Sreća je u malim stvarima

Hvala usred maja,subote,neparne godine,nekog leta gospodnjeg

posveceno — Autor tuzna @ 12:17

(Mama me pita zašto mi je na pozadini kompjutera grozna crna mačka.,,Da mi druge sličice ne skreću pažnju sa knjige'',rekoh joj. Iskrena sam, ali i prema sebi:nema te sličice koja će me omesti kad stvarno imam volje..Može mi cirkus nastupati pod prozorom,ja ću se uneti u teoreme,formule i sheme i neće me biti..dok ne pokidam)

Dobro jutro,svete. Na licu osmeh a na ekranu danas slika ogromne duge. Razlivaju se boje jedna u drugu,preko treće, kroz četvrtu..Nije život crna mačka. Život je danas jedan tigar.I znate šta? Probudila sam se nervozna, ali su me oni svojom ljubavlju promenili. Ne mogu ironijom na ljubav. Ne mogu drndanjem na razumevanje.

Hvala ti,Bože,za ljude koji me vole čak i kada ni trunku ljubavi ne zaslužujem.

Hvala Vam, najbliži najdraži moji.

Hvala! 


Tračak

posveceno — Autor tuzna @ 22:38

Ne smem da pišem o tebi.

Ne smem da pričam o tebi.

Ali znaj..svako ''sviđaš mi se'' mi naježi kičmu, od prvog do poslednjeg pršljena.

Ti si moj tračak svetlosti.

 Hvala.

https://www.walldevil.com/wallpapers/a17/tree-forest-sun-ray-light.jpg


Healing.

posveceno — Autor tuzna @ 10:13

Nisam Vam rekla jer nisam zelela da Vam kazem. Jednostavno je.

Nisam Vam rekla niti cu Vam reci u skorije vreme. Niste mi prvi na listi prioriteta za saznavanje. Ko je prvi,znao je mnogo ranije. Znao je iste sekunde. I jos uvek ga zanima.

*

Potrebno mi je vreme da zaplacem bilo koje sekunde bez grize savesti i pravdanja. Vreme,da se saberem i oduzmem kako najbolje umem. Vreme da prestanem da te citiram u svakodnevnim situacijama i potezem telefon da ti se javim cim se nesto lepo/ruzno desi.

Za to vreme, necu proseravanja, necu tesenje, necu objasnjenja i provokativna pitanja. Ako tri godine o Nama odlucujem sama, bez icije dusebrizne asistencije, i sada cu.

Ako sam najvazniju odluku donela sama, sama cu se s njom i nositi.

*

Nervozan post, na temu svacijeg mesanja u sve. Umesto pokusaja da objasnim ikome sta mi se u dusi zbiva, onome ko shvati samo odgovorim:"Ne zelim o tome." Ni sada, ni nikada. Naljutili se,okrenuli mi ledja, po cenu svega. Moje je pravo da ne zelim sa Svakim da pricam o svemu. Kao sto je pravo svakog da ceprka dok ne nadje bilo sta sto bi mu dusu zadovoljilo.

Svakoj dusi svoje (ne)zadovoljstvo.

 

 


San.

posveceno — Autor tuzna @ 00:10
Sanjala sam te danas. U stvari, sanjala sam sebe u tvojoj kozi. Nosila sam uniformu toliko ponosno, i bila tako srecna dok sam samouvereno gledala u pusku u svojoj ruci. Probudila sam se pod ogromnim utiskom i, iako ne zasluzujes ni red na mom blogu, volela bih da nocas, dok spavas u kasarni u nekom dalekom Iranu ili Iraku znas da se svim srcem nadam da si ziv, zdrav i srecan kao u mom snu...

..Or die trying.

posveceno — Autor tuzna @ 23:06

Onog trenutka kad se probudiš iz maglovitog sna koji je trajao godinu dana, zevneš, otvoriš jedno pa drugo oko i uplašiš se onoga što vidiš oko sebe, ne bude ti nimalo svejedno. Baš zato što si se tešila da je sve bio san. I jedva čekala da se probudiš u svom savršenom svetu.

