Sreća je u malim stvarima

Srecan mi put...

posveceno — Autor tuzna @ 21:01
Doslo vreme da pozelim i sama sebiSmile

Puj puj puj,da bacim so iza levog ramena,polijem se vodom,prekrstim se i krenem...

Vidim kako prolazim kroz polja,ravnice,brda i pored reka...

Vidim i Novi Sad,veliki,lep,osecam onaj svez miris.

Vidim sebe u sobi do moje,smesim se.

Necu vam reci kome se smesim.

Vidim i moju V sa Nikolom...
 Gledam,i uzivam.

Duge,neosvojene ceste cekaju negotince-buntovnike.

Lud provod bolji do prethodnog ceka iza ugla.Da zaskoci.

Nove cipelice i ONA majica cekaju da prosetaju Beogradom,Jagodinom,Karlovcima...

Vidim jedno veliko decije srce kako udise srecu,dok celoj prici fali jedan osmeh,ali to je vec neka druga prica...

Vidim,vec je vece,jos malo vremena ima...

Srbijo,cekaj me,stizem!

I,da...
Srecan mi put!

Ostajte zdravo blogeri moji..
Jedno maleno srce misli na vas!


Onaj Lalos...

posveceno — Autor tuzna @ 22:48

Jeste  li culi za jednog lalosa,tamo gore u Srbiji,onog koji ume recima da zapali vatru,da dotakne srce,probudi um...

Onog koji zasmejava,place,oseca...

Onog koji se toliko razlikuje,i toliko je isti...

Onog koji je preterano skroman,a ne priznaje...

Onog koji zna sve,koji je iznad ljudi i onog naljudkog u njima...

Preko cijeg lica tuga predje i nastavi dalje...

Onog koji pise price za divljenje...

Onog koga je nemoguce recima opisati...

 

Niste ga upoznali???


Onda,je vas zivot jaaako siromasan...

Onda  ne znate sta znaci cuti lepo zasoljenu salu,

pametan savet,utesnu rec...

...od strane coveka koji razume,zna,i nikad ne moze da razocara...

 

E,na zalost onih koji ga nisu upoznali,ja jesam...

Imam priliku da svaki dan ispricam svaki problem i zajedno dodjemo do resenja...

Imam priliku da se smejem vicevima i citam price koje da dna taknu...

 

I...rekoh da reci nisu dovoljne...

Ako u njegovom dzepu nadjete ovakav jedan katalog:



ako je poslednji snimak njegove macke pre iznenadne smrti ovaj:

 

 

 

ako vas slaze da izgleda ovako:

 

 

 

a u stvari vas ocaraju njegovi zanosni osmeh i izgled,

pronasli ste ga...

Zar nije...

jedinstven?

(Eto,moj nacin da kazem nekome koliko mi znaci...Je l' vidite da ne znam da pisem?) 

A,da,evo i LINKA....

 

 

 

(A ovo su komentari koji su ostavljeni posto se izdesavalo par stvari pa je post misteriozno nestao:

"Sliku macke ne vidim,a posle ovog posta ti prosto zavidim na tom poznanstvu! siljka"

"Jedinstven...i tako NAS. I sto se vise deli,sve ga vise ostaje... Vec nas je zaduzio,svojim prisustvom ovde,i treba mi njega da zaduzimo sada. Dobrim raspolozenjem i osecajem za druge...da saljemo dale te male kapsule magije kojom nas daruje... stepskivuk "

"Čitam, i gledam Baladaševića u tvojim rečima celo vreme, i divim se kako ga lepo opisuješ. Da, privilegija je poznavati ga, i družiti se s njime, a verujem da će većina na ovom blogu poželeti da ga i fizički upozna!   sanjarenja56"

"Akо те пријатељи сликају овако или не сликају онда ти непријатељи не требају. У сваком случају требаће му више од једног пара мојих крила, морам да му поклоним колекцију пролеће лето 2008. Весела свака част! krilaandjela"


Ja i V na ratnoj nozi

posveceno — Autor tuzna @ 20:11

 

E,pa,draga moja V,kad si vec procitala koliko te volim,da procitas i koliko ti umes da me izbacis iz takta...

