Sreća je u malim stvarima

Sneg-poezija prirode

inspiracija — Autor tuzna @ 10:50

Trazila sam,trazila,trazila...I jos uvek ne nadjoh

jednu rec koja moze opisati moja osecanja zimi.

Cini mi se da nijedno "fantasticno","predivno","super" nije doraslo osmehu koji poklonim prvom decembarskom snegu...

"Fascinantno" -mozda,ali ni to.

Uvek nadjem vremena da jednostavno satima sedim pored prozora,i gledam negde u daljinu..Roze cebence,sneg i ja.


 

Tad se osetim najposebnije na svetu i imam snage za sve :)

Evo,vise nema ni kaslja,ni temperature...



 

✰  Believe in miracles! ✰


"Mozda je suton s krova sasvim slucajno pao.Mozda bi i noc da svane,mozda bi i noc da sine..."

inspiracija — Autor tuzna @ 22:21

 

Mrak.Opet kisa i opet previse obaveza...

Zelim tisinu i stagnaciju.Ne zelim ritam.

Ne zelim razocarenja,ni padove.

Zelim ljubav,toplotu,ZDRAVLJE.Zdravlje.Zdravlje.Zdravlje.Zdravlje.

Shvatis sta znaci tek kad ga izgubis,ja sam pocela da shvatam.

Plasim se.

A opet...i dalje ta bezosecajnost.

Muk.Praznina.

Ne znam da li bi trebalo da sama pokrenem svoj svet,ali mislim da ne.Odgovara mi.

Zelim da smrsam,ali jedem.Zelim da imam sve petice,ali vec sam dobila trojku.

Kontrastni zivot i kontrastna ja.Crno-belo,jing-jang,dobro-lose.Ja-ti.

Drugi kraj sveta-sudbina.

 

"Sudbina je samo jedno od opravdanja za glupe greske koje pravimo u zivotu."

ZELIM.DA SE DESI.


Zurba

inspiracija — Autor tuzna @ 17:24

Zurim...:)

Samo htedoh sa vama da podelim pesmu koja mi se danima vrzma po glavi

 


Plava zvezda

inspiracija — Autor tuzna @ 17:00
 
"Iza suma,iza gora,
iza reka,iza mora,

žbunja, trava, 
opet noćas tebe čeka čudna neka zvezda plava, 
zvezda prava. 

Čak i ako ne veruješ, 
probaj toga da se setiš. 
Kad zažmuriš i kad zaspiš, ti pokušaj da je čuješ, 
da odletiš, 
da je stigneš i uhvatiš i sačuvaš kad se vratiš. 

Ali pazi: 
ako nije sasvim plava, sasvim prava, 
mora lepše da se spava, da se sanja do svitanja, 
mora dalje da se luta, 
trista puta, 
petsto puta, 
mora druga da se nađe... treća... peta... 
mora u snu da se zađe na kraj sveta 
i još dalje iza kraja - do beskraja. 

Mora biti takve zvezde."

 
 Tristo puta,petsto puta...Milijardu...
Vrtela sam se u krug,trazila,podizala kamenje,gazila reke,razgrtala koprive...
I prestala da verujem u njeno postojanje.
Jer nije bilo pomoci...A jedan par ruku se ne moze izboriti sa svim sibljem ovoga sveta.
 *** 
Davno mi je stepski rekao da moje srce ne moze postojati bez ljubavi,da masta ne moze da cveta kad je nista ne pokrece...i sad,mnogo meseci posle toga,shvatih da je zaista bio u pravu.
Niko skoro nije video onaj stari sjaj u mojim ocima...Vise se i ne smejem kao pre.
Sunce za mene samo greje,vise ne sija.
Leptiri su postali sivi,a nebo namrsteno...
I to mi,na moju zalost,prija.
Pocela sam da prizeljkujem sneg i one duge,hladne zime..
 
Atmosferu koja ce mi ogrejati srce,a ohladiti glavu...makar na tren.
 

....

inspiracija — Autor tuzna @ 15:13

...Prezhivecu.


Srecan put

inspiracija — Autor tuzna @ 22:13

 

 

Srecan ti put,maleni decace...

Zelim ti da nadjes neke nove decije oci u kojima ces snivati kao u mojim.

Ja jos veceras verujem u bajke,sutra je novi dan...


Zavidim...

inspiracija — Autor tuzna @ 22:20

"I jos sanjam: jednoga dana, tvoje ime stajace uz moje ponosno,vazdusasto,opijajuce..."

 

Zavidim mekoj plavoj postelji u koju svako vece spustas svoje izmoreno telo,

suncu koje ti svakog jutra miluje lice do poslednje borice,

tvojoj crnoj koznoj jakni jer svakodnevno ima onaj tvoj zagrljaj-najlepsi na svetu,i

tvojoj sestri jer je stalno sa tobom.

Zavidim tvom treneru jer te zna vec osam godina,

putevima kojima ides do skole jer im se u potpunosti prepustas,

snovima jer su jedini koji mogu da upravljaju tobom...

Ne zavidim sebi jer sam te imala i ispustila.

A znam da bi trebalo...

Trebalo bi,jer pored svih tvojih mana i vrlina,volim te

iznad svega. 

 


Tebi...

inspiracija — Autor tuzna @ 14:58
 
Sve nežne reči sveta
sačuvala sam za te
u pesmama mojim,
sve nežne reči sveta,
da tebe meni vrate,
moja čežnjo davna...
Sve nežne reči sveta,
za duge puste sate...
Samoće se bojim...


Sapat samoce

inspiracija — Autor tuzna @ 16:13

 

O,kako je sve tuzno bez Vas...

Neka cudnovata tisina mi obuzme um.

Vise i ne pricam i na krajnicima se uhvati paucina...Progovorim tek kad se trgnem zbog prejake zvonjave telefona,"Halo?" i opet nije za mene...

Ni sanjala nisam da vreme moze ovoliko dugo da bude zaustavljeno na jednom trenutku,da zivot nema smisla kad ste na samo pet minuta daleko od mene,Vi...

Vi,koji mi udahnuste zivot,koji mene i brata kao Bog od gline napraviste i koji jos uvek zivot bi dali za nas...

Cak i ovi zidovi,vasim rukama podignuti davno,nekako cudno sviraju muziku vetra kad medju njima nema vaseg smeha.

Neverovatno je sta samoca moze da ucini od coveka...

Trebate mi,jer Vi ste jedna i druga polovina mog srca,Vi ste moj smisao besmisla,moja luka posle svih besciljnih plovidbi...

I ne,nikako me ne smete shvatiti pogresno kad Vam kazem da me nikada ne smete napustiti,na ovaj ili onaj nacin,ne smete se smejati kad kazem da ste Vi moj zivot i moje sve... 

Jer "roditelji"-najlepsa je rec na svetu... 

 


Trebas mi...

inspiracija — Autor tuzna @ 16:00
 
Trebas mi,da mi budes veliki meki oblak u ciji cu se zagrljaj ususkati svaki put kad se ubodem na trn ruze ovog surovog sveta...
Trebas mi,da samo pred tobom skinem ovaj lazni osmeh,i onu svoju uobicajenu recenicu:"Kod mene ljubav uvek super..."
Trebas mi da budes tu,uvek,da me ne das nikom i da ja tebe cuvam od svega...
Trebas mi,da me upoznas onako kako niko do sad nije hteo...
Trebas mi...
A ipak si njen.



Powered by blog.rs