Sreća je u malim stvarima

Cuvam noc od budnih

o meni.... — Autor tuzna @ 23:47

Volela bih da pamtim samo loše o ljudima iz prošlosti.Prošlost je samo to, i niko više ne živi u njoj. Znam da je se treba odreći. Pa zašto onda uhvatim sebe kako sredom u ponoć prebirem po hodnicima prošlosti, kucajući na zatvorena vrata? Zamišljam kako mi otvaraš, nasmeješ se i ćutke me zagrliš. A onda mi dugo pričaš kako smo se onomad zaglavili kolima u blatu, pa budili tvog dedu da nas traktorom izvlači; kako sam imala tada providnu haljinicu i od stida nisam skidala kaput dok mi je tvoja baka kuvala kafu u 4 ujutru. A onda opet ćutimo.. 

 **

Volela bih da imam hrabrosti da bacim tvoje sladunjave poklone. Sve što si mi kupio bilo je predvidivo i dosadno. Plišano srce, kartonska kutija koju čak nisi sam napravio.. Sada znam da nije do poklona, jednostavno te nisam volela. Džaba je što tvoju majicu nosim po kući, kad sam se svako jutro budila sa mišlju da mi u životu ne trebaš. 

***

Pitam se jesi li počeo da živiš sam sa nekim, ili zbog nekog... Pitam se čuvaš li pisma koja smo razmenjivali. Imali smo dvadeset godina i naša su pisma putovala nedeljama preko granica, prelazila 1344km do naših željnih ruku. Sećam se, jednom si našu sličicu zalepio za metalni privezak pa su na granici otvarali pismo da provere šta to krijumčarimo preko 3 države. A onda mi je poštar sve to ponovo upakovao i docrtao smajli. Pitam se jesmo li ih raznežili tamo, da li se neko od njih oduševio dvoma klincima koji se obožavaju i odbrojavaju dane do ponovnog viđenja.. 

Volela bih da ipak još uvek živiš sam.. Suprotno bi me ubilo. A ne volim te.. Ali uvek uspeš da zaseniš drugog. Čučiš mi na ramenu poput anđela čuvara i, kad god poželim da napravim glupost, u glavi mi odzvanja ono što si mi poslednje rekao:"Nisi ti takva.. Čuvaj se".

I čuvam se. Za tebe. Borim se i grizem i maštam da ću te 2020.sresti tamo gde mislim da hoću. 

*

Malo sam sve idealizovala. Kao i uvek. Sama se pomučim za savršeni mehur od sapunice, a onda ga sama prstom izbušim. A ipak rešim da budem najbolja. Da se, čiji god za 10 godina bio, mene nikad ne stidiš.. 

  ❤️


Ja umem u svakom novembru da napravim jun

o meni.... — Autor tuzna @ 10:55

Od jutros stežem ruku sebi.

Uspela sam da te zaboravim, da te ne pronalazim u svakom stihu, da te sebi oprostim.

Nisi ni znao šta gubiš. Samo si me pustio niz vetar, pustivši suzu iz besa što odlazim. Stoti si koji mi kaže:"Mnogo maštaš, to što ti tražiš ne postoji." 

Uspela sam da oprostim sebi što sam uopšte i pokušavala da ti otvorim oči, ne shvatajući da gledaš u to što ti pokazujem

Ali ne vidiš ono što vidim

I to što za tebe nije stvarno ne znači da za mene ne postoji, blistavo i čisto, raširenih ruku, nežno i odvažno

I čeka

Čeka da prestanem da otvaram oči i šutiram usputne kamenčiće,da prestanem da budem 'lako zaljubljiva', da ne dam da mnome manipulišu takvi kao ti. 

Hajde da se nađemo, da vidiš lepotu u devojčici koja ima 3 godine i temperaturu 39, da osetiš toplinu beogradske košave, da ne balaviš za kratkim suknjama, da ti ne bude neudobno kad ti legnem na grudi i ne žališ se na utrnulu ruku

Samo da se smešiš i govoriš sebi, jebote... Ipak postoji, znam da te nisam uzalud čekao, znao sam da ćeš doći i da te niko neće sprečiti u tome. 

Samo da se smešim i da mislim, hvala ti, Bože, što je ovaj kratak život za mene i danas nastavljen, što sam tu gde jesam, sa mojim ljudima, što mi tvrđavu od najtvrđeg čelika ništa ne poljulja i ne okrnji. 

Hajde.. Da zaboravimo sve prethodno i najzad počnemo ispočetka. 


Powered by blog.rs