Sreća je u malim stvarima

M kao Mašta(m)

posveceno — Autor tuzna @ 00:44

Ti si, zapravo, prva osoba u životu kojoj sam poželela da pokažem blog. Više zato što i sam pišeš nego zato što si savršen. Jer nisi. Drzak si i nesiguran u sebe i nevaspitan. Zašto onda buljim u telefon čekajući tvoju poruku?

*

Dan je priveden kraju. CV je napisan posle četiri sata buljenja u monitor. Čudne su životne krize. Kad preživiš prvu, misliš da je to to, da te naredna neće toliko uzdrmati. A onda dođe sledeća. Pukne te i samo trepćeš i pitaš se šta sada, na koju stranu, a uši ti zuje od tog udarca i svestan si da treba da pođeš Nigde, odnosno da ostaneš tu gde jesi dok se ne složiš po abecednom redu i duginim bojama. 

*

Rizično je po svetu hodati otvorena srca.

Mora se i očaj i egocentar nekad prerasti. 

Moraju se promeniti prioriteti. 

Sa "ti" na "ja". 

Svemu ću se ovome jednog dana smejati.


M kao Mozaik

posveceno — Autor tuzna @ 00:21

Lepo je znati da na svetu postoji

Neko s kim možeš zapaliti cigaru

i sedeti na vrhu solitera i slušati ga

kako mašta

kako se otvara deo po deo

Priča o jorgovanima, o životu uz reku

O tome kako hoće da kupi gramofon

nakon što je bio grub

nakon što je svim silama pokušao

da te otera od sebe

i slušaš ga i dišeš

i drago ti je što nije uspeo u tome

Jer sve kockice dođu na svoje mesto

i malo se postidiš jer si karijerista

i malo se rastužiš jer nemaš snove

o jorgovanu

o pecanju na reci 

o Travolti koji peva s gramofonske ploče

Ili ih bar nisi imala. 

Dok se nisi posvađala s ćelavim dečakom

Dok nisi shvatila da svaka kockica

Ima svoje mesto

Makar bila bela i mala

Kockica sa sporednom ulogom

čisto da popuni nebo na pejzažu. 


Powered by blog.rs