Sreća je u malim stvarima

Ma nee....

o meni.... — Autor tuzna @ 14:10

Bila sam na takmicenju,deveta sam(68p od 100)....

I uopste mi se ne pise...

Izvinite...

Ni ne citam..

Uopste vise ne sedim za kompjuterom!

Prosla me volja...

I samo mi se lezi,eventualno sedi na Suncu.

Ne znam ni da li treba nesto da ucim,ni da li imam neki kontrolni,ni sta se desava oko mene...

Jedne drage oci su me povredile,inace...po ko zna koji put.

Rekoh "Navikla sam",i nastavih dalje...

Oprostite,sto pola postova nisam videla,procitala...

Zamolicu vas da mi napisete ovde kad objavite novi post.Da stignem sve da vidim..

Nemam volje,snage,ma...ne znam sta mi je.

Vazno je da sam dobro,zdravo i nasmejano(ako taj osmeh nije samo navika?),

o drugim stvarima nekom  drugom prilikom...

Volim,Ljubim.. 


Danas ja kuvam!:)

posveceno — Autor tuzna @ 13:30

Dok sam pre neki dan kuvala rucak jer mama nije bila tu,setih se vremena kad sam sa nekih 5-6 godina jedva cekala da ostanem sama kuci da spremim neki od svojih "specijaliteta",koji najcesce nisu bili jestivi,ali je mene samo spremanje ispunjavalo.

Sve je to izgledalo otprilike ovako:jedna ogromna kecelja tri broja veca,varjaca,par kolutova sargarepe i list nane na tanjiru,i jedna ja sa ispunjenim srcem...Bas kao u emisijama tipa "Kuvamo za vas" i "Hrana i vino",zar ne?Smile

Tako sam dosla na ideju da danas oslobodim domacicu kuvanja i omogucim joj da maksimalno uziva u prolecu koje nam je pred vratima,i da ja predlozim danasnji rucak.

Ono sto sam ja naucila da spremam(a sto ce sigurno da mi uspe) su

Milenina supa

Potrebno:

-dva koluta fide za supu

-dev kasike vegete

-litar vode

Sve kuvati dok fida ne omeksa...

i Decija Plazma torta

Potrebno:

-dve mlevene Plazme

-2dl soka od narandze

-jedan margarin

-jaje(nije neophodno)

Margarin istopiti,i onda pomesati sve sastojke,oblikovati po zelji,i takodje po zelji dodati jos neki sastojak(kafu,cokoladu,suvo grozdje itd.),ohladiti i punog srca podeliti sa svim ukucanima!

 

LaughingNaravno da nije kao domacicino,ali ide mi uz ovo lepo suncano jutro koje je osvanulo....

Za kraj Vam,uz recept,ostavljam po jedan zagrljaj,osmeh i poljubac,jer sreca je u malim stvarima...

....a ja zelim da svi budete srecni!

Volim Vas!


Dve recenice

o meni.... — Autor tuzna @ 02:40

Ne znam zasto,ali vec pola sata buljim u dve recenice,i sve mislim treba nesto da mi kazu....

...U poslednje vreme me prijatelji razocaravaju...

A,tesko je kad shvatis da neko nije onakav kakvim si ga smatrao..

I bas boli.

I vecito cu da se pitam,STA je to sto tera ljude da lazu i da se pretvaraju?

KO im daje  pravo da povredjuju druge zivote i tudja srca?

KADA me prevare da pomislim da su andjeli...

I KAKO uspeju da izgledaju kao andjeli..

...ZASTO povredjuju?!

 

Zar neko ne moze jednostavno da mi kaze na pocetku...

To i to,takva i takva je stvar.

Razumecu.Razumela bih.

Znaju da bih razumela....

.....znam da znaju.

 

I stalno pozelim da sam kao oni...

A sve mi se cini,necu moci da gledam ovo veliko plavo nebo i da uzivam u lepoti cveca.

Cini mi se,njihov svet je tmuran i nedostupan.

I ne bi mi se svidelo da zivim u takvom svetu...

Ja volim svoje leptire,volim zelene livade moje maste i siroke horizonte snova.

I NE DAM!Ne dam da mi lome bagrenje,ne dam da ugase ovaj plamicak u meni!

Ja imam snage,i boricu se za svoje siroko plavo nebo.

Sa,ili bez njih....

...uostalom,sta ce mi takvi prijatelji??

 

I jos da napisem doticne recenice...

" Osećate se iscrpljeno i umorni ste od svega. Od drugih nikad ne treba previše očekivati."

" imam savjet za rakove:ne slusajte suflere,znam one koji su namjerno saputali pogresno i iz ciste pakosti pokvarili predstavu..." 

