sta cu,takva sam.

Dalje,obavestavaju me da sam proglasena za najboljeg radnika i opet dobijam neke silne nagrade.

Jes da sam rekla da mi posao treba,ali ovakvu premiju-da iznenada dobijem ogroman novac i +30 godina staza,ne treba mi...

Ne znam posle dal' da ih opravdam vantelesnim ili proslim zivotom.

Ima dosta prica i o tim mojim zivotima,ali o tome nekom drugom prilikom.

Danas imam 4 maila.S tim sto se nepozeljni odmah brisu.

Jedan je od druga,ostale smestam na pravo mesto...

A nasledstvo i ostale nagrade velikodusno poklanjam ostalim rodjacima.

Ako i vama nekad stigne nasledstvo od mog rodjaka,budite srecni,bar smo utvrdili rodbinske odnose!

Porodicno stablo cemo traziti blagovremeno. 


Jedan je...

Generalna — Autor tuzna @ 09:31
....i dobro ja vama dosla natrag iako niko nije ni primetio da me nemaWink
Elem,organizaciju za prvi maj uvek ja imam na svojim nejakim plecima,pa sam tako i juce jurcala po gradu ceo dan,kupila sve sto je potrebno da bih sad zakljucila da nece biti nikakvo...

Nekako,nije mi osecaj..bas.
Mada,kazhu da dobro drustvo i atmosferu stvara,a ja znam da polazim sa mojom Klinkom koja je zlatna za zezanje,pa ce i to valjda biti ok.

Nego,da se  prvo opravdam sto me nema...
Bila u selu...
I mislim da se nikome nisam javila.Embarassed
Izvinjavam se.

Ono sto je izvesno je da ste mi svi do jednog nedostajali,posebno oni kroz cije sam gradove prolazila cekajuci da ih ugledam na ulici...

Za Pinokio ne znam,ali sam resila da ukradem hiperinu adresu i kad sledeci put budem htela da je vidim,obijem joj stan i sacekam da dodje kuci.
Bas,deli nas 50km a jos joj nisam vratila sve obecane zagrljaje...

Sledece sto se da primetiti je da sam izgubila dar za pisanje,ali valjda se prava osecanja mogu izraziti i kroz neumeshne reci.
I to tako kazu.

A ja kazem jos jednom da VOLIM,mnogo volim,i zao mi je sto ne mozemoi svi zajedno na nekoj livadi da se provedemo kako dolikuje izvrsnim ljudima...

Tacno znam ko bi sta radio ali sad jako zurim,ceka me uranak...
Vama svima zelim da mi se lepo provedete,kao da smo svi tu!
A propustene postove citam sutra,obecavam..Cim se vratim u normalu.

Jedan je Prvi Maj 2008-me!
Ne dozvolite da propustite odlican provod!
 
«Prethodni   1 2

Powered by blog.rs