Sreća je u malim stvarima

Tri zagrljaja

posveceno — Autor tuzna @ 00:22

Dok sam se jutros uzbudjeno priblizavala veseloj ridjoj kosi u glavi mi se motalo milion pitanja:Hocu li se razocarati,hocu li ja razocarati...A srela sam veselu,veselu,veselu,i i vise veselu osobu koja me je odusevila smislom za humor i dokazala se kao velika u mojim ocima.

Ridjoj kosi je drustvo pravila i jedna plava,isto tako duhovita i po mnogim stavovima slicna meni.Ona me je odusevila mladim duhom koji joj odlicno stoji,moram da priznam.(A i konacno sam shvatila zasto koristi ovaj nick)

Jutros sam u Nisu videla Pinokio i Iluziju.Pricale,smejale se,salile,i brzo nam je proslo nekih dva sata.Da nismo rekle sve sto smo planirale shvatile smo tek kad smo krenule-kao i uvek.

Evo kako je to izgledalo:

 

Ja i Pinokio smo se blesavile:

 

A posle smo imale i drustvo Tongue out(da se videti da je Pinokio,shodno svom zanimanju,bas velikodusnaMoney mouth)

 

 

Kasnije mi pade na pamet nesto sto bas dugo,dugo planiram...

I nikako da mi se ostvari.

Oko nekih godinu dana Wink

Mislim da je dovoljno reci samo da je volim kao rodjenu sestru

i znacete o kome se radi Smile

Nas dve smo se ispricale kao da se znamo ceo zivot,i mislim da se nisam skoro tako smejala necijem mrdanju obrva(hihih) kao danas.Laughing

Hyper je,naravno,dokazala da je sve sto sam mislila o njoj dvostruko tacno.

Rekoh njima milion puta,a evo i da ponovim-ovo mi je zaista bio najlepsi dan u zivotu.

I jos ste mi dokazale koliko su udobni vasi zagrljaji-bas kao sto sam i mislila-pravi lekovi za svaku boljku.

Puno,puno,puno vas volim...

Hvala sto je tako lep osecaj imati vas za prijatelje!

 

 

 


Jednoj posebnoj osobi...

posveceno — Autor tuzna @ 02:18

...jer sam danima "lupala" glavu kako da joj zahvalim za sve sto je cinila za mene,i jos uvek cini.

Sto se uvek postavi kao starija sestra.

I dalje razmisljam,ali pravog nacina ne nalazim.

Pozvala bih "Sve za ljubav",ili bih iskocila iz aviona,ili nekako negde napisala njeno ime.

Da zna da znaci.

Da zivim u Zajecaru do sad bi se sigurno znale uzivo,pa bih u ponoc upala kod nje sa tortom.

Zaljubljena u njen osmeh dok mi pomaze da prebrodim razne velike i male probleme,osecam se kao da joj nikada necu vratiti za sve savete i noci koje je provodila pricajuci sa mnom.

Ona je magicna.

Uspe da me zasmeje i kad to niko uzivo ne moze.

Uspe da me rasplace jednom recju.

I da me zaseni mudroscu.

Moja najbolja drugarica,sestra koju nisam imala.

Moja "stara" teta Hyper.

 

Ona,kojoj zelim da nikad u zivotu ne oseti pravu bol i tugu,da je uvek prate sreca i zdravlje.

Da ostvari sve snove jer ne znam ko od nje to vise zasluzuje.

Najlepse je pozeleti nekome ono sto zelis sebi,zato,

Zelim da zna da znaci,a ovako samo moze da oseti.

Gomilu virtuelnih zagrljaja i poljubaca.

I jednu srebrnu malu suzu.

Jer ce uvek imati posebno mesto,tu na levoj strani.

A to je od mene najvise sto mogu da dam.

Lepo je znati da uvek postoji neko ko te voli i ko je tu, čak i ako te svi napuste...

 

 

 

 


Biljche,srecan rodjendan!

posveceno — Autor tuzna @ 01:40

Eto,odmah da kazem,nisam znala.

Ali bar mogu da poklonim,kad saznam.

I da cestitam prva.

Biljani,nasem leptiricu,koju sam od samog pocetka zapamtila po neznosti,po tome sto kao i ja voli zimu,i jer sam je posle upoznala kao sasvim drugaciju osobu-ludu i neverovatno zabavnu.

Sve na pozitivan nacin.

Samo da je ljubnem i pozelim jos tri puta ovoliko godina.

I poklonim 


Petnaesti avgust...

posveceno — Autor tuzna @ 21:49
..dan kada sam na Crnom moru dobila svoju prvu karikaturu.