 

 

A sad me izvinite,put je predamnom.....

 

jos mnogo krivina treba preci... 


Shadow

Generalna — Autor tuzna @ 01:48

Ali,stvarno mi nije jasno zasto si ti lepak za budale i zasto se svi namerace na tebe.....

...Ali zar ti nimalo nije zao ljudi koji vole da te citaju?

Odes bez najave po ko zna koji put....

....Treba li da se solidarisem?Jer,hocu,sa zadovoljstvom!

 

 

 

 

Nadjite mi njen mail pod hitno...


Jesam,bre,najbolja sam!

o meni.... — Autor tuzna @ 20:44

Hm...Evo vec pola sata se mislim kako da zapocnem post....

Ajde,sad mi slobodno recite kako sam zaboravila da pisem,pretvorila sam se u uvo.

Ali,kad vec mora nekako da se zapocne,da pocnem klasicno kao sto pocinju sve pripovetke:

Jednog lepog suncanog(dobro,nije bio suncan nego hladan) dana,ja sam otisla u skolu...

I tamo me je cekalo obavestenje da pocinje "sezona" takmicenja.

Nesto rano,zacudih se,ali ajde.

Kao po obicaju,nastavnica me prijavljuje za biologiju.

Naravno,biologija je moj fah.Moj teren.Moje prvo mesto.
Razredni me je pitao da idem iz srpskog,ali kako se biologija i srpski obicno podudaraju,odbila sam.

A i srpski je "teren" mojih drugarica,tako da tamo ne zalazim.

I tako je cela nasa generacija podeljena.

Ja i T uvek idemo zajedno na sva takmicenja(iako se ne druzimo nesto),ako neko ide na matematiku to sam ja(ali ove godine sam popustila),
fizika su Nikola i Aleksandar,hemija Filip i tako dalje.

I,kao i svake godine,ja pitala T da idemo na biologiju.

Sad,nije da ne mogu bez nje,ali nekako sam navikla.

I tek ce njeno:"Ma necu,ne znamo MI to..."

Ja precutim,racunam procice je do sledece nedelje.

[U  medjuvremenu,za takmicenje se prijavi Andjela,ona ciji je fah bio srpski.

Odnosno,kao,naterala je nastavnica...

Sad,recite da sam streber,ali u meni se naravno javi takmicarski duh.

I osetim se ugrozeno.

Jedan neprijatelj je na mojoj teritoriji.

Sad,jeste moja,ali je i dalje ugrozena...]

Da nastavim.

Kad sam sledeci put pitala T,ona mi je rekla isto.

Dakle(m),potpuno istu recenicu.

Ja se malo iznervirala,pa sklepala neki odgovor u fazonu:

"Pa ne znam za tebe,ali ja ZNAM."

Dolazimo do kulminirajuce recenice...

T:"Ma ti si najbolja...(i tu naidje ono dobro nam poznato kolutanje ocima)"

 

Tu mi je vec prekipelo,i samo sam se okrenula.

Na takmicenje sam resila da idem...I da budem prva.

A prijavila sam se i za srpski.

Bas mi je postalo zadovoljstvo da gledam dva para tih tako slicnih ociju kako se kolutaju...

...i da zamisljam kako ispadaju i nestaju zauvek.

Kad se na sve ovo doda i komentar mog dragog Matorog

"Pa dobro,streberu,lepo je sto seboris za skolu...Pazi samo da ne padne krv",

ostaje mi da se samo onako zlobno smeskam i hvatam za nos da proverim da mi nisu izrasli brkovi...

 

A sad me izvinite,odoh da strebam,skola je u pitanju.

 

P.S.I zaboravih da kazem,jeste NAJBOLJA SAM.....

...oce neko da se uveri?Wink 

 


Oprostite....

posveceno — Autor tuzna @ 21:20

...sto sam povredila.

Oprostite sto sam otisla.

Oprostite sto cu se vratiti.

Navikla sam,valjda,da se sklonim kad me nesto razocara...ili kad se osetim suvisnom.

A bas sam to juce i prekjuce radila.

Pokusavala da dokazem sebi da sam niko i nista i da me svi mogu brzo zaboraviti.

A na blog sam dolazila na svaka dva sata.

Tako sam i planirala,da se ne vracam.Ali bez vas nisam mogla.

Iako sam rekla sebi "makar plakala svaki dan,necu se vratiti",

vec kad je krenula prva suza pozelela sam da se kao i uvek izjadam i naidjem na milion toplih 

reci...A nisam mogla.

I nekoliko puta sam dosla u iskusenje da napisem nesto.

