Sreća je u malim stvarima

Iskreno

Generalna — Autor tuzna @ 21:43

 

Neko mi rece da nikad ne dozvolim sebi da emocije u meni bujaju i nadolaze,a da ja sedim i cekam da "puknem".

I da uvek kazem sta mislim,ma koliko to bilo protiv nekog ustaljenog misljenja.

Resih da poslusam tu osobu.

Onaj kome se u startu ne dopadne,molim neka se okrene i ode.Vrata su otvorena.

Danima imam neki osecaj...Ne poput Hm ili Hm2.

Ovaj je uobicajen,a pored knedli u grlu karakterise ga i kamen na srcu.Ogroman.

I meni je to postalo tesko.Pocelo je da gusi.Zato resih da to skinem sa sebe,pa kud' puklo.

Gledam sta se dogadja na ovom mestu i to mi se ne svidja.Nimalo.

Vise ni na sta ne lici,nema druzenja ni toka stvari.

Sve stoji u mestu,a svi govorite:"Ajde,bice sve kao pre,idemo dalje..."

E,pa ja necu dalje.Ne ovako.

Zato sto sebe prisiljavam na pisanje komentara(kao i postova),da bi zataskala nelagodnost koja se stvara.

Ali,ja to ne mogu.

Ja nisam kao domacica,ili sanjarenja,kao svi vi...

Na moju veliku zalost,shvatam da ste posle devet meseci,koliko sma ovde,tek sad svi poceli da pokazujete svoje pravo lice.

A,iskreno,vise su mi se svidjale maske.

I da odmah prekinem-ako ste se pronasli,i treba.Moze slobodno bilo ko i da se uvredi...

Da se vratim na temu-ovde sam,kao sto rekoh,devet meseci,i ma koliko ja bila dete moram da kazem da mi se ovde vise nista ne svidja.
Oni koji to tako lepo umeju-neka gundjaju.Sad je pravo vreme.

Do pre dva-tri  meseca sam neverovatno bila vezana za blog i internet uopste.
Sad me na samu pomisao da treba svaki dan da se sretnem sa svadjama i lupetanjima(ovog puta,radi se o SVIMA),i presipanjima iz supljeg
u prazno,zaboli glava.

Takva atmosfera mi se ne svidja.

Ljudi koje volim su trenutno oni koji vise nisu na blogu,ukljucujuci i par onih koji su tu.

Ostale ne svrstavam u tu neku "porodicu",i zao mi je zbog toga.
Ali,pocela sam iskreno pa cu tako i zavrsiti.

Nekad se osecala ljubav-sada moramo da je zapisujemo.

Nekad se svadjalo iz preke potrebe-sad nam je preka potreba da se svadjamo.

Nekad je bilo finih ljudi-sada ih nije ni polovina.

Zato ja zelim da mi blog ostane u secanju kao onakav kakvog sam ga upoznala 29.septembra-dostojanstven,lep i veliki...

Onakav kakav sada nije.

Ne,ovo nije najava mog odlaska.

Daleko od toga.

Ja jos uvek osecam potrebu da se ponovo vezem za ovo mesto,samo sto sada nije pravo vreme za to...

Ovo je objasnjenje nekomentarisanja sa moje strane.

Sto ne znaci da ne citam.

Dok ne resim neke svoje muke(male,ali velike),i sve se na ovom prelepom mestu dovede u red-ljubim vas sve,blogeri moji...

Ljubim i one nove koji su,nazalost,pronasli ovo mesto kasno...

...kad smo mu vec unistili dusu.


Powered by blog.rs