Sreća je u malim stvarima

Na pragu decembra

posveceno — Autor tuzna @ 19:37

Ležim ušuškana u vuneno ćebe veličine bračnog kreveta, uvijena kao palačinka, smešim se i..dišem.

Prođe nam, skoro, i 2017. Ostade još mesečak dana, uredno isplaniranih, do štampe novih kalendara, svežim mastilom ispisanih brojeva i slova, nekim redosledom napakovanih na šarenom papiru..

Kad se osvrnem za sobom, ne mogu reći da ništa nije drugačije. Koliko god drugima na pitanje:"Šta ima novo?" Odgovarala sa:"Ništa", ne mogu reći da mi je 330dana prošlo ni u čemu.

U tu dugačku 2017 stao je, najpre, jedan prvi rođendan, jedno prvo "Teto" upućeno meni, jedan mokar, balavi poljubac koji baca senku na sve ostale poljupce do kraja života, kamoli godine. Bilo je tu upoznavanja i razaznavanja.

Otkrivanja sebe i drugih. Opraštanja sebi i opraštanja od drugih.

Bilo je, tokom proleća, ozbiljnih uspeha, tokom leta prestignutih ličnih rekorda, bilo je piva, tamnog i crvenog, jesen je donela neočekivane ljude, jedno kumstvo, isprobanu meksičku kuhinju, manje putovanja po svetu a više unutar svojih grudi, kopanja ali i krpljenje starih rana, nove početke i nove navike.

Zima uskoro počinje a već najavljuje svetlo proleće, kongrese, nove hobije, nepristajanje na manje od onoga što zaslužujem.

I ništa na svetu me tako ne raduje, kao predstojeća dvehiljadeosamnaesta, jer znam da će biti presudna, odlučujuća, neizvesna a ipak svetla, kao vatromet, kao preporod, kao ljubav.

I ni na šta na svetu nisam tako ponosna kao na sebe od jutros, kad sam zagrlila majku tako jako, silno želeći da joj do srži prenesem svoju zahvalnost i ljubav i rekla joj:"Hvala ti, što se uz tvoju pomoć osećam fenomenalno u svojoj koži."

Jelku ćemo kititi svi zajedno, trenutno nas je šestoro, lepićemo silikonske pahuljice na prozore, gazićemo nepojedene komadiće plazme po podu, radovaćemo se ostvarenju svih snova, zajedničkih i pojedinačnih i ništa nas nikada neće razdvojiti. Jer, "tu će tvrđavicu malo teže srušiti...To im je izvan dometa"...


Prošlo

posveceno — Autor tuzna @ 12:21

Rekao je-možeš li ime da ponoviš, nisam ga zapamtio.

A oči?-pitala sam.

-Oči su ti zelene...

Razgovor teče besmislenim tokom dok ponavljam kako se zovem, nepoznatom dečaku koji me ruku pod ruku prati do zgrade. Temperatura je u minusu, na satu je pola četiri izjutra i beogradske ulice su puste. Nudi mi jaknu jer sam obukla kaput preko košuljice, u sred novembra..

Par minuta kasnije, nasmejana se rastajem od njega i ulazim u topao stan. Osmeh me drži još neko vreme. Lepo je to ispraćanje do kuće. Bez taksija, gradskog prevoza ili buđenja roditelja u nevreme.

Lepo je znati da je neko izdvojio par sati svog života da biste vi stigli bezbedno kući. Greje iznutra.

Sutradan se život nastavlja. Dečak smeđih očiju verovatno će naći neke druge oči. Ja odlazim na trening, pa završavam još jedan projekat.

Bežim od misli. Nisam li dovoljno interesantna? Ko će ga znati. Sebi jesam. Umem divno da volim. Da pišem. Da se uživljavam u ljubavne romane i čitam poeziju kad treba da radim nešto važnije. Umem da maštam, slušam i mazim. Umem da čekam. Ali ne predugo. Umem da dramatizujem i najbanalniju scenu. Da je učinim čarobnom. Nezaboravnom..

Vikend je, kao i svaki, proleteo. Nedelja je, podne. Grad je ponovo prazan. Mi smo na okupu i srca su ponovo topla. Ta temperatura koju porodica izaziva u našim srcima nikad se ne hladi...

Kao ni utisci koje neki ljudi ostave na nas.

Dovoljno je setiti se slučajnog dodira smrznutih ruku, zadrhtati i osmeh je tu. Vikend je već za nijansu manje tmuran..

 


Ona i ja.

posveceno — Autor tuzna @ 17:32

 

stojimo ispred kioska u centru grada

i kupujemo pet pakovanja peperminta.

takmičimo se ko će pojesti zadnji,

pa se onda ljutimo jer smo sujeverne,

da jedna drugoj ne uzmemo sreću.

a obe savršeno dobro znamo

da bismo pre bile najnesrećnije na svetu

nego da gledamo onu drugu

kako pati.

sedimo na klupici u parku

i ona

duplo manja od mene

naslanja glavu na moje rame

razmišljam

Bože, mesecima je nisam videla

da se smeje ovako, od srca.