Onda bi me pecnuo taj ponos,ili sta je vec,i odustala bih.

To se za ova dva dana nagomilalo...

Ko bi rekao,tako mnogo stvari za tako kratko vreme.

I siljkin post je presudio.Posebno neka od zadnjih recenica,koja glasi otprilike ovako:

"Od njenog bloga ostalo je samo podsecanje da je sreca u malim stvarima..."

I iz mene je eksplodiralo sve...

Pocela sam da placem,ne znam da li od srece ili tuge.

Jednostavno,cinjenicu da nekom nedostajem nisam mogla da shvatim.

I ote mi se komentar.

I resih da vise ne povredjujem.

Vratih se.

Ali veoma crvenih obraza.

Ipak,sa nadom da ce te razumeti. 

I oprostiti..... 


Ko Sam Ja...?

o meni.... — Autor tuzna @ 12:59

 

 "Pomalo budna, pomalo snena
pomalo dete, pomalo zena
mala lisica u noci..."

Sinoc sam razmisljala...

Kad sam pocela da placem zbog jedne sitnice...

Pogledala sam se u ogledalo i rekla sebi:"Ovog puta neces da places.Ti si jaka,

ti imas snage..."

Uspela sam da progutam suzu ali me prekide misao:DA LI SAM?

JA-slozeno ljudsko bice.Milion likova,milion karaktera.I jedno srce.

Povremeno sam zlobna.Bolje receno,umem da teram inat.Ali ne stalno.Samo kad je neophodno.Kad se zamere.Takva sam obicno kad sam povredjena.

Sledece,kad sam tuzna.Placem.I hocu da sam sama.Jednostavno,sama.Cudno je sto se uvek tu nadje neko ko nece da ja budem sama,I opet se sve svede na inat.

Kad sam srecna,kad me uhvati euforija,dodje mi da zagrlim ceo svet.To uglavnom I radim.

 Kad sam ljuta,opet placem.I pokusavam da pocepam najjaci peskir.Ponekad kazem ono sto ne mislim.Ponekad osetim ono sto ne zelim.Dobro je sto me brzo prodje. 

Ponekad mi rano ujutru nije do price.Ni do “dobro jutro”.Ponekad vazim za glavnog papagaja.

Cesto mi dodju trenuci kad moram da budem sama sa sobom.

Sve iznad u kategoriju “kod kuce”.

U drustvu ne skidam osmeh s lica I glavni sam zabavljac.

U skoli…rekla bih,mesavina dve gorenavedene kategorije.Kad mi kako naidje.

Grickam zanoktice,imam masnu kosu.Ruke mi iz nepoznatih razloga stalno mirisu na mleko.
Povremeno sam klinka,povremeno odrasla.

Sve primam k srcu.
A zivim…u nekom svom svetu.Ne,tamo nisam princeza.To nien klasican svet iz bajke.Necu vam otkriti sta sam.

Volim navike,ne volim zaborav.

Verujem u ljubav I iskreno prijateljstvo.

Analiziram svacije reci I postupke,mrzim nepravdu.

Volim plisane igracke.Slusam balade.

Sanjam ruzne stvari,zivim lepe snove.

I cim nesto zasmeta,ja se iskljucim.Da ne povredi previse.

I to je valjda sve….
Milion lica,karaktera I boja,a samo jedno srce u koje sve to stane…

 

 

"Sta sam?Ko sam? Ja sam samo sanjar,

ciji pogled gasne u magli i memli,

živio sam usput, ko da sanjam,

kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji."




V,Srecan rodjendan!!!

Generalna — Autor tuzna @ 13:21

            

 

Na danasnji dan pre tacno 15 godina,na svet je dosao jedan andjeo...

Bez krila,bez oreola,crvene a ne bele koze...

Jer,nisu samo krila i oreol obelezje necije ogromne duse.... 

I sad bi pocrvenela Smile

Necu da nastavljam....

Jos samo da po hiljaditi put kazem:

Hvala Ti,draga moja V,sto si bila uz mene u svim losim i dobrim trenucima,hvala Ti sto se uvek vratis,hvala Ti sto uvek imas razumevanja za mene tesku I napornu.

Hvala Ti sto postojis….

Uz nadu da cemo se druziti jos duuuuugo,danas cu te zagrliti I znaces…kao sto si oduvek I znala!

ZELIM DA ZIVIS DALEKO OD BOLA,
DA TI ZIVOT BUDE PUN SRECE I SJAJA
I DA U OVOM SVETU PAKLA ZA SEBE UVEK NADJES KUTAK RAJA....


O Lutki,Gripu i Jednoj Voznji.....

