Sreća je u malim stvarima

Bez reci,drugi put

posveceno — Autor tuzna @ 02:50

Tuzna obicno place zbog gluposti...

Zbog ocena u skoli ili nekih malih,ali njoj znacajnih padova.

Vi ste jedina ne-glupost zbog koje placem i ponosim se svojim suzama...

Od jutros me je Pinokio iznenadila svojim ogrlicom,a danas(vec je drugi dan),uz vas je poceo jedan dan koji unapred mirise na pekmez od kajsija,tortu od malina i gomilu osmeha...

Danas ce tacno u 15:00h doci baba i deda sa buketom bastenskog cveca u rukama i osmehom na licu.

Danas ce se mama i tata saliti na moj racun,danas cemo se i ja i brat slagati.

Danas ce mi doci stricevi,najbolji na svetu.I samo moji.

Danas cu izaci sa ljudima koji mi u zivotu znace najvise,

a sve ce to ipak biti rutina...

Nesto sto se dogadja svake godine.

Pogodio se datum pa sam ja pre deset meseci dosla na ovo rascvetano,mirisno mesto.

I ovaj datum je za mene postao magican.

Ova godina je godina jubileja u mom zivotu,godina radosti i prekretnica...

Nekih novih pocetaka-lepsih,podrazumeva se.

Sve je ovo samo pokusaj da kazem-kako mi mnogo znacite,kako ste ucinili da se osetim posebnom,kako mi je ovo najlepsi rodjendan ikada.

Ucinili ste moj zivot posebnim,jedinstvenim.

Ucinili ste mene jacom i lepsom od drugih.

I kao da je svako od vas stvaraoc na svoj nacin...

I dalje,ovo je samo pokusaj da kazem

 

 

 

 

 

 

I sve na razlicitim jezicima znaci jedno te isto,a i dalje ne moze da prenese jacinu i posebnost osecaja koji me trenutno ispunjava...

Zaista vas volim,ma koliko to zvucalo kao bleda fraza...

Hvala,hvala od ovog malenog srca koje bi da poleti od srece...

Hvala sto sam u stanju da zagrlim ceo svet,hvala sto se osecam kao da lebdim..

Hvala sto mi dajete snage da zivim,i hvala sto me nikada ne napustate...

I jos je vreme za zelju,pa da podelimo onu domacicinu tortu.

Ja,kao sto znate,za svaki praznik pozelim jednu istu zelju.

Nazalost,jos se nije ispunila.

Ili nisam dovoljno verovala,ili se nisam dovoljno trudila.

Ovog puta bih tu zelju ostavila na polici uspomena,da saceka sledecu godinu...

I pozelela bih nesto novo,sto mi skoro jednako znaci.

Ali,kazu da zelje ne treba izgovarati glasno..

Zato psssst,i oslusnite,mozda vam vetar nesto sapne...

 

 


Kad tuzna ostane bez reci...

Generalna — Autor tuzna @ 17:19

..odnosno kad dobije poklon za koji dovoljno dobre zahvalnice nema.

Spisak ljudi koje sam od jutros htela da udavim je dugacak

Pinokia-jer sam od iznenadjenja(tek cete cuti kakvog),lepog naravno,umalo umrla od srece

Hyper-jer je tom iznenadjenju doprinela

Shadow-jer mi je preporucila sisanje

Frizerku-jer me je upropastila

itd...

Prva tri davljenja,u pozitivnom smislu naravno

Naime,odem ja jutros da preuzmem posiljku iz poste,sve ocekujuci cestitku od neke tetke/strine/ujne iz blize/dalje familije.

Dobijem zatvoreni paket,namucim se dok ga otvorim,i od (pozitivnog) iznenadjenja padnem na zadnjicu,izvin'te na izrazu.

Onda lepo upakovanu kutijicu otvorim,a u njoj





Na paketicu lepim rukopisom ispisano

prima:tuzna

salje:pinokio

I istim tim rukopisom unutra divna cestitka...

Drugarica me je sprecila u plakanju na sred grada,al' sam se zato kuci propisno isplakala.

I,samo da vam kazem(hyper i pinokio),pa udavicu vas....

Alii pre toga da zagrlim

 

i izljubim...

 

Jer drugacije ne umem!

Hvala do neba Pinokio...