*

sve prima k srcu, i poznaje me i previše dobro.

razumemo se pogledima,

a u detinjstvu smo bile zakleti neprijatelji.

nijedan veliki događaj u životu

nisam provela bez nje.

zapostavljale smo se, svađale, istresale jedna na drugu.

ali nikad u životu nismo bile ljute duže od jednog dana.

jer nismo u stanju.

juče se zaklela da više ništa neće da mi priča

jer ne želim da slušam o muškarcima koji povređuju to divno srce.

danas već rečenicu počinje sa ''znaš, opet mi se javio...''

smejem se

jer sam ipak srećna zbog njene sreće

i pretvaram se u uvo.

*

imaćemo sve

i pare

i kola

i bazen

i letovanja na floridi

i posao

i sreću 

i dve devojčice koje će se družiti kao mi. 

imaćemo sve

roštilj u bašti

smeh do suza

lepe cipele

i gađanje jastucima.

 

...a i da sve to nemamo,imamo jedna drugu.


Blogerima

posveceno — Autor tuzna @ 18:19

 


 


Nedostaju

posveceno — Autor tuzna @ 11:00


 

-Zaboravi

-Tale

-Ella

-Tijanas

-Jera

-Hyperblogger

-Shadow

-Siljka

-Bealiever

-Kaleidoskop

-Orashchitj

-Biljche

-altamoda

-iluzija

-donna

-di

-Bonsai

-Pinokio

-Phedrenodelaunay

-Principessa

-Principessa78

-Glumac

-Alapaca

-flordeluna

-heftalica

 ...

 

Znam,nema smisla vracati se u proslost i tugovati za nekim stvarima...

Ali,blogeri su oni koje nikad u zivotu necu ni pomisliti da zaboravim...Obecavam..

Sve ih je ovo mesto razocaralo,vecina je obrisala postove,retko ko i dalje dolazi i javi se ponekad...

Ali,ja nisam neko ko zaboravlja ljude koji su mi obelezili najtezi deo detinjstva,koji su me voleli do neba...

Zato ih pozdravljam,gde god da su,i zelim im svu srecu ovog sveta... 

 


Malenom

posveceno — Autor tuzna @ 19:00

Lazi

posveceno — Autor tuzna @ 00:08

 Veceras na koncertu...Ne,nisam gledala u vas.

Uopste nisam videla trenutak kad te je zagrlila i kad si joj poljubio vrat.

I nisam videla dati je sedela u krilu i bila tako srecna.

I,ne...Nije mi bilo krivo.

Cak,stavise,pevala sam od srece...

Nisam plakala ni kad je Natasa pevala "Dve pilule"!

I,da...

Sad sam sigurna da sam te definitivno zaboravila.

 


Poslednja

posveceno — Autor tuzna @ 18:10

Maleni...

Mislim da je vreme da na sve stavim tacku.

Na neprospavane noci,na reke suza koje su tekle uz Divlje Jagode...

Na sve molbe i pozive bez odgovora.

Na svaku izgovorenu,a pogresnu rec...

Na svako secanje i dalju misao o Nama

Ne zelim da preklinjem i proklinjem,zovem i patim...

Ne zelim da zadrhtim na svaki pogled i zaplacem na svaki stih.

Jos bih jednom da nazdravim uz njih,pa da nateram sebe da okrenem novi list...

Sto juznije od tebe...

 


Svim glupim ljudima ove planete

posveceno — Autor tuzna @ 21:24
Elem,vecina ljudi iz moje okoline zna za moju bolesnu potrebu da ispravljam sve oko sebe.

Kad kazem sve mislim na doktore,profesore,roditelje,prijatelje,simpatije,poznanike...

U stvari i nemam toliku zelju za ispravljanjem krivih Drina koliko se najezim kad cujem ili procitam neku od sledecih reci:

neznam    nemogu    nisakim  

nisajednom   ne cu   ne moj  bi smo  

bi ste   ja bi ustvari  BOGAMI NA DALJE  

HO CU   pricace mo  

sa nikim  upravu  dovidjenja

 trebam trebas trebamo dabogda...

 

 

Verujte,spisak primera je jako,jako dug i trebalo bi mi mnoooogo vremena da ga ispisem.

I recenice poput "Imas vreme za pice?" i "Cu idem kuci",zaboga, NISU ispravne!

Posebno se uzasavam ljudi koji imaju 30,40,50 godina i to jos ne znaju...

A i onih koji jednostavno to ne zele da znaju.

Da,ima i takvih...

Da se ne lazemo,nikome od nas ne prijaju kritike,ali ja se bar trudim da neciju pozitivnu usvojim i ispravim se!

Ne zelim da znam sta ce od mojih vrsnjaka 'ispasti' kad(ako) budu stigli do fakulteta,ali znam da ja svoje drustvo biram i to nikako nisu oni ljudi koji,podjimo od njihovog maternjeg jezika,nista ne znaju.

Eto,ovo sam stvarno morala da kazem...Prijalo to nekome ili ne. 

 


Tebi...

posveceno — Autor tuzna @ 08:34

...mozda nisi tako savrsen kako te moje srce vidi,i mozda nisi najlepsi na svetu...

Ali si mi ukrao srce...

 

 

 

Spalila  bih sve svoje pesme
Radila bih i sto se ne sme,
Prodala bih zvezde za tvoje poljupce...

 Mozes da me varas sa svima
Svako moze tebe da ima,
necu da te ostavin njima
Ti si mi takav sudjen..
.Embarassed 


1 2 3 4 5 6 7  Sledeći»

Powered by blog.rs