Zivot...
...je relativan pojam.
Jako brzo dodjemo na ovaj svet,prozivimo zivot cudno i jos cudnije zavrsimo...
Cini mi se,a mozda i nisam u pravu,da uvek bolji ljudi losije zavrse.
Oni zli se uvek nekako izvuku,a dobre,cini mi se,stigne kazna...
Za sta?Mozda za to sto nisu bili dovoljno losi?
Nekad nam se dese stvari za koje nije dovoljno reci samo "Ovo se desava sa nekim razlogom."Nekad moramo da znamo koji je to razlog,zasto bas mi,ili nasi bliznji...
A odgovora niotkud.
Jedna od omiljenih osoba mog detinjstva,moja draga teta,trenutno je na aparatima.
Sada je biljka.
Zena koja me je oduvek branila od sveta,koja je mene,jer nema zenske dece,uvek najvise volela.
Tetka koja je uvek pricala kako sam je ja najlepse mazila i kako imam najvece srce na svetu.
Moja uspomena.
Samo je pitanje casa.
Treba joj zapaliti poslednju svecu.
Boli.
"Mama....Znas,ja jos uvek verujem u cuda."
-Malena...Ovde vise nema cuda.Gotovo je.
