Sreća je u malim stvarima

Ne shvatas....

posveceno — Autor tuzna @ 00:21

Ovo je prica koju sam slucajno nasla juce na internetu...Kako je samo istinita...Posvecujem je jednom momku,iako je nisam pisala...Iako je nikad nece procitati...

 
Ti ne shvatas sta je ljubav, ne shvatas sta je kada neko voli, ne shvatas sta znaci biti nekom najvazniji, ne shvatas kad si nekom sve.Ti ne shvatas sta znaci voleti i patiti, ne shvatas jer nikada patio nisi, jer nikada nesretno nisi zaljubljen bio.Ne shvatas kako neko moze presedeti noc gledajuci u neciju sliku, kako neko moze toliko voleti, kako ti neko toliko ljubavi moze dati.

Ti ne shvatas kako se neko moze tebe kleti, zbog tebe bolje mnoge stvari raditi, ti ne shvatas kako nekom najvrednija stvar na svijetu moze biti tvoja stara , iznosana majica...Ne, ne shvatas da mozes da me zaledis da se izgubium, da ne znam gde sam, ne shvatas da mozes da ucinis jednom izrecenom rijeci da se ja osjecam bolje.Ne mozes da shvatis da jos pamtim nas zagrljaj u gradu, ne mozes da shvatis da jos pamtitm tvoju prvu adresu sa kojom si me dodao na msn.Ne mozes da shvatis da pamtitm sve ono sto si mi do sada rekao..ne mozes da shvatis kako te toliko dugo mogu voleti. Ne shvatas koliko sam srecna kada mi se javis, koliko samo slatko spavam kada mi ti laku noc pozelis, ne znas koliko samo se smejem i koliko sam samo srecna kada si ti srecan.

Kada nisi tuzan i nemas problema, kada ne places i kada ti zivot ide, tada i ja sve da propadam u zemlju i da mi nikad nije bilo gore, stavim osmeh na lice.Zasto ? Ma ni ne mozes shvatiti kako je kada nekog volis a taj neko ti prica svoje ljubavne probleme, kada mu iz srca dajes savet kako ce sa curom dalje a ti zudis da jednog dana budes ta cura.Ti ne shvatas koliko boli kada volis a voljena ti osoba o drugoj prica, ne znas koliko boli kada brises necije suze a te suze teku radi nekog drugog.Ne znas ti kako je kada u svakom momentu pomislis na voljenu osobu, kada sve sto radis radis za nju, kada ti je ona motiv i inspricaija kada ti je ona ono najprece.Ne znas kako je kada o nekom mislis dvadesetcetiri sata na dan, kada ispisujes njegovo ili njeno ime gdje stignes.Ti ne znas sta su ljubavni problemi i jadi, ne znas kako je kad srce boli, ne znas sta znaci biti prevaren i ne znas sta znaci biti ostavljen : Ti ne znas kako je kada ti neko kaze NE , ne znas kako je kada uzalud volis... ne znas ljubavi kako je meni, kako mi je sto te uzalud volim.Tvoj ljubavni zivot sastoji se iz da i ne, dvije rijeci koje imaju najveci uticaj , tebi je dovoljno da pogledas nekog i da taj neko bude tvoj. Ti ne znas koliko jedna rec moze uticati, ne znas koliko povrediti ili usreciti moze, ne znas koliko jedna lepa rec moze ostaviti utisak...

Ma ti ne znas mnoge stvari o ljubavi, ne znas ni sta je ljubav, ni kako je prihvatiti, ne znas ni da sada ovo o tebi pisem , ne znas ni da te volim....

          ... iako to rekoh i dokazah vise puta....


Svima koji zele da odu[veshtichice,izvini...]

posveceno — Autor tuzna @ 02:39

 

Kad vec svi pisu o odlasku,i ponavljaju onu narodnu "Koga nema bez njega se mzoe",i niko me ne razume,da kazem zasto svako od nas doprinosi ovoj divnoj zajednici...



