Sreća je u malim stvarima

Izaberi

o meni.... — Autor tuzna @ 22:37

Znaš, obojica će biti tamo,a ja ne znam koga bih želela da vidim,a kome da kažem da ne dolazi..

Jednog poznajem isuviše dobro, godinama je bio moje srce i duša, činio je sve za mene i meni. Nikad me nije povredio, osim kada mi je na rastanku rekao:"Ćaos,neću da te zadržavam."

Kasnije mi je rekao da se držao izreke-Ako nekog voliš,pusti ga da ode. I da to što mu se sad vraćam,znači da sam njegova i neće me pustiti nikad više. Boriće se za mene. A ja se gušim od previše borbe, kakva crna borba, ljubav je ljubav a ne rat, iz te smo bitke oboje kao ranjenici izašli...Guši me,želim da pobegnem,a ne želim da budem sebična i hladna, do jutros sam želela da provedem život kraj njega. 

Drugi...Drugog ne poznajem. Dali smo šansu nečemu što je ličilo na nešto, ali tačno mogu da nas zamislim, ne poznajemo se, i pucamo naprasno posle x godina glume, sasipamo jedno drugom istinu u lice i to nešto  se raspada. Pre 18 dana me je sanjao. Za tih 18 dana meni se toliko stvari izdešavalo da sam,pogledavši u kalendar danas,zinula od čuda koliko je zapravo malo vremena prošlo. Iskreno, volela bih da ga vidim još jednom, mislim na onaj filmski susret na ulici kad se oboje smejemo osobi s kojom šetamo, uozbiljimo se kad nam se poglefi sretnu,pa hej,pa ćao, pa kako si-sve smotano i zbrzano i žuran korak dalje...

Posle 7 meseci sam mu se javila i on me je iz čista mira pitao želim li da pređe 1300 kilometara da me vidi. Ostala sam bez teksta.

"Izaberi", kaže majka, "onog s kojim bi bila srećna, zanemari sve druge faktore,osobe,okolnosti,planove, izaberi pametno i kad izabereš...pusti se i živi ljubav, za to si stvorena..." 

 


Antonio

Priče Antoniju — Autor tuzna @ 22:38

Ćao,Antonio.

Dugo nisam mislila na tebe, ali malopre si mi došao u misli, dok sam srkala šolju crnog čaja i kao tele gledala u skripte raspoređene po krevetu. Poželeh da ti kažem da ne znam gde sam. Tu sam, u svom krevetu, ista adresa petu godinu zaredom, sve je isto a sve je opet, pomalo teže.

Znaš da ne volim da kukam, volim da se uhvatim u koštac s izazovima i pobedim, ali sada sam morala jer gledam u tu gomilu papira ne znajući odakle da počnem i gde ću završiti,gledam, pa u glavi pevam, pa srčem čaj, pa obilazim društvene mreže bežeći u paralelni univerzum gde sam ja teška a knjiga me mora savladati, a meni lepo i lako.

Nije ovo ništa nesavladivo, sve su kockice na svom mestu, svi uslovi su ispunjeni. Moram samo probuditi uspavanog lava u svojim grudima, naterati ga da se oglasi što glasnije da se sve od njega poplaši.

Kako si ti,Antonio? U tvojoj realnosti mora da je sve bolje.

Je rekoh ti na čemu sam zahvalna.

Zahvalna sam što sam jutros otvorila oči, što su mi deda,baba,mama,tata,stričevi,strina,brat,snaja,bratanica živi i zdravi, što je danas bilo sunčano,što se D trudi oko mene sad kad mi je zapravo i najpotrebniji neko ko me poznaje, ko čita između redova i virtualno grli, neko ko me voli čak i kad samu sebe zaboravim voleti...

Eto, moj imaginarni dečače, u zamci sam sopstvenih misli, ti si moj crni tunel a tračak svetlosti biću sama..ovog puta....

Ćao! 


Proleće

Moja bajka — Autor tuzna @ 22:22

Imam divan crveni džemper, sa rolkom i kratkim rukavima. U tom džemperu se osećam baš,baš posebno. Da li zbog crvene boje ili zbog toga što mi ga je mama poklonila, ne znam. Ima nekih stvari koje vam prirastu srcu i čak i kad se nekad upropaste,u vašim očima ostaju dragocene.

Imam kratke prste, neverovatno kratke ali koji su svirali harmoniku i klavir godinama,bez muke, i koje je retko ko zagledao, upoređujući ih sa svojim i razmišljajući, krišom ili naglas, kako baš pristaju njegovim prstima.