Volim te!


Trcanje po kisi...

Generalna — Autor tuzna @ 22:12

Znate,proslo leto mi je bilo najlepse u zivotu.

Ne znam kako da definisem:najlepse ili najsrecnije.

Znam samo da sam se tad smejala kao nikad u zivotu,da sam volela i radovala se svakom novom danu...

Imala sam volje da zivim,snage da predjem pola sveta,prijatelje o kakvima se sanja...

Isla sam na bazen svaki dan.

Bazen k'o bazen,pun.

Nova poznanstva i,konacno,prihvatanje od strane drugih-sve je sto je jednoj sedmakinji dovoljno da se oseti kao da je osvojila svet...

Danas mi hyper prica o svom izletu na Timok.

Spomenula je i trcanje po vrucem asfaltu,kad je u meni nabujala gomila secanja...

Jedan je od onih sparnih,teskih dana.

Dogovor za bazen "pao" jos dva dana pre-a ja i moja V termin ne preskacemo Smile

Pocinje da grmi,i dok mi stizemo do bazena,ljudi se rsturaju i polaze kucama.

"V,meni se cini da nece nista opasno,a?"

-"Ma,jok...mi smo na bazen krenule,je l' da?"

Stizemo,i bez otvaranja ranceva skacemo u vodu,dok nas svi,sakupljeni ispod strehe,cudno gledaju.

Posle petnaest minuta prestaje kisa i Sunce ponovo izranja na pozornicu...

Smejemo se.

To je bio najlepsi dan u mom zivotu.

Najbezbrizniji.

Sedimo,naravno,dok se bazen ne zatvori.

Vec kasnimo da se spremimo za grad kad pocinje kisa.Ponovo...

Izlazimo iz bazena i skupljamo stvari.

-"Milence,trcimo do kuce?"

"Haha,ti nisi normalna..."

Jeste,normalna je Smile.Ona je najnormalnija i najbolja osoba koju sam do sada imala prilike da upoznam.Ona je majstor za moj osecaj kao-da-sam-na-vrhu-sveta.

Izuvamo papuce i trcimo po usijanom letnjem asfaltu...

Kao po obicaju,stajemo kod stare jabuke da,cisto iz zabave,ukrademo par jabuka.

Nastavljamo do kuce,i kad umorne stizemo,V mi kaze:"E,ajde da ne idemo u grad.Iscrpljuje,bre,ova kisa."

Pocinjem da placem.Znate,ja placem zbog svega i svacega,cak i kad sam srecna.

-"Ih bre,jesi luda...Aajde,dobro,idemo u grad...Bleso jedna."

Smejemo se i odlazimo na klupu u naselju da se odmorimo.

Ovo ce biti prvi,ali ne i poslednji put da sam joj rekla da je volim.

Ipak je ona zasluzna za to sto sam proslog leta bila srecna kao nikad...

I za gomilu gluposti koje nisam uradila.

Ako nekog zanima zasto sve ovo pisem,rekla sam V da ove godine necu na bazen.

Ona ne zna da se sve vreme u meni to nesto prelama,ali zna da ja,ma koliko se trudila,ne mogu da ostanem karakter do kraja.Zato me je danas pozvala i rekla:

"Ej,gusko,za nedelju dana se otvara bazen...Pozuri sa tom kupovinom kupaceg!"

Sad sam konacno resila da li cu na bazen!


Za sve blogere

posveceno — Autor tuzna @ 01:15

Naredjeno mi je da veceras nabacim svoj najlepsi osmeh i provedem se k'o Bog.

Znate(za one neupucene),ja imam ogromnu kolekciju osmeha.

Samo treba da mi se kaze koji treba da upotrebim u odredjenoj situaciji.

Jer se sama obicno predjem,da ne kazem #cenzurisano#.

Nabacila sam najlepsi osmeh,ali on veceras nije pronasao svoj par.

Iskreno,u poslednje vreme uopste ne izlazim iz kuce.I samo placem.

Zato mi je,takodje,nalozeno da i to promenim.

Pa sledi moja omiljena filmska recenica:"Ne znam zasto vam sve ovo pricam..."

Mozda,jer ne zelim da se iko oseti kao ja.

Gledala sam skoro film Cinderella story,i ponovo sam pocela da verujem u bajke.

