Sreća je u malim stvarima

Nervozna.

o meni.... — Autor tuzna @ 16:48

Ležim na krevetu i učim. Isti ispit, treći put, godinu dana razmaka. Položiću, nekad.

Plakala bih. Ali ovo bi bio dvanaesti dan koji bih provela plačući, pa neću. 

Niko nikada nije bio lud za mnom. Igrali su se mojim osećanjima dok sam ih ja idealizovala, uživali u pažnji koju sam nesebično davala. A onda, kad bih se probudila iz tog balona od sapunice i ostavljala ih shvativši da zaslužujem više, govorili bi-šteta, bila si najbolja od svih, i pre završetka rečenice odlazili ne osvrćući se. 

Šteta za mene, što sam dvadeset i pet godina lutala tražeći ruke koje će me spasiti. Sada bi motivacioni govornici rekli da su one ispod mojih ramena. Ali ja danas ne umem. 

Nervozna sam. Neću plakati. Samo ću ležati i učiti. Čekaću (se) da se spasim. 


Sada znam

posveceno — Autor tuzna @ 07:39

Pisao mi je i pisao. Želeo dobro jutro, prepričavao svoj dan, legao sa slatkim snovima. A onda mi je rekao da sam govno. Tim rečima, ničim izazvan, par dana nakon rođendanskog iznenađenja koje sam mu priredila. 

Za taj rođendan ni od roditelja nije dobio poklon. Punio je dvadeset osam i nije smeo da dozvoli sebi da nekog nazove izmetom. Sada to znam.

Oprostila sam mu jer je plakao, jer je prešao 300 kilometara da me vidi, jer sam ga poredila sa nekim prethodnim, većom ljigom čak i od njega. Ako neko ne mrdne malim prstom, pa onda neko drugi mrdne, bespovratno romantična devojka se ponada da će nešto biti drugačije. A neće.Sada znam.

Otkrila sam mu svoje slabe tačke i pričala o svojim snovima. Dok mi je u grudima tutnjila želja za uspehom i ideje koje će me tamo odvesti, govorio je:"Hajde se malo spusti na zemlju.. To o čemu pričaš je neostvarivo." Pitala sam se kako je moguće da ne vidi da su mi svi putevi otvoreni, da je moje samo da krenem, da doučim, da se pomučim, da je uspeh, kako vreme prolazi, sve opipljiviji. Moji putevi nisu bili i njegovi. Sada to znam. 

Rekao je da me voli, ali da nema potrebe da se vidimo i danas kad ćemo se već videti sutra. Volim te ali hajde neka te moj drug poveze, ja sam umoran, a i pio sam. Nije popio dovoljno ali to nije ni bilo važno. Sada to znam.. 

Pitala sam ga hoće li probati sada ono o čemu smo pričali, hoće li ispuniti planove o pentranju do zvezda kojima mi je šećerio uši mesecima. Odgovorio je :"Kad bolje razmislim, sve mi je to previše komplikovano. Nisam ja za to. Ja sam ovde, a ti dođi."

 

  • Nisam došla, ni tada ni danas.Rekla sam mu da je kraj. Otac je rekao da bi se on prvog dana okrenuo i otišao. Da me nije gradio dvadeset pet godina da bi me neko nazivao izmetom. On je rekao da sam anđeo, da sam kao beba koju želi da čuva i voli. A onda je danima plakao. I plakao. Kad je patetika prevršila svaku meru, a on sh hvatio da sam mrtva ozbiljna, okrenuo se i našao drugu.

 

Ne ostaj s nekim ko ti svesno gazi snove. Budi s nekim ko će prvi kroz vatru pred tebe. Ko će ti pomoći da uspeš jer je i sam uspešan. S nekim ko želi da mu budeš dostojan partner u svemu, a ne inferiorno biće koje će čuvati. Od čega da me čuva, kad me sam od sebe nije znao sačuvati.. Sada znam.


Danas..

posveceno — Autor tuzna @ 20:58

Danas se venčavaju oni

koji su se sreli u dvadesetprvoj,

zavoleli u dvadesetdrugoj

koji su se shvatili i prihvatili davno

ostao je još samo papir.

A ti i ja?

Srešćemo se po svim standardima prekasno

u dvadesetšestoj ili -sedmoj,

volećemo se do tridesete i ko zna kad će nam svanuti ovo Danas

samo naše

sa trubačima i ražnjom i najmilijima koji plaču

jer se volimo do kosti, 

i bolje bi ti bio da si savršen,

da me grliš kad plačem i podižeš kad padam,

da želiš troje dece i da stalno putujemo

bolje bi ti bilo da Danas budeš u tamnosivom odelu

i košulji sa tufnicama

da si naoružan strpljenjem za moje izlive besa

i spreman za đuskanje i cmakanje i smeškanje,

prvo meni pa svima ostalima.

 

 

Bolje bi ti bilo

da se nikada ne pokajem što sam te

ovoliko godina

čekala. 


Powered by blog.rs