Jes da ne ide uz ovo lepo raspolozenje na blogu,al' sto bi rekao Aristotel-ko kaze da ce ovo neko da cita?Tongue out 

I tako,lepo smo se svi dogovorili za grad...

Sad,draga moja V

da znas nekoliko cinjenica:

1)ako sam ja resila da obucem suknju,NIJE neophodno da je obuces i ti

2)ako te zamolim da obuces suknju,NE ZNACI da treba odmah da se naljutis

3)ako se vec naljutis zbog suknje,NEMOJ da izmisljas glupe razloge zasto si odustala od grada

4)ako resis da ipak ides u grad,POTRUDI SE da do kraja veceri zaboravis na taj sukob

5)ako ni to ne mozes,nemamo o cemu da pricamo...

Jeste da te volim,draga moja V,ali kao ti,da me izbaci iz takta ne ume niko...

 

I da ne bude da sam unistila vece svojim cinjenicama i necinjenicama,

ostavljam par stihova koji bi trebalo da oraspoloze...

 

 

"Jer sve je u nama kad zmurimo, a strano kad

otvorimo oci. I sve je nase dok zelimo , a

tudje kad se ostvari.



Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi,

unutra, u skladistima tajni i korenju energije.

Samo smo spolja dopadljivi, puni

boja i mirisa. A unutra, u nama, kipe

orijaska sunca.

Sve se to dogadja zato sto nismo skinuli omot

sa svog jos uvek pitomog i detinjastog

srca.



Dobivsi sebe na poklon od ovog ovde jedinog

i nepovratnog zivota, mi u tom srcu

nosimo sve ono sto postoji i sto ce tek

postojati u nasim drugim zivotima.

I ne kvarimo ga kao igracku, da otkrijemo

cime voli. I ne kvarimo ga da vidimo cime

se boji i cime sanja.



Miroslav-Mika Antic"

 

Da ne zaboravim,samo za moju koleginicu da ne bude jedino tuzno lice na ovoj nasoj sarolikoj sceni..

 

"Prepuštam se sneno zovu iz daljine

lude noci ove;

znam, imam te samo kroz šapat tišine,

ali nedam nikom da mi gasi snove!"


 

 

...i odlazim u provod...

 

 

 

Ko prezivi,pricace!Smile 


Danas...

posveceno — Autor tuzna @ 16:38

Danas,sam se setila da sam u poslednje vreme mnogo malo mislila na vas...

Nekako,kad je covek srecan,to mu je prvo.Na srecu(?),setih se da ste vi vecinom zasluzni za ovaj 

osmeh koji danima ne skidam sa lica,pa kradem 'fazon' od domacice i zahvaljujem se.... 

Prvo,za postove: 

Domacici- za "DIVAN DAN 12 FEBRUAR"

Siljki- za "Nesto ipak nedostaje..." 

Stepskom-za "Tuzna vise nije...tuzna" 

Hyperbloggerki- za ljubx2 u postu "IMA NESTO U MIRISU LETNJE NOCI..."

I za posvecenu pesmu u postu "GLOOMY SUNDAY"...

I jos za to sto je moj andjeo cuvar...ni manje,ni vise...

 Shadow hvala za jedan on najlepsih postova(meni posvecenih),ciji link na zalost ne mogu da stavim...

A i iz kompa se izbrisala...Zvao se "Jednoj tuznoj zvezdi"...Pa,ako neko cuva,molim da mi se vrati Wink

Dalje...

Baladasevicu-jedno posebno HVALA sto me se uvek seti...I sto je tu i van bloga,sto predstavlja mog drugog oca...

Orashchitju-za ohrabrivanje u postu "Mad world"

 

 

Hvala i Principessama,Vladici,Sanjarenjima,Pesmarici,Kaleidoskopu,Krilimaandjela,

Draganici,Mishi,Glumcu,Heftalici...

...sto su tu...

Uz vas je moje detinjstvo mnoogo bogatije!I hvala za to!

Sve vas volim...

Vasa Tuzna-Veselica

 
P.S.Utorak je prosao,do sledeceg vam zelim da se smejete sa mnom,i da ne dozvolite da vam neki crni oblak zakloni vidike..Siroko je Sunce....!

