Sreća je u malim stvarima

...moramo da resimo neke stvari.

Vi i ja.

Zelim da mi kazete ono sto me muci od prvog dana kako sam dosla ovde.

Kad god sam pisala bilo je "osmeh na lice,budi srecna..."

Ti vasi saveti su mi ulepsali detinjstvo.

Pored vas sam naucila da budem uvek iskrena,cak i kad me to povredjuje.

Naucila sam sta valja a sta ne,i koje su moje prave vrednosti.

I nimalo se nisam uobrazila.

Stekla sam prave i iskrene prijatelje(bar se nadam),

i po PRVI put mislim da sam u izboru u pravu,iako ne znam da procenim ljude. 

Elem,ono sto me zanima je:

Da li ja ikad SMEM da budem nervozna ili tuzna kada mi je to potrebno?

Ne jedim se na vas,niti sam razocarana.

Daleko od toga!

Samo mi nije jasno,a roditelji su me ucili da u takvoj situaciji uvek PITAM.

Evo,trazim odgovor.

Od svih onih koji mi toliko znace,a iz cijih reci shvatam da uvek treba da budem nasmejana i da pisem kako sam srecna bez obzira na to sta se nalazi u srcu.

Molim se da gresim.

Ispravite me.

Znam i da nije dan za rasprave...

Dan je za ljubav i prastanje.

Idealan.

Oprostih i nasmejah se.

Svima.

A vas pozivam na zurku,neka neko od prisutnih bude glavni dok ja ugostim nevirtuelne goste...

Sve vas volim...

Do Sunca.

Onog Djurdjevdanskog.

Za mene,za vas....

 

Baladasevica,Vladicu,Stepskog i Tsunamija bih zamolila da preuzmu na sebe odgovornost spremanja

(dame neka malo odmaraju)

 

Ziveli i dobro mi dosli! 

A evo i muzike...

 

Ostale pesme po narudzbini...

 

Mnogo,mnogo,mnoooogo vas vole jedno maleno srce iz Negotina...

 

 

Mrzovoljna,hocu reci.

Dodje i Djurdjevdan.

Za Ivka ne znam,ja jos uvek slavim.

Posle poranjenog dolaska popa i jurenja roditelja po gradu(sad se setili da idu u kupovinu),ispratismo ga i na kraju ja ispadoh za sve kriva.

I za to sto je on promasio zito i isipao vino po stolnjaku,i za to sto sam ja ustala u 8h da bih taj isti stolnjak peglala do 10,i za to sto sam od muke pojela sav zele sa zita i opsovala slavu...

Bas danas,e jesam i ja stoka.

Ne znam samo dal' sam kriva i za to sto sam juce do 1h sredjivala sobu i brisala prasinu sa mesta koja gosti vide ili ne vide,posebno sa ovih drugih.

Na predlog da sve odelo viska(vecito se vuce po kuci) strpamo u cose i prekrijemo necim samo sto samar nisam dobila.

A opet se tesim,snalazljivo sam dete.

Sta ce gosti da jedu pojma nemam,ali sam i na to dobila odgovor da je sve zamrznuto i odavno vec spremno za posluzenje.

Pazi,Boga ti,i mama mi snalazljiva.

Jedino dobro od jutros je to sto je dan poceo prijatno i uobicajeno:ness 3u1 i svadja sa bratom...To mi nekako dade energije da i uzmem pogresan escajg,pogresno poredjam isti(jebembemlitirasporeddatijebemionogkogaizmisli),i pojedem ivicu rolata za koju sigurno znam da nece biti posluzena gostima,a za sve to dobijem gomilu komplimenata(ne pozitivnih).

Progutam knedlu i cutim.

I tako kad se knedle u grlu nakupise a meni isto presusi,resih da ispljunem sve sto mi na dusi lezi.

Bar sam dobila malo slobodnog vremena rezervisanog za durenje da se i vama javim.

Mislim da bi uskoro trebala da odem po zele,da ga iseckam i poredjam po zitu.

Pop opet,hvala Bogu,nece.

E,da,i za njega(Boga) imam poruku:Ako me je cuo(a nadam se da nije),

Svetom Djordju nek prenese puno toplih pozdrava i izvinjenje-nisam htela namerno majke mi...

A ako se nekom ucinilo da sam nervozna i nezahvalna...ma joook...

To se ja i Sv.Dj. malo zezamo...

Moze nam se,jel'te.

I da,srecna mi slava!(dao Bog da se ne zavrsi kako je pocela)