Generalna — Autor tuzna @ 12:46

Prvo,o Lutki.

Ovih par recenica kao odgovor na Shadowin post Dve Devojcice I Jedan Meda .

Prica o jednom Detinjstvu i nastavku detinjstva,a oba je pratio taj stari Meda.I doslo mu vreme za penziju.
Citam,i setim se moje Lutke....
Kao sto rekoh,ime nije dobila jer "nije imala dovoljno godina za krstenje",a i nekako mi lepse bilo da je zovem imenima poput “Maki”,koja obicno sluze ta tepanje kako god da se zovete…
Tako ja I moj bebac provele moje detinjstvo.Ono najranije.
Vecito su nase skoro jednako male rucice bile spojene,vecito je bas njena mala bela benkica bila natopljena mojim suzama.
I bila mi je najbolji prijatelj.Zato su me ljudi I razocarali kad sam dozvolila da mi oni postanu najbolji prijatelji.
Jer,ljudi nisu kao Lutke….Oni nisu uvek tu za tebe,imaju svojih muka.

Ljudi su bezosecajni.Naravno,cast izuzecima…
A moja Lutka,ona koja mi je bila prvi Prijatelj,posle par krpljenja I popravljanja,zavrsila je na ormanu…
I danas sedi tamo,skuplja prasinu I cuva me dok spavam.
Da,I dalje verujem da me cuva...

I sve mi se cini,da moze da ozivi na par trenutaka,zatresla bi kaziprstom ka meni,I sve bi bilo jasno.
Ponekad me grize savest.Ponekad resim da joj zakrpim tu nogu,da maker bude cela.Ponekad,ponekad….
Ali tom “ponekad” se uvek isprece one Ljudske stvari…
I vecito nemam vremena…
Stidim se zbog toga.Kazu,ko priznaje pola mu se prasta.

 

Sledece,o Gripu.Doduse,nije bas grip.
Strucni Dr JadanDanonocniBolnicarTata je dao dijagnozu da je u pitanju stomacni virus.
Necu da objasnjavam sta je to.
Dovoljno je reci da pijem antibiotike I kljukam se vodenim pirincem.A hvata me i blaga temperatura.Vrti mi se.Boli me glava.
Ako nista drugo,doprinecu dijeti koju je pokrenula Domacica.
I proci ce.Kao sto,na kraju krajeva,prodje I sve drugo….

 

Ako neko ima strpljenja da procita post do kraja,neka bude srecan sto mi se javila kakva-takva inspiracija I sto sam smogla snage da dodjem do stolice.
Pa za kraj da ulepsam post Jednom Voznjom…
Ovog puta,inspirisana postom Cuvam san od budnih...
I komentarima na temu ko kakvu voznju voli.
Moja omiljena voznja…hm….
Noc.

Prolece ili jesen.

Auto-put.

Ja I suvozacevo sediste.

Prozor poluotvoren,grejanje pojacano.


Nesanica.


Tri pogleda izgubljeo u daljinu,jedan bezbrizan san.


Moj pogled kruzi.Zaustavi se na svakom detalju.I nauziva se.
Zvezde.


Lutalica koja se umorno vuce pored puta.

Krik ptice u daljini.

Priroda koja spava,I ona koja se tek budi.

Drvece koje se povija pred Vetrom.

Linije po putu,I ona ograda pored.

Automobili,pa pustos….

I mostovi.

I Sunce na izlasku.

Pa mi bude zao kad stignem na odrediste….
Nemam mnogo prilika da uzivam u ovakvom putu.Tata ne voli da vozi po mraku.

Eto,obecavam vam da cu,cim dobijem vozacku dozvolu,smestiti sve blogere u auto(bus) I put pod tockove…..


 ako se slazete?Wink


Bilo je...

Generalna — Autor tuzna @ 14:44

"Bila je noc,
i bio je dan
bila je tama,
i ruzan san
bilo je i sunca,
pa dosadna kisa
vetrovi,
bure,
pa sve se
stisa.
Bila je duga,
sa mnogo boja
bistra reka,
i obala moja.
Bila je mladost,
i san o letu
plavi leptir,
na belom cvijetu.
Bile su ruke,
pruzene
al prazne
bile su zelje,
nagrade,
i kazne.
I sve sto je bilo,
i opet ce biti
nista novo,
nikakvo otkrice.
I sve sto bude,
i sve sto se desi
prihvati,
cuti,
sa sobom ponesi.
I pre mene,
bilo je zelja
pa i posle,
zivot ce teci
nista novo
nisam hela reci."

(Autor nepoznat,izvinjavam se ako je sa bloga,mnogo mi se svidja...) 


Powered by blog.rs