Zasto,znace onaj koji je gledao,a onom koji nije objasnicu za koji dan...

Sada vam,da bi uvek bili okiceni najlepsim osmesima,poklanjam nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo da budete srecni:

-danas je principessin rodjendan

-dosao je novi dan

-u svetu ce se danas roditi 150 000 beba

i za kraj vam poklanjam video za koji bih vas zamolila da budete strpljivi i odgledate ga(odslusate) do kraja...Vredece!

I nesto sto mene cini srecnom,a vas ne mora ni da dotakne...


 

 


Nesto sto ne umem da naslovim

o meni.... — Autor tuzna @ 14:09

Sanjam kako me jure azdaje i divovi.Neko pokusava da mi otme komad zivota,a ja trcim u krug.

Zamisljam kako me grlis i ponovo tonem u svet snova...

Zivot sve vise pocinje da lici na seriju...

Da,znam da ce i tebe odneti uragan zaborava,da ces ostati samo ispisana stranica jednog decijeg dnevnika.A dozvoljavam sebi da slusam tu pesmu iznova i iznova i ispiram nebesku boju iz svojih ociju.

Svet ce uvek pricati da si doneo pravu odluku....Znam.

A ja i dalje izgovaram u prazno jednu te istu recenicu:Volim.

Subjekat:neutvrdjen.

Predikat:logicki.

Objekat:trazi se.

Cekam da mi pokazes,kao one veceri,da tebi "ovo" nije vazno...Da pruzis ruku ka mom srcu,dodirnes mesto na kom se nalazi,i kazes:"Meni se ovo svidja,za sve ostalo me bas briga..."

I,ma koliko se trudio da slazes,ja znam da si to onaj pravi ti.

Onaj u koga sam se zaljubila za jedno vece...

Hoces iskreno?

Mislila sam da od Njega nece biti boljih.

On je bio onaj fatalan Prvi,zbog kog sam hiljadu puta pozelela da me nema...

Ti si neko koga ne krivim ni za to sto si rekao "Izvini,ne mogu ja to.."

Ljudski je.

Ti si neko koga volim...

Volim,zato sto si mi dao svoju kosulju kad mi je bilo hladno,zato sto se treznis analginom,zato sto imas caroban osmeh,zato sto si moj buduci pekar,zato sto me molis da ti nikad na ulici ne okrenem glavu...

Zato sto si ti moj carobnjak,a ja tvoja mala...

Bio,i ostaces...

I zato sto sam ja neko ko je navikao(veruj da jesam) da sve razume,razumem i tebe...

Iako ti sumnjas,razumem.

A to sto se,gde god da krenes,sretnes sa mojim sanjivim ocima-oprosti...

Oprosti mi i sto stalno slusam Divlje Jagode i placem...

Ti si moje savrsenstvo,

naci ce se neka savrsena i za tebe-meni je zao jer nisam ta...

 


Iskreno

Generalna — Autor tuzna @ 21:43

 

Neko mi rece da nikad ne dozvolim sebi da emocije u meni bujaju i nadolaze,a da ja sedim i cekam da "puknem".

I da uvek kazem sta mislim,ma koliko to bilo protiv nekog ustaljenog misljenja.

Resih da poslusam tu osobu.

Onaj kome se u startu ne dopadne,molim neka se okrene i ode.Vrata su otvorena.

Danima imam neki osecaj...Ne poput Hm ili Hm2.

Ovaj je uobicajen,a pored knedli u grlu karakterise ga i kamen na srcu.Ogroman.

I meni je to postalo tesko.Pocelo je da gusi.Zato resih da to skinem sa sebe,pa kud' puklo.

Gledam sta se dogadja na ovom mestu i to mi se ne svidja.Nimalo.

Vise ni na sta ne lici,nema druzenja ni toka stvari.

Sve stoji u mestu,a svi govorite:"Ajde,bice sve kao pre,idemo dalje..."

E,pa ja necu dalje.Ne ovako.

Zato sto sebe prisiljavam na pisanje komentara(kao i postova),da bi zataskala nelagodnost koja se stvara.

Ali,ja to ne mogu.

Ja nisam kao domacica,ili sanjarenja,kao svi vi...