Imam rupicu na desnom obrazu i neki pokušaj na levom i na bradi. Kad se baš jako smejem, pojavi se poneka bora-smejalica i bebi lokne oko čela izvire ispod isfenirane kose.

Volim da ćutim i maštam, mnogi (dok me ne upoznaju)kažu da sam mrgud, da ih plašim ćutanjem.

A moje ćutanje samo treba shvatiti prihvatiti, oberučke ga zagrliti i ljubiti godinama,dok te ne uvuče u sebe i ne zavoliš ga, i ne stvoriš potrebu da ćutiš sa mnom..i maštaš...

Već vidim nekog..neodređenog izgleda i visine, a čistog srca, svog od emocija satkanog za mene, prema meni, preda mnom kako se divi tom crvenom džemperu držeći moju mini-ruku u svojoj, ljubeći mi obraze i trepavice(mokre od suza-radosnica), čija se maštanja poklapaju s mojim, čiji su snovi sa mnom inspirisani. Govori mi da sam borac, a ja volim svim svojim bićem, kuvam što nikad ne bih, ljubim pred celim svetom, dajem mu snagu da izgura svaki novi dan.

Takva su mi osećanja danas. Malo sam,kao i uvek,nedorečena, ali emocijama pomeram planine i razdvajam mora. Hodam korak po korak u poznatoj ulici, udišem proleće koje samo što nije..Pa šta ako počinje kiša? U ritmu muzike poskakujem preko barica na trotoaru, i osmehujem se kuci, osmehujem se teti iz pekare u koju mesecima ne zalazim(s razlogom), osmehujem se namrštenom komšiji. Njemu izgleda nije isti dan kao meni. Mora da me psuje u glavi, a mene danas i ta činjenica zasmejava.

Lepo je kad si zaljubljen, najlepše je kad počneš da pronalaziš razloge zbog kojih se iznova zaljubljuješ u sebe.


Odustajem

Generalna — Autor tuzna @ 11:13

Odustajala sam mnogo,ovih dana...Od ljudi,stvari,želja,snova,ciljeva...

Odustala sam od Porodice..Odustala sam od njega...Od Nas...

Odustala sam od snova o doktoratu, odustala sam od snova o sebi u tudjoj zemlji. Odustala sam od ideje da danas napustim krevet.

On je,kao i svaki, rekao-Važi,čućemo se ponekad,a i ako se ne čujemo..Čuvaj se...

Ja sam,kao i svaka,rekla-Hvala ti,takođe, progutala reku suza i spustila...

Poštedeću se Ljubavi neko vreme...Da,ona vas hrani i prožima,ali mene ona guši..Sputava...Na sve zemaljske poteškoće,tu je da me dokrajči lažnom nadom, obećanjima,nedosanjanim snovima...

Danas je novi dan,nova šansa za borbu. Nije svaka izgubljena bitka jednako i izgubljeni rat...Danas biram da ne budem kukavica...Obećavam sebi dok "ispuštam dušu" na traci za trčanje, zaključujući da mi se život zaista,po nekom Nebu znanom uhodanom sledu, zaista vrti u krug.


Odustajem

Generalna — Autor tuzna @ 11:13

Odustajala sam mnogo,ovih dana...Od ljudi,stvari,želja,snova,ciljeva...

Odustala sam od Porodice..Odustala sam od njega...Od Nas...

Odustala sam od snova o doktoratu, odustala sam od snova o sebi u tudjoj zemlji. Odustala sam od ideje da danas napustim krevet.

On je,kao i svaki, rekao-Važi,čućemo se ponekad,a i ako se ne čujemo..Čuvaj se...

Ja sam,kao i svaka,rekla-Hvala ti,takođe, progutala reku suza i spustila...

Poštedeću se Ljubavi neko vreme...Da,ona vas hrani i prožima,ali mene ona guši..Sputava...Na sve zemaljske poteškoće,tu je da me dokrajči lažnom nadom, obećanjima,nedosanjanim snovima...

Danas je novi dan,nova šansa za borbu. Nije svaka izgubljena bitka jednako i izgubljeni rat...Danas biram da ne budem kukavica...Obećavam sebi dok "ispuštam dušu" na traci za trčanje, zaključujući da mi se život zaista,po nekom Nebu znanom uhodanom sledu, zaista vrti u krug.


Powered by blog.rs