I kad sam sa porodicom proslavila jedan rodjendan najlepse sto se moze.

Danas,opet je taj rodjendan.

Malo veci od zlatnog,kad bi se gledalo kao po godisnjici braka.

A slavi ga covek koji mi je dao zivot i koji mi isti vec petnaest godina cini vise nego prelepim.

Kad su u pitanju voljene osobe,kazu,i najveci pesnici su ostajali bez reci.

Zato ja danas necu pokusavati da ih nadmasim.

Samu cu posvetiti pesmu i cestitku glavi porodice,coveku kojem se divim jer od bora ima samo one najlepse-smejalice.

Mom tati.

od mame


a od mene


Da se javim...

posveceno — Autor tuzna @ 19:42

i da ljubnem...

Radim,radim,radim,u slobodno vreme igram tenis i badminton,spavam i jedem kao prase...

Sve u svemu,uzivam.

Za nedelju dana idem na jezero...

Volim vas! 


Bez reci,drugi put

posveceno — Autor tuzna @ 02:50

Tuzna obicno place zbog gluposti...

Zbog ocena u skoli ili nekih malih,ali njoj znacajnih padova.

Vi ste jedina ne-glupost zbog koje placem i ponosim se svojim suzama...

Od jutros me je Pinokio iznenadila svojim ogrlicom,a danas(vec je drugi dan),uz vas je poceo jedan dan koji unapred mirise na pekmez od kajsija,tortu od malina i gomilu osmeha...

Danas ce tacno u 15:00h doci baba i deda sa buketom bastenskog cveca u rukama i osmehom na licu.

Danas ce se mama i tata saliti na moj racun,danas cemo se i ja i brat slagati.

Danas ce mi doci stricevi,najbolji na svetu.I samo moji.

Danas cu izaci sa ljudima koji mi u zivotu znace najvise,

a sve ce to ipak biti rutina...

Nesto sto se dogadja svake godine.

Pogodio se datum pa sam ja pre deset meseci dosla na ovo rascvetano,mirisno mesto.

I ovaj datum je za mene postao magican.

Ova godina je godina jubileja u mom zivotu,godina radosti i prekretnica...

Nekih novih pocetaka-lepsih,podrazumeva se.

Sve je ovo samo pokusaj da kazem-kako mi mnogo znacite,kako ste ucinili da se osetim posebnom,kako mi je ovo najlepsi rodjendan ikada.

Ucinili ste moj zivot posebnim,jedinstvenim.

Ucinili ste mene jacom i lepsom od drugih.

I kao da je svako od vas stvaraoc na svoj nacin...

I dalje,ovo je samo pokusaj da kazem

 

 

 

 

 

 

I sve na razlicitim jezicima znaci jedno te isto,a i dalje ne moze da prenese jacinu i posebnost osecaja koji me trenutno ispunjava...

Zaista vas volim,ma koliko to zvucalo kao bleda fraza...

Hvala,hvala od ovog malenog srca koje bi da poleti od srece...

Hvala sto sam u stanju da zagrlim ceo svet,hvala sto se osecam kao da lebdim..

Hvala sto mi dajete snage da zivim,i hvala sto me nikada ne napustate...

I jos je vreme za zelju,pa da podelimo onu domacicinu tortu.

Ja,kao sto znate,za svaki praznik pozelim jednu istu zelju.

Nazalost,jos se nije ispunila.

Ili nisam dovoljno verovala,ili se nisam dovoljno trudila.

Ovog puta bih tu zelju ostavila na polici uspomena,da saceka sledecu godinu...

I pozelela bih nesto novo,sto mi skoro jednako znaci.

Ali,kazu da zelje ne treba izgovarati glasno..

Zato psssst,i oslusnite,mozda vam vetar nesto sapne...

 

 


Za sve blogere

posveceno — Autor tuzna @ 01:15

Naredjeno mi je da veceras nabacim svoj najlepsi osmeh i provedem se k'o Bog.

Znate(za one neupucene),ja imam ogromnu kolekciju osmeha.

Samo treba da mi se kaze koji treba da upotrebim u odredjenoj situaciji.

Jer se sama obicno predjem,da ne kazem #cenzurisano#.

Nabacila sam najlepsi osmeh,ali on veceras nije pronasao svoj par.

Iskreno,u poslednje vreme uopste ne izlazim iz kuce.I samo placem.

Zato mi je,takodje,nalozeno da i to promenim.

Pa sledi moja omiljena filmska recenica:"Ne znam zasto vam sve ovo pricam..."