 


Danas ja kuvam!:)

posveceno — Autor tuzna @ 13:30

Dok sam pre neki dan kuvala rucak jer mama nije bila tu,setih se vremena kad sam sa nekih 5-6 godina jedva cekala da ostanem sama kuci da spremim neki od svojih "specijaliteta",koji najcesce nisu bili jestivi,ali je mene samo spremanje ispunjavalo.

Sve je to izgledalo otprilike ovako:jedna ogromna kecelja tri broja veca,varjaca,par kolutova sargarepe i list nane na tanjiru,i jedna ja sa ispunjenim srcem...Bas kao u emisijama tipa "Kuvamo za vas" i "Hrana i vino",zar ne?Smile

Tako sam dosla na ideju da danas oslobodim domacicu kuvanja i omogucim joj da maksimalno uziva u prolecu koje nam je pred vratima,i da ja predlozim danasnji rucak.

Ono sto sam ja naucila da spremam(a sto ce sigurno da mi uspe) su

Milenina supa

Potrebno:

-dva koluta fide za supu

-dev kasike vegete

-litar vode

Sve kuvati dok fida ne omeksa...

i Decija Plazma torta

Potrebno:

-dve mlevene Plazme

-2dl soka od narandze

-jedan margarin

-jaje(nije neophodno)

Margarin istopiti,i onda pomesati sve sastojke,oblikovati po zelji,i takodje po zelji dodati jos neki sastojak(kafu,cokoladu,suvo grozdje itd.),ohladiti i punog srca podeliti sa svim ukucanima!

 

LaughingNaravno da nije kao domacicino,ali ide mi uz ovo lepo suncano jutro koje je osvanulo....

Za kraj Vam,uz recept,ostavljam po jedan zagrljaj,osmeh i poljubac,jer sreca je u malim stvarima...

....a ja zelim da svi budete srecni!

Volim Vas!


Oprostite....

posveceno — Autor tuzna @ 21:20

...sto sam povredila.

Oprostite sto sam otisla.

Oprostite sto cu se vratiti.

Navikla sam,valjda,da se sklonim kad me nesto razocara...ili kad se osetim suvisnom.

A bas sam to juce i prekjuce radila.

Pokusavala da dokazem sebi da sam niko i nista i da me svi mogu brzo zaboraviti.

A na blog sam dolazila na svaka dva sata.

Tako sam i planirala,da se ne vracam.Ali bez vas nisam mogla.

Iako sam rekla sebi "makar plakala svaki dan,necu se vratiti",

vec kad je krenula prva suza pozelela sam da se kao i uvek izjadam i naidjem na milion toplih 

reci...A nisam mogla.

I nekoliko puta sam dosla u iskusenje da napisem nesto.

Onda bi me pecnuo taj ponos,ili sta je vec,i odustala bih.

To se za ova dva dana nagomilalo...

Ko bi rekao,tako mnogo stvari za tako kratko vreme.

I siljkin post je presudio.Posebno neka od zadnjih recenica,koja glasi otprilike ovako:

"Od njenog bloga ostalo je samo podsecanje da je sreca u malim stvarima..."

I iz mene je eksplodiralo sve...

Pocela sam da placem,ne znam da li od srece ili tuge.

Jednostavno,cinjenicu da nekom nedostajem nisam mogla da shvatim.

I ote mi se komentar.

I resih da vise ne povredjujem.

Vratih se.

Ali veoma crvenih obraza.

Ipak,sa nadom da ce te razumeti. 

I oprostiti..... 


Hvala Vam....[No' 2]

posveceno — Autor tuzna @ 02:53

Proslu noc sam probdela.Dozivela sam sok,nesto sto me je potpuno ostavilo bez teksta...I nekih tri sata sam gledala u jednu tacku i razmisljala....

Valjda prolazim kroz onaj period odrastanja kad se susrecem sa svim mogucim velikim zivotnim

cinjenicama i kad to boli....

Period kad treba da shvatim da nisam klinka i da nam zivot nosi razne ljude.

One koji ce nas povredjivati....vecinom.

