Sreća je u malim stvarima

Hvala usred maja,subote,neparne godine,nekog leta gospodnjeg

posveceno — Autor tuzna @ 12:17

(Mama me pita zašto mi je na pozadini kompjutera grozna crna mačka.,,Da mi druge sličice ne skreću pažnju sa knjige'',rekoh joj. Iskrena sam, ali i prema sebi:nema te sličice koja će me omesti kad stvarno imam volje..Može mi cirkus nastupati pod prozorom,ja ću se uneti u teoreme,formule i sheme i neće me biti..dok ne pokidam)

Dobro jutro,svete. Na licu osmeh a na ekranu danas slika ogromne duge. Razlivaju se boje jedna u drugu,preko treće, kroz četvrtu..Nije život crna mačka. Život je danas jedan tigar.I znate šta? Probudila sam se nervozna, ali su me oni svojom ljubavlju promenili. Ne mogu ironijom na ljubav. Ne mogu drndanjem na razumevanje.

Hvala ti,Bože,za ljude koji me vole čak i kada ni trunku ljubavi ne zaslužujem.

Hvala Vam, najbliži najdraži moji.

Hvala! 


Pauza

U pauzi jedem maminu tortu sa vanilom i cimetom

pijem duplu tursku kafu

i jednom rukom listam turističke destinacije za ovo leto

na svakoj plaži sa slike vidim nas dvoje

pržimo gola leđa na mediteranskom suncu

ljubimo se pod palmama

ronim a ti me spasavaš

jer ne umem da ronim

(ali neću da priznam)

delimo 5 kugli sladoleda

jer moramo da probamo svaki ukus koji imaju

smejemo se izgorelim prolaznicima

pokušavamo da sričemo nepoznata slova

i tako

dok kiša udara o okno prozora

ispred kojeg je otvorena knjiga

sa upaljenim laptopom  

sa tobom koji uživo programiraš

1300 kilometara daleko od mene.

Ako to nije ljubav

ne znam šta jeste.

 

 

 

 


Nije slučajno

 Ne dešavaju se slučajnosti, odavno. Znaš da je nekom stalo kad te pita, a zatim satima sluša o tvojim nadanjima,maštanjima,strahovima,praštanjima. Uz tvoju pomoć opraštam sebi sve. Opraštam tebi ponešto. Beskrajnom ljubavlju teram te da budeš samo bolji. Beskrajnom strogoćom teraš me da se trgnem iz sanjarenja. Prvo se durim a zatim te ljubim.

Pogledom prelazim preko tvojih crta lica..na ekranu. Smeješ se i psuješ daljinu. U mislima ti dodirujem obrve, kapke, čelo i nos, usne. Grlim te dok ne izgubimo dah. Onako..Naše.

Gde god krenem, tu si. U mojoj sreći, u mojoj tugi, u mom uzdahu pred san, u mom protezanju pred novi dan. U mom planiranju. U mom padanju i ustajanju.

 Znaš da je tebi stalo do nekog kad nema više ljubomore, sumnje, preispitivanja, brige. Samo sreća i ljubav. Znaš da oboje možete proći sve i svašta, a iz srca ne mrdnuti. Znaš da može ljubiti druge, gledati, maštati, a da zna da nije to to jer nisi ti, nismo mi...Kada si u to sigurna, kula od karata je stabilna. Zacementirana. 

 

,,Vrati me u one dane,nek još jednom srce stane,stane od previše ljubavi

Vrati sjaj u oči moje, kunem se u ime svoje da ću te zauvek voleti'' 


Powered by blog.rs