Sreća je u malim stvarima

{i opet,ko razume-shvatice...}

Da napisem i zvanicno...Da obecavam...Podstaknuta pisanjem jedne od blogerki koje obozavam..(Obratite paznju na sliku...Posebno domacica...)

Sreco...

Ukrascu tvoju senku,obuci je na sebe i
pokazivati svima.Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog.Pa i onda,kad
dotrajes,iskrzanu,izbledelu,necu
te sa sebe skidati.Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju ove decije duse.I da se vise
ne stidim pred biljem i pred pticama.


Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.


Zasivacu te vetrom.Posle cu,znam,pobrkati moju kozu sa tvojom.
Ne znam da li me shvatas:
to nije prozimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je ciscenje nekim.Ljubav je neciji miris,sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.

Evo, silazi sumrak,i svet postaje hladniji.Ti si moj nacin toplog.Obuci cu te na sebe da se,ovako pokipeo,ne prehladim od studeni svog straha i samoce.

KUNEM SE!

P.S.Volim vas...Sve vas volim...Mnogo..

P.P.S.I hocu veceras da poklanjam...Zato,uz svu ljubav koju moje srce moze da pruzi,svima saljem jedan topao zagrljaj...I poljubac...Ma,na hiljade zagrljaja i poljubaca..Samo da i vi budete sreci,i da se osetite potrebnim i voljenim kao ja... 

Draga moja shadow,

pokusala sam da na vecinu pitanja odgovorim pojedinacno,ali  sto sam vise odgovarala odgovori su postajali sve jednolicniji...Na kraju sam ustanovila da su na sva pitanja odgovori uglavnom :

sto se tice ponasanja odredjenih ljudi,sve ces to morati njih da pitas,jer se ja ni u jednoj tacCi nisam pronasla...

sto se tice stanja u kome se svi nalazimo,odgovor je DOBRODOSLA U SRBIJU!

Sad ostali odgovori koji nemaju slicnosti sa ovim:

-"Ovde" sam jedna ja sa dve svoje strane-lepsom(tuzna),i ruznijom(vesela)

-Milka od 300g izmisljena je za sve osim za one koji je ocekuju kao poklon

-Po mom misljenju(strucnom),sva je mogucnost da cemo se u najskorije vreme vinuti u nebo(ovde se misli na silikone,ako neko nije shvatio),a to da cemo postati nebeski narod,nesto ne verujem

-eh,paste con frutti di mare...ne mozemo ja i ti da razumemo tu politiku...nesmo toliko pametne...

-A zasto ljudi masovno postaju javne licnosti?

Valjda ima previse nezaposlenih,a oni resili da ne umru od gladi...Pa hvala Bogu culi da se i gram mozga(za koji nije naucno utvrdjeno da ga poseduju),negde placa...

-Fotografa apsolutno treba da tuzis,ako odlucis da sledece godine ides na zimovanje

P.S.naravno da treba da se slikas za Play boy,pozovi i mene da ti drzim podocnjake da ne pobegnu :)

Koliko si ordinaciju(citaj drzavu) potrefila,nije na meni da komentarisem...

Ajmo sad jedan osmeh za nas(vecinu) koji te volEmo odavde do tamo negde(jer do neba jos ne stigosmo),i u inat onih koji te ne volU...

Ete ti tamo ispod malo smesnih stvarcica da te oraspolozi...

P.S.nemo da mi se uvredis slucajno....!

Ljub,ljub,ljub i ljub jer moram uvek da napisem...!:)

 :****

iskreno tvoja(jos ne fotosopirana),tuzna-veselica(i dalje jedna)

Oprosticete mi sto nemam snage da citam vase postove...Ne mogu da mislim o lepim stvarima kad sam okruzena tugom....

Bila sam kod Tamare...Upravo dolazim od nje...Ja i jos tri drugarice.

Pre toga slusam price.Kako je bila sama kuci,kako je zacula policiju i hitnu...I nasla se u cudu...A onda ono klasicno "Zao nam je..."I vrisak....

Pa kako njen zivot vise nece biti isti...Kako nikada vise nece moci da se smeje...Kako...kako....Ne,ne mogu dalje... 

Sve sam se dogovorila,jos naucila drugarice kako da se popnasaju...Ko ce da ih uci...Jedan bolesni emotivac...