A ima i onih koji ce biti uz nas.Retki su takvi,ali ja verujem da ih ima.

Sto se tice prosle veceri......Povredila me je jedna recenica.Samo jedna recenica,ali izgovorena od strane osobe cije mi misljenje znaci.

Ne samo zato sto ga volim.....vec i zato sto je najcesce u pravu.

A bio je i sinoc....Ali ja to nisam mogla da prihvatim.

I onda sednem i razmisljam.....A nista pametno ne smislim.

Kad ustanem ujutru,rastegnem se,poljubim osobu koja me nikad ne bi povredila,

cujem njeno misljenje,i uverim se u istinitost poslovice "Jutro je pametnije od veceri"...

I naucim jos jednu zivotnu lekciju:da ne treba sve primati k srcu...

A zahvaljujem mu jer je jedna od retkih osoba koje su uvek tu...

I koje te saslusaju iako imaju more svojih problema.

I zato sto imam poverenja u njega.

I cita me kao otvorenu knjigu.

Posle svega,shvatam da mi je on ipak prijatelj....Iako je povredio,to mu nije bila namera. 

Iskrenost nas najcesce zaboli,ali je isto tako dobra.

A ponekad treba i slagati.

Gle cuda,on i to zna...U pravom trenutku....

I verujte kad kazem da sve ovo nije idealizovanje.Jer ja ne idealizujem osobe koje to ne zasluzuju.

Razmisljam sledece,i dolazim do jednog zakljucka:da ljubav uvek prodje kao sto je i naisla:

brzo,plahovito i lepo.Bez potresanja.Samo ode.I dok se ti osvestis i okrenes,vec si je izgubio iz vida.

Da krenes za njom ne vredi.Ne stignes da krenes,a vec te po nosu lupi nova.

I tako u krug...Isti put,svaki put isto tajanstven.

Ali,na tom putu te prate prijatelji...

Ako te neka ljubav obori s nogu,ili te jednostvano saplete,oni ti pruze ruku.

Podignu te.I daju ti snagu da ides dalje.

Ne bi mi bio prvi put da zbog ljubavi izgubim pravog prijatelja...Zato cu se truditi da se to ne desi.

A i lepse je,moram da priznam,kad sam prijatelj....I nista vise.

Iz prijateljstva se radja ljubav,a njemu hvala sto je tako dobar prijatelj,

posebno mu hvala za onu neprospavanu noc kad me je vadio iz bedaka.

Iako znam da je bio sanjiv i nervozan.Ostao je.To je za mene pravi prijatelj.

I mozete reci da nisam u pravu,ali ja verujem u prava prijateljstva...

Sve dok na svetu postoje ljudi kao sto je On.

Da ne zaboravim,i moju dragu V....

Ona zna,i nije joj potrebno toliko reci.

Hvala Joj,sto je i dalje onako jedinstvena,velika i i dalje MOJA.....

A sad me izvinite,odoh da se uvijem u svoje mekano roze cebence,zagrlim plisanog medu 

i zamislim da sam beba....

....Bar mi to niko ne moze oduzeti.... 

 

 


Javljam se.....

posveceno — Autor tuzna @ 20:14

Mladjane,imas urokljive oci(ili reci)

Domacice,ugojila sam se od tvojih kolaca.Wink

I sad planiram da odem da sredim sobu i da legnem da spavam...

Eto,ziva sam,zdrava sam,inspiracije i ideje i dalje nema nigde,jos cu postati mrzovoljna jer sam  umorna  i jer sam skuvala gomilu kafa a one nikako da navrate....

Evo,par stihova omiljenog nam Balasevica,cisto da ne bude da samo trabunjam kao po obicaju....

 

**Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih...

Za nas ću noćas osedlati strah...

A ti me ljubi do zla... Dok ne izgubim dah...**
 
 

 

 

 

**Kako odeš ti, u sobi je, Glupi D-mol, uvek sazna kad je to.

Uhvati me čvrsto i ne popušta...

Lud je za tišinom, to ne propušta.