Na moju veliku zalost,shvatam da ste posle devet meseci,koliko sma ovde,tek sad svi poceli da pokazujete svoje pravo lice.

A,iskreno,vise su mi se svidjale maske.

I da odmah prekinem-ako ste se pronasli,i treba.Moze slobodno bilo ko i da se uvredi...

Da se vratim na temu-ovde sam,kao sto rekoh,devet meseci,i ma koliko ja bila dete moram da kazem da mi se ovde vise nista ne svidja.
Oni koji to tako lepo umeju-neka gundjaju.Sad je pravo vreme.

Do pre dva-tri  meseca sam neverovatno bila vezana za blog i internet uopste.
Sad me na samu pomisao da treba svaki dan da se sretnem sa svadjama i lupetanjima(ovog puta,radi se o SVIMA),i presipanjima iz supljeg
u prazno,zaboli glava.

Takva atmosfera mi se ne svidja.

Ljudi koje volim su trenutno oni koji vise nisu na blogu,ukljucujuci i par onih koji su tu.

Ostale ne svrstavam u tu neku "porodicu",i zao mi je zbog toga.
Ali,pocela sam iskreno pa cu tako i zavrsiti.

Nekad se osecala ljubav-sada moramo da je zapisujemo.

Nekad se svadjalo iz preke potrebe-sad nam je preka potreba da se svadjamo.

Nekad je bilo finih ljudi-sada ih nije ni polovina.

Zato ja zelim da mi blog ostane u secanju kao onakav kakvog sam ga upoznala 29.septembra-dostojanstven,lep i veliki...

Onakav kakav sada nije.

Ne,ovo nije najava mog odlaska.

Daleko od toga.

Ja jos uvek osecam potrebu da se ponovo vezem za ovo mesto,samo sto sada nije pravo vreme za to...

Ovo je objasnjenje nekomentarisanja sa moje strane.

Sto ne znaci da ne citam.

Dok ne resim neke svoje muke(male,ali velike),i sve se na ovom prelepom mestu dovede u red-ljubim vas sve,blogeri moji...

Ljubim i one nove koji su,nazalost,pronasli ovo mesto kasno...

...kad smo mu vec unistili dusu.


Uspavanka...

Generalna — Autor tuzna @ 01:04

Svet ovaj, u stvari,
i nije tako rdjav i zao,
mada poneko place
i samuje
i brine.

Mozda je suton s krova
sasvim slucajno pao.

Mozda bi i noc da svane,
mozda bi i noc da sine.


Volim da svako valja
i verujem beskrajno:
svanuca postoje zato
da covek lakse dise.


I sklapam oci.
I sanjam
potajno
to vrelo
to sjajno
jutro od vetra i vlati
sto se nad krosnjama njise.

A sigurno je vazno
i od svega najprece:
za svaki obraz na svetu
po jedan poljubac skrojiti.


I kad se umoris gorko,
i trne u tebi vece,
divno je svoj jastuk nadom
zaliti i obojiti.

I vazno je ovo,
vaznije od najpreceg:

kad se toliko lepote
u sebi cuva i ima,
umeti,
da niko ne sazna,
bar komadic tog neceg
umotati u snove
i dosanjati svima.


Tako ce vek tvoj biti
manje samotan,
zao,
sa manje briga,
ruznoce,
i placa,
i straha
i tuge.

I svaki put kad budes
komadic sebe dao
i svoje snove svetu
po vetrovima slao,

licice jutro na tebe
vise nego na druge.

 

pesnik:Necu reci.Onaj ko ne prepozna-neka se potpise ispod pesme...


Po treci put...

posveceno — Autor tuzna @ 19:16
Novi clanak. Prosta procedura- Proslost. Da bih se sada toga podsetila,morala sam da procitam nekoliko svojih. Da se setim kako sam nekad pisala. Pa se setih i toga da se osecanja ne mogu poslati recima, ali mogu poljupcima ********* i zagrljajima.... Volim vas,nemte pojma koliko vas volim... I mnogo ste mi nedostajali. Iako sam se malo,priznajem,odvikla od blogovanja i neta. Toliko. Novi clanak,kao i svaki drugi. A ipak sija,danas vise od ostalih... Jedno malo srce salje veliko H V A L A ovim putem,jer drukcije ne moze....

Powered by blog.rs