Sreća je u malim stvarima

Kad sam pocela da placem zbog jedne sitnice...

Pogledala sam se u ogledalo i rekla sebi:"Ovog puta neces da places.Ti si jaka,

ti imas snage..."

Uspela sam da progutam suzu ali me prekide misao:DA LI SAM?

JA-slozeno ljudsko bice.Milion likova,milion karaktera.I jedno srce.

Povremeno sam zlobna.Bolje receno,umem da teram inat.Ali ne stalno.Samo kad je neophodno.Kad se zamere.Takva sam obicno kad sam povredjena.

Sledece,kad sam tuzna.Placem.I hocu da sam sama.Jednostavno,sama.Cudno je sto se uvek tu nadje neko ko nece da ja budem sama,I opet se sve svede na inat.

Kad sam srecna,kad me uhvati euforija,dodje mi da zagrlim ceo svet.To uglavnom I radim.

 Kad sam ljuta,opet placem.I pokusavam da pocepam najjaci peskir.Ponekad kazem ono sto ne mislim.Ponekad osetim ono sto ne zelim.Dobro je sto me brzo prodje. 

Ponekad mi rano ujutru nije do price.Ni do “dobro jutro”.Ponekad vazim za glavnog papagaja.

Cesto mi dodju trenuci kad moram da budem sama sa sobom.

Sve iznad u kategoriju “kod kuce”.

U drustvu ne skidam osmeh s lica I glavni sam zabavljac.

U skoli…rekla bih,mesavina dve gorenavedene kategorije.Kad mi kako naidje.

Grickam zanoktice,imam masnu kosu.Ruke mi iz nepoznatih razloga stalno mirisu na mleko.
Povremeno sam klinka,povremeno odrasla.

Sve primam k srcu.
A zivim…u nekom svom svetu.Ne,tamo nisam princeza.To nien klasican svet iz bajke.Necu vam otkriti sta sam.

Volim navike,ne volim zaborav.

Verujem u ljubav I iskreno prijateljstvo.

Analiziram svacije reci I postupke,mrzim nepravdu.

Volim plisane igracke.Slusam balade.

Sanjam ruzne stvari,zivim lepe snove.

I cim nesto zasmeta,ja se iskljucim.Da ne povredi previse.

I to je valjda sve….
Milion lica,karaktera I boja,a samo jedno srce u koje sve to stane…