Vodi me

U svoj plavičas
ti dol...**


 

**Hej budi jaka ti...
Najlakše je plakati.
To nam samo Gospod svira jesenju sonatu...
Snio sam vrata u tom suvom zlatu.
Strah me da prođem,
Al' proći ću...**
 
 
 
** Nedostaje mi naša ljubav, mila... Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila... Nedostajem mi ja... Onako lud...**
 
 

 

 **E, moj Plavi... Bio si malo sirov... Al' ipak pravi...
Nikad u dilu s bagrom... Nikom u stranu... Nikome dužan...
Bio si, sve u svemu, dobrom čukom naoružan...

Šta da pričam, ja danas ne znam nikog ko ti je sličan...*
*

 
 
 
I moje omiljene pesme,cele: 
 Pred zadnji sneg

 "Kad zadnju brazdu zaorem,
po tragu senke rodine...
Procvaće zimske ružice...
Po prvi put te godine...
Naić'e studen atarom...
Kao regiment oklopni...
I biću samo mirna vlat,
kad okopni...

Ja nemam nigdi nikoga...
Al’ moja priča prosta je:
Što god ih manje zavoleš,
manje ti njih nedostaje...
I nisam kadar svindlati...
za sobom skele paliti...
Da silom steknem nekog
kom ću faliti...

Obeć’o sam da te neću pominjati...
Bogarati i sudbinu proklinjati...
U varoš se preseliti...
Orcati i veseliti...
Obeć’o sam srca teška...
Obeć’o sam...
Al’ jebeš ga...

Kad zadnji čokot zagrnem
pod skute Svetog Damjana...
U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana...
Strahovi mladi umiru...
Priču sam kraju priveo...
Još onda kada sam
i njih nadživeo...

Obeć’o sam da ću makar
za beštiju...
Da ću naći lepšu, bolju i veštiju...
Nemeskinju... Gospodičnu...
Ni po čemu tebi sličnu...
Obeć’o sam srca teška...
Obeć’o sam...
Al’ jebeš ga...

I utom pašće i zadnji sneg...
Preko svih prvih snegova...
A perce andjela je teg
spram svih zemaljskih tegova...
Spreman je Onaj varati...
Olovni kantar skovati...
Al’ danas više ne bih treb’o
psovati..

Kad je tuga, treba da se cuga
Život nije uvek bog zna šta
al' za svaki slučaj uvek uzmem šta mi da
parče neba, parče leba
i najviše sna

A kad sam tužan
da bi mi bilo fino
ja često sam taj džumbus
potopim u vino

Dajte mi vino,
vino nek se toči,
dok traju dani,
a naročito noći
jer tu je tuga ta moja stara druga
a kad je tuga onda treba da se cuga

Dešava se da izgubim sve:
ženu koju volim,
neke dobre drugove.
Zaboravljavam sve
i praštam davne dugove,
sve svoje boli ja lečim znanim lekom:
rumenim vinom, ta neću valjda mlekom?"



Odlazi cirkus

"Odlazi cirkus iz našeg malog grada

Širokim drumom što izlazi na most...

Odlazi cirkus i ja se pitam sada:

Ko je domaćin, a ko je bio gost?



Nestaje cirkus u širokoj ravnici,

U kišnoj noći za njim se srebri trag...

Žena od gume, i majstori na žici,

I tužni pajac što bio mi je drag...



Dal' je sve bilo samo fol?

Dal' je sve samo jeftin trik?

Il sve te maske kriju bol?

I neki sasvim drugi lik?



Pričaće deca o svetlima arene,

Vežbaće krišom kod kuće neki štos...

Ali već sutra, čim prođe neko vreme,

Samo će retko pomišljati na to...



Ostaće okrugli trag na mestu šatre

Tu, gde se rvao s tigrom hrabri Grk...

I par plakata, na njima gutač vatre

Kome će klinci već docrtati brk...



Odlazi cirkus, za sve je bolje tako,

Mnogi su predstavu shvatili dosad...

Nove pajace će masa naći lako,

Jer drugi cirkus će doći u naš grad..."

 


Da kucnem u drvo....

posveceno — Autor tuzna @ 12:11

...prodjose mi sve tegobe!Laughing

Eto,odspavah jedno 15 sati,nadisah se svezeg vazduha,napih cajeva i vise nista ne osecam!

