Sreća je u malim stvarima

Znate,proslo leto mi je bilo najlepse u zivotu.

Ne znam kako da definisem:najlepse ili najsrecnije.

Znam samo da sam se tad smejala kao nikad u zivotu,da sam volela i radovala se svakom novom danu...

Imala sam volje da zivim,snage da predjem pola sveta,prijatelje o kakvima se sanja...

Isla sam na bazen svaki dan.

Bazen k'o bazen,pun.

Nova poznanstva i,konacno,prihvatanje od strane drugih-sve je sto je jednoj sedmakinji dovoljno da se oseti kao da je osvojila svet...

Danas mi hyper prica o svom izletu na Timok.

Spomenula je i trcanje po vrucem asfaltu,kad je u meni nabujala gomila secanja...

Jedan je od onih sparnih,teskih dana.

Dogovor za bazen "pao" jos dva dana pre-a ja i moja V termin ne preskacemo 

Pocinje da grmi,i dok mi stizemo do bazena,ljudi se rsturaju i polaze kucama.

"V,meni se cini da nece nista opasno,a?"

-"Ma,jok...mi smo na bazen krenule,je l' da?"

Stizemo,i bez otvaranja ranceva skacemo u vodu,dok nas svi,sakupljeni ispod strehe,cudno gledaju.

Posle petnaest minuta prestaje kisa i Sunce ponovo izranja na pozornicu...

Smejemo se.

To je bio najlepsi dan u mom zivotu.

Najbezbrizniji.

Sedimo,naravno,dok se bazen ne zatvori.

Vec kasnimo da se spremimo za grad kad pocinje kisa.Ponovo...

Izlazimo iz bazena i skupljamo stvari.

-"Milence,trcimo do kuce?"

"Haha,ti nisi normalna..."

Jeste,normalna je .Ona je najnormalnija i najbolja osoba koju sam do sada imala prilike da upoznam.Ona je majstor za moj osecaj kao-da-sam-na-vrhu-sveta.

Izuvamo papuce i trcimo po usijanom letnjem asfaltu...

Kao po obicaju,stajemo kod stare jabuke da,cisto iz zabave,ukrademo par jabuka.

Nastavljamo do kuce,i kad umorne stizemo,V mi kaze:"E,ajde da ne idemo u grad.Iscrpljuje,bre,ova kisa."

Pocinjem da placem.Znate,ja placem zbog svega i svacega,cak i kad sam srecna.

-"Ih bre,jesi luda...Aajde,dobro,idemo u grad...Bleso jedna."

Smejemo se i odlazimo na klupu u naselju da se odmorimo.

Ovo ce biti prvi,ali ne i poslednji put da sam joj rekla da je volim.

Ipak je ona zasluzna za to sto sam proslog leta bila srecna kao nikad...

I za gomilu gluposti koje nisam uradila.

Ako nekog zanima zasto sve ovo pisem,rekla sam V da ove godine necu na bazen.

Ona ne zna da se sve vreme u meni to nesto prelama,ali zna da ja,ma koliko se trudila,ne mogu da ostanem karakter do kraja.Zato me je danas pozvala i rekla:

"Ej,gusko,za nedelju dana se otvara bazen...Pozuri sa tom kupovinom kupaceg!"

Sad sam konacno resila da li cu na bazen!

Naredjeno mi je da veceras nabacim svoj najlepsi osmeh i provedem se k'o Bog.

Znate(za one neupucene),ja imam ogromnu kolekciju osmeha.

Samo treba da mi se kaze koji treba da upotrebim u odredjenoj situaciji.

Jer se sama obicno predjem,da ne kazem #cenzurisano#.

Nabacila sam najlepsi osmeh,ali on veceras nije pronasao svoj par.

Iskreno,u poslednje vreme uopste ne izlazim iz kuce.I samo placem.

Zato mi je,takodje,nalozeno da i to promenim.

Pa sledi moja omiljena filmska recenica:"Ne znam zasto vam sve ovo pricam..."

Mozda,jer ne zelim da se iko oseti kao ja.

Gledala sam skoro film Cinderella story,i ponovo sam pocela da verujem u bajke.

Zasto,znace onaj koji je gledao,a onom koji nije objasnicu za koji dan...

Sada vam,da bi uvek bili okiceni najlepsim osmesima,poklanjam nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo da budete srecni:

-danas je principessin rodjendan

-dosao je novi dan

-u svetu ce se danas roditi 150 000 beba

i za kraj vam poklanjam video za koji bih vas zamolila da budete strpljivi i odgledate ga(odslusate) do kraja...Vredece!

I nesto sto mene cini srecnom,a vas ne mora ni da dotakne...