Nauči da ceniš ono što ti se pruža. Reci Hvala pre svega za svaki udisaj i svako budno jutro. A onda prestani sebe da uljuljkuješ u ideju o tome da je okej biti prosečan. Nije okej.

Nađi onu ambicioznu Veliku devojčicu i preklinji je da se vrati. Da zajedno pređete planine i mora, i uspete.

Ne zato što morate.

Ne zato što vam je rečeno.

Već zato što možete


Ne daj me, vise nikad nikome...

posveceno — Autor tuzna @ 10:24
"...Cijeli zivot cekam 
slomljenog srca da suze mi
obrises sve..."
 
Čarobno jutro je ono u kojem hladni jesenji vazduh magli prozore, a ja ležim ušuškana ispod dva ćebeta i slušam njegov glas...Imam snage za sve što poželim...
Zamišljam zimu u našem gradu, trčanje po bljuzgavici, kafu i kolače u našoj poslastičarnici u Beogradu, i poljupce za svaki kilometar koji nas razdvaja...
 
Mala devojčica ponovo nestrpljivo odbrojava...Još samo 49 dana!

Ona i ja.

posveceno — Autor tuzna @ 17:32

 

stojimo ispred kioska u centru grada

i kupujemo pet pakovanja peperminta.

takmičimo se ko će pojesti zadnji,

pa se onda ljutimo jer smo sujeverne,

da jedna drugoj ne uzmemo sreću.

a obe savršeno dobro znamo

da bismo pre bile najnesrećnije na svetu

nego da gledamo onu drugu

kako pati.

sedimo na klupici u parku

i ona

duplo manja od mene

naslanja glavu na moje rame

razmišljam

Bože, mesecima je nisam videla

da se smeje ovako, od srca.

*

sve prima k srcu, i poznaje me i previše dobro.

razumemo se pogledima,

a u detinjstvu smo bile zakleti neprijatelji.

nijedan veliki događaj u životu

nisam provela bez nje.

zapostavljale smo se, svađale, istresale jedna na drugu.

ali nikad u životu nismo bile ljute duže od jednog dana.

jer nismo u stanju.

juče se zaklela da više ništa neće da mi priča

jer ne želim da slušam o muškarcima koji povređuju to divno srce.

danas već rečenicu počinje sa ''znaš, opet mi se javio...''

smejem se

jer sam ipak srećna zbog njene sreće

i pretvaram se u uvo.

*

imaćemo sve

i pare

i kola

i bazen

i letovanja na floridi

i posao

i sreću 

i dve devojčice koje će se družiti kao mi. 

imaćemo sve

roštilj u bašti

smeh do suza

lepe cipele

i gađanje jastucima.

 

...a i da sve to nemamo,imamo jedna drugu.


Blogerima

posveceno — Autor tuzna @ 18:19

 


 


Nedostaju

posveceno — Autor tuzna @ 11:00


 

-Zaboravi

-Tale

-Ella

-Tijanas

-Jera

-Hyperblogger

-Shadow

-Siljka

-Bealiever

-Kaleidoskop

-Orashchitj

-Biljche

-altamoda

-iluzija

-donna

-di

-Bonsai

-Pinokio

-Phedrenodelaunay

-Principessa

-Principessa78

-Glumac

-Alapaca

-flordeluna

-heftalica

 ...

 

Znam,nema smisla vracati se u proslost i tugovati za nekim stvarima...

Ali,blogeri su oni koje nikad u zivotu necu ni pomisliti da zaboravim...Obecavam..

Sve ih je ovo mesto razocaralo,vecina je obrisala postove,retko ko i dalje dolazi i javi se ponekad...

Ali,ja nisam neko ko zaboravlja ljude koji su mi obelezili najtezi deo detinjstva,koji su me voleli do neba...

Zato ih pozdravljam,gde god da su,i zelim im svu srecu ovog sveta... 

 


Malenom

posveceno — Autor tuzna @ 19:00

1 2 3 4 5 6 7 8  Sledeći»

Powered by blog.rs