Verujem da ce to obradovati celo odeljenje,a sa njima i nastavnike kojima sam mnogo stosta ostala duzna.....

No,izborice se Milenica i sa tim....

Jutros me budi omiljena pesma,kao glasnik porucica koje samo naviru,i dan je poceo prelepo...

A popodne mi stize i moja draga V sa najnovijim vestima i svescicama....Innocent

Dobro se setih,sinoc je moj voljeni davao prognoze,sto je izgledalo otprilike ovako(ala covek ume da utesi,cudo jedno):

"-Ej malecka,kako si?

Evo,mlatim se,sve me zivo boli....

-Jel si bila kod lekara?

Nisam,niti cu

-Aham...A jel imas temperaturu?

Nemam

-A jel kijas/kasljes?

Ne

-Samo te boli celo telo?

Aham.."

I tako zajednickim snagama dodjosmo do zakljucka da meni "nije nista",i da samo treba da pijem lekove za stomak,verovatno mi je samo pao imunitet.I ta me cinjenica nacisto obradova,pa sam i to morala da podelim sa vama....

I tako,sad su mi prosle sve tegobe kad je cenjeni Dr. Sveznalica dao svoje misljenje,i osecam se odlicno.....

E,sad vas (opet) pozivam na onu kafu koju vam dugujem....

Evo,za svakog po jedna.Naravno,samo za one koji su narucili Wink

 

Za Siljku:sa mlekom i secerom

Za Domacicu:sa najlepsom sarom(nestalo nam srca)

Za Zaboravi: obicna,turska

Za Stepskog: inspirativna

Za Mladjana:jaka,da se rasani posle partijanja

Za Hyperblogger: jer ne znam tacno koja je sara persijskog tepihaSmile

Za Shadow: sa puno slaga+1 za muzjaka

Za Jeru  crna (NIJE red star)Wink
Za Biljanu:  tradicionalna

I samo za principessu78(i ostale kojima treba): ......

Da vam se ispune sve zelje i budete mi srecni,ZDRAVI i nasmejani.....

Volim vas!


...

posveceno — Autor tuzna @ 23:40

-Mala,ajde spavaj

Necu...Hocu jos da pricamo...

-Mala,razboleces se...Ne valja ti to...

A sat otkucava pet sati izjutra.

Ako,hocu da se razbolim...

-Postaces kofeinski zavisnik!

Neka postanem...Pa sta...

-Ja vise necu da pricam sa tobom...Mala,plasis me..


I to "mala"odzvoni jos hiljadu puta u mojoj glavi...I opet nada....

"Mala,ti si moja sasava mladja sestra",rekao si mi jednom...Eh,da samo imam takvog brata..Ti "samo brines",kako kazes...A ja-ja popujem....Sta cu,kad mora i to neko....Neko ko te voli...Jer,i ja samo brinem...

I zelim ti da budes srecan...Zato sam i obrisala suzu i nasmejala se kad si imao curu...Iako su se svi tome cudili.

-Ti imas bas lose misljenje o sebi...Pocni malo da krivis i druge.

Ma neka,lepo mi ovako...Ionako ja i jesam kriva za sve...I moj karakter...

I ti tu odcutis...Mozda je tako i bolje...

A kad ti dodje drustvo,vec je druga prica.Tad smo formalni.Ali,meni i dalje lepo.

Lepo mi je sve dok pricas sa mnom.A lepo mi je i kad ne pricas.Tad opet krivim sebe-mislim dosadila sam ti...

A onda me iznenadi drmusanje ekrana.I to pocne da se redja.Pa posle pet minuta:

-Mala,ne ide da se drmamo celu noc...

Pa...ne ide...


I onda sledi uobicajen razgovor.A sve se nekako svede na par klasicnih reci i moje "popovanje"...

E,moj ti....

Matori,kako ti nikad nemas nikakav problem?


-Ne zovi me matori...

I onda nastavlja pricu...E,tad bih da zagrlim ceo svet...

I onda ovako sednem,i kucam,kucam,dok me ne zabole i oci i ruke...

"Volim te,matori",pocnem da pisem,pa odustanem...

I sve se nadam da znas....






Powered by blog.rs