Domacica-i moram nju prvu da spomenem,jer je kao majka,jer je jedan jedini stub ove zajednice,jer nikad nije najavljivala odlazak niti je odlazila nenajavljeno.....Zato sto je uvek bila tu i mucki se trudila da se ne primeti da nije kao pre....A braon boja jer me podseca na kolacice :)

Shadow-i siva boja jer pristaje senci....Ona za koju svi kazu da "popuje",a meni se bas svidja sto svakome posveti vremena i po neki post...Brani mi da potpisujem blogere,al' sve se nadam da je to cisto da bih naucila da sticem svoje misljenje....I pise taako dobro.

Zaboravi-i crvena boja jer me podseca na ljubav.Uvek mi izazove osmeh,a tako je draga i nezna....A zelim joj da zaboravi sve sto treba zaboraviti.

Alapaca
-i ljubicasta boja,jer je tako obicna,a opet nekako jedinstvena i neobicna...I nimalo nije vestica...To je jedna dobrica u dusi koja je,cini mi se,isto tako krhka kao dete....

Dmc i force
-i plava boja jer je to boja slobode....Jer su oni nasi mozgovi,na neki nacin ocevi....Mislim da vise reci nije potrebno.

Jera-i,naravno,crno,jer je to njegov izbor i jer je jednostavan...On pronalazi prelepe pesme,i bas pogodi pravi trenutak da ih napise i da dirne svakog.

Quzma
-jer je vredan pomena iako ga nema vec duze vreme...

Hyperblogger-j
er ume da pomogne i saoseca sa ljudima...I ima jedno veliko strce i osmeh koji otvara sva vrata...I jer je volim kao sestru.... I zlatna boja jer je tako skromna,a ipak je neprocenjiva...

Cokoladna-jer pise tako lepe price....Braon kao cokolada-moj omiljeni slatkis,a cokoladna kao slatka,slatka i mila devojka...

Zaoduh-jer se pravi da je mehanicki covek,a njegovo srce je najvece od svih sa bloga....I jer je tako smesan kad se vidi da pokusava da prikrije raznezenost...I jer mi je mnoogo drag,as zbog toga....

Orashchitj-jer me nasmeje svakim postom....Jer voli sve oko sebe,i mnogo joj je stalo do drugih....

Biljche-i roze kao boja njenog bloga,kao simbol leptira koji zivi u njenoj dusi....Zato sto mnogo licimo,zato sto volimo iste stvari,zato sto njena krila daju sjaj i leprsavost blogu...

Tale-zato sto se stalno trudi da drugima docara svoja osecanja i zato sto je jednostavno-jednostavna.... I zelena kao boja njenog bloga...

Di-zato sto u svakoj njenoj reci osetiteneku raznezenost i razdraganost....Ali,nije tu cesto...I bebi-plavo,kaoneznost njenih reci....

Flordeluna-jer pise taako lepe pesme....I podseca me na tajanstvenost noci...

Bubi-jer se javi povremeno,napise dobar tekst pa se izgubi....A trebala bi da bude cesce tu...

Vastag-jer podseca na prolece i uvek oraspolozi divnim slikama...Zuta,kao Sunce.

 

Vidis,Isidora,to je bila ekipa....O kojoj sam ja pricala.Naravno,NIMALO manje vredni nisu noviji clanovi:

Heftalica-jer hoce(kao i ja) da bude odrasla,a i dalje je mala....I jer je jedna predivna osoba cije postove vredi citati... A narandzasta kao vesela boja njenog osmeha...

Stepskivuk-Jer je jedini neprevazidjen pesnik na blog.rs koji pise o jednoj ljubavi,jednoj zeni,a ume da dotakne svacije srce...Sivkasto,kao boja vukova.

Kaleidoskop-jer isto tako mnogo misli na druge i ima ogromno srce.I tako je raznolika,bas kao staklici i sarena boja koja me podseca na nju....

Siljka:Jer nimalo nije jednostavna kao njen blog-crno belo-,jer ume da docara svaku pricu makar ona bila i najobicnija,jer me podseca na zlogduha...Ne znam zasto...Laughing

Samoon01:jer je i on klