Sreća je u malim stvarima

Danas

Pričala sam mu da je detinjast, dok nisam shvatila da treba da budem detinjasta s njim. Blesava. Neozbiljna.

Jer smo ozbiljni na fakultetu, poslu, prema komšijama,roditeljima,pred nadzorima i uzorima, sa samim sobom.

S kim ćemo,onda,biti neozbiljni,ako ne jedno s drugim?

Moja rolnica, krofnica,zvezdica, sve moguće u deminutivu, moj Profesor, inženjer, organizator, vaspitač, sve moje nežno u ovom trenutku...A sutra?Zauvek...? 


Sreća

Generalna — Autor tuzna @ 21:59

Sreća je stvarno putovanje, a ne destinacija. Ne mogu, na primer, da položim ispit, da postignem neki mali uspeh, da postignem neki veliki uspeh, pa da tek tad dozvolim sebi da kažem da sam srećna.

Ne! Ako mene pitate, srećna sam što sam danas savladala jednu lekciju. Srećna sam što sam skuvala savršenu pileću čorbu. Srećna sam što sam i po kiši otišla na trening. Srećna sam što sam se probudila zahvalna na još jednom danu. Srećna sam što sam uhvatila lep film na televiziji da ga odgledam uz večeru.

Sreću čini mozaik momenata iz našeg života. Ponekad se i momenti koji se nama čine lošim ili tužnim savršeno uklope u tu sliku. Kasnije shvatimo da nam je percepcija bila pogrešna i da su zaista bili vredni pažnje.

Sutra će biti još lepši dan nego danas, znam pouzdano iako nisam gledala prognozu...Novi zadatak je da naučim da praštam sebi i drugima. Nema lepšeg osećaja nego kad pobedu izdejstvujete ljubavlju.

Ponovo tinejdžerka, nespretni pisac, zaljubljena u život i svaki udisaj, Mala devojčica u meni vas grli svom snagom. 


Zakon privlačenja

o meni.... — Autor tuzna @ 17:46

Odavno sam prestala da se pitam zašto se nešto desilo..Zašto baš tako i zašto baš meni.

Otkriće mi je što shvatam zašto čak i par godina kasnije. Shvatam zašto mi ni sa kim nije uspelo, a shvatam zašto mi i sa tobom prva dva puta nije uspelo. Shvatam zašto si mi pre 8 meseci rekao da ti je naš raskid najbolja stvar u životu, tek sada. Glupača je shvatila bukvalno i negativno kao i sve u životu. A ti si za to vreme postigao neverovatne stvari da bi meni dokazao da me zaslužuješ.

U međuvremenu ja sam napredovala svojim ustaljenim tempom ni ne sanjajući šta, to jest koga mi život sprema. Sada stojim pred tobom, zadivljena onim što si postao i postaješ svakodnevno, sada ja željna da budem bolja od najbolje sebe, da mogu da ti pariram, da mogu da uzvratim tu količinu ljubavi i snage koju mi ulivaš, a koja je zapravo nedostižna i nemerljiva...

Danas mi je svanuo naopak dan, pašće sneg, najela sam se majkinih pereca i pokušavam da pronađem dokaze sebi da mogu i ovo..Da je sa tvojom dušom kraj moje čitav život za mene jedan obican..p....dim... 


Fall seven times,stand up eight.

Generalna — Autor tuzna @ 22:12

Padnem sedam puta,i taj sedmi se tako fino prostrem po asfaltu da se zalepim za njega dlanovima,obrazima,butinama,i nastavim da lezim, ne ustajem,ali i to jednom dosadi,jer se otud loše vidi sunce,loše se čuju ptirce,a ja želim da stojim rame uz rame sa ostalima,da uživam u prolećnom danu, pa promolim nos,neko ga usput klepi(nenamerno), pa izdignem ramena iz blata, pa se pridignem na kolena i počnem da puzim,dobro je..Može i gore...Bogu hvala što imam ta kolena..I ruke,i noge,i svoja dva oka kojima vidim nebo i sunce..Bogu hvala što imam topao dom,krov nad glavom i topao obrok u stomaku..Što me život mazio i pazio i sreća čekala na svakom ćošku pa mi i najmanje muke deluju ogromno..

Nisam još ustala..Ali makar ne ležim sklupčana kukajući nad životom..Nervirajući druge,ponavljam:"Biće dobro", i guram, puzim i grebem, u pauzama plačući sve što boli...

Pa,bre,biće zaista dobro...Kad-tad,mora da bude...

Powered by blog.rs