Odlazimo.Kuca...kao da i sama izgleda mrtvo.Upaljena svetla,vucjak zavija....Pocinjem da se tresem...Kucam nekoliko puta.Vrata mi otvara nepoznata zena,obucena u crno.Oci crvene od suza.

"Moje saucesce..."...Jedva sam prevalila preko usta...

Pitam za Tamaru...kaze,gore je...Odlazim do sobe,pokojnikove stvari zavijene u carsave...Sve tiho,jadno...Kazu,Tamara spava....Andjeo mali.Samo neka spava.

"Celu noc je plakala..."-cini mi se,jedva je izustila,i potekle su joj suze.Zena,za koju se posle ispostavilo  da joj je baka.

"Evo,sacekajte je...",govori kao da ocajnicki  zeli da ostanemo.

"Neka,nek spava"...

"Dobro,dodjite kasnije..."

Izlazim kroz ista vrata.Za mnom drugarice.Sve tihe.I tu me nadvladaju suze.

A da li cu se vratiti?-Naravno da necu...Prvo,zato sto ljudi moraju da se srede...Drugo,jer toliki bol ne mogu da podnesem...A njima sad treba uteha...Mojoj Tamari treba zagrljaj...I one tako male,glupe reci:"Izdrzi...Budi jaka..."

I opet mi polaze suze....

Tragedija.Bol.Muk......

Jedni roditelji doziveli su prokletstvo-nadziveli su svoje dete.Jedna sestra izgubila je brata.Nekog ko joj je znacio sve u zivotu.Svet nikada vise nece biti isti...Bar ne njihov...

I pocinje kisa...Nasmejah se nekako,i nebo zna za bol.... 

P.S.Ici cu sutra na sahranu...Moram...Ali,znam da necu izdrzati,a da ne zaplacem...BOZE,kad je meni ovako,kako li je tek njoj....Zelim joj puno snage...Sada joj samo to treba...Jako srce...A plasim se,jer....................

...suvise je malo. 

Podstaknuta pisanjem jedne od blogerki,a i malopredjasnjim dogadjajem,resila sam da se i na ovaj nacin zahvalim svojoj MAJCI.

Ona,je osoba koja zivi zbog mene od trenutka kad me je rodila.Dala mi je zivot,a samim tim mi posvetila svoj.

Bila uz mene celog zivota.Davala mi snage da prezivim u najtezim trenucima.Naravno,prva se radovala mojim uspesima.Kad sam dobila prvu cetvorku i pocela da placem,i u njenom oku je zasijala suza,i tri sata mi je objasnjavala tablicu mnozenja.Ako je pitate sta zeli za neki praznik,odgovor je uvek isti:"Vi ste moje najvece nagrade,i vase petice su mi dovoljne."Zato,ja imam sve petice.

Kad joj vidim izraz lica  dok ceka Milosa,a obicno kasni najvise 10 minuta,obecam sebi da cu uvek doci makar pet minuta ranije.Posle grada joj prepricavam sve dogadjaje u detalje,a ona kao da ima vrecu bez dna punu strpljenja za mojih hiljadu "al da znas kako je bio sladak..."

Ona,je prijatelj kakvog samo mozete pozeleti.Zato  joj pricam sve svoje tajne,zato je masiram u dvanaest uvece iako sam mrtva umorna.Zato placem svaki put kada ode u hitnu jer joj je lose.Zato joj zelim da zivi sto godina i volim je beskrajno,a znam da to nije dovoljno da joj nadoknadi sve neprospavane noci i zivot ispunjen brigom.

Malopre,su me napali psi.Ogroman problem pasa lutalica necu sad da potezem,jer je u Srbiji vise drustva za zastitu zivotinja,nego za zastitu ljudi.Usla sam u stan tresuci se kao prut i jecajuci,a njoj je ispao tanjir iz ruke i poletela je ka meni da vidi sta mi je.

Zatim me je grlila dugo,a ja se osecala kao da sam beba,tako lepo i bezbrizno..A kako je njoj,to samo ona zna...

Zato,jer je volim odavde do neba i jos vise,jer bez nje ne bih imala snage da se izborim sa svakodnevnicom,jer zivi za mene i ja zivim da bi ona bila srecna,jer uvek ima pregrst saveta,jer je uvek iskrena,jer bez nje NE MOGU I NECU da zamislim svoj zivot,od srca joj porucujem jednu rec,vecu od svemira,dublju od okeana:HVALA TI MAMA!!!