Mozda,jer ne zelim da se iko oseti kao ja.

Gledala sam skoro film Cinderella story,i ponovo sam pocela da verujem u bajke.

Zasto,znace onaj koji je gledao,a onom koji nije objasnicu za koji dan...

Sada vam,da bi uvek bili okiceni najlepsim osmesima,poklanjam nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo da budete srecni:

-danas je principessin rodjendan

-dosao je novi dan

-u svetu ce se danas roditi 150 000 beba

i za kraj vam poklanjam video za koji bih vas zamolila da budete strpljivi i odgledate ga(odslusate) do kraja...Vredece!

I nesto sto mene cini srecnom,a vas ne mora ni da dotakne...


 

 


Po treci put...

posveceno — Autor tuzna @ 19:16
Novi clanak. Prosta procedura- Proslost. Da bih se sada toga podsetila,morala sam da procitam nekoliko svojih. Da se setim kako sam nekad pisala. Pa se setih i toga da se osecanja ne mogu poslati recima, ali mogu poljupcima ********* i zagrljajima.... Volim vas,nemte pojma koliko vas volim... I mnogo ste mi nedostajali. Iako sam se malo,priznajem,odvikla od blogovanja i neta. Toliko. Novi clanak,kao i svaki drugi. A ipak sija,danas vise od ostalih... Jedno malo srce salje veliko H V A L A ovim putem,jer drukcije ne moze....

Za baba-tetka-strinu...

posveceno — Autor tuzna @ 18:51

Par redova tisine...

Tisine,koja toliko puno govori...

Jer,

danas sam planirala da post pocnem njenim redovima,i ne sluteci da su isti ti redovi posveceni meni;

danas je bio sasvim obican dan,dok ga ona nije ucinila jedinstvenim,najlepsim na svetu;

nemam srca da ikad vise u zivotu budem tuzna...

Samo par redova tisine...

A Vi u njima cujte sve ono sto moje srce zeli da kaze,a ne nalazi prave reci,osetite svaki zagrljaj i osmeh koji saljem...

Hvala sto sam nasla ovo mesto...Ovaj kutak mojih tajni i decijih mastanja...Ugao mog detinjstva,koji ce prerasti u ugao mladosti...Kog cu jednog dana pokloniti svojoj deci i reci

"Ovo je mesto na kom sam dobila najvece bogatstvo na svetu-iskrene prijatelje...

I,najbolju baba-tetka stinu..." 

I,u znak tisine( koju sam tako lepo precutala),brisem suzu i smesim se.
Jos mnogo mostova treba preci...

 

 


I posle tebe ponovo ti...

posveceno — Autor tuzna @ 15:54

 

Danas mi je Bonsai-Draganica poklonila setnju kroz Japanski vrt koji me toliko fascinira.

Danas sam pogledala prezentacije blogerke Iluzija.

Danas me je tata zagrlio i rekao mi da je za mene uvek tu.

Danas je granulo Sunce u svom punom sjaju...

I zato... 

Oprostite jos jednom,sto opet gresim,sto se krecem starim utabanim stazama koje se vrte u krug...

Sto sam vapeci za onim jednim zagrljajem dobila nekoliko njih,ali na kraju opet isto...

Necu vise da placem.

Vise mi ni ti zagrljaji nista ne znace.Vise nemaju smisla.

Vise ni ono "Zao mi je,ali nije vise fer da varam svoju curu,ja je volim" nema nekog posebnog znacaja...

Jer,znam da on vise ne ume da voli...Pitanje je da  li je ikada umeo.Ja sam mislila da jeste.Mene.Sada znam da sam ja jedina koju to nije,i cak me ni to ne boli.

Dosao je u pravo vreme,onda kad ne znam sta radim i kad mi je potreban taj poznati,lepi zagrljaj...

...i iskoristio me.

Ponovo.

I opet ali,jer uvek ima jednog ali ...On vise nije dostojan mojih reci.

Ni jedne jedine.

Ovim postom zatvaram zacaran krug...

I poklanjam osmeh koji toliko znaci ljudima koje volim.

Poklanjam i obecanje,pravo i neopozivo.Nikad vise... 

Drzite me,ne zelim vise da padam,dospela sam dovoljno nisko...

Zelim da bojim svoj zivot bojama koje u sebi ne sadrze njega.

Zelim da zivim,a ne da skupljam ostatke necega sto mi on baci.

Ja nisam zivotinja,ja sam dete... 

 

The sky is blue,everywhere.

 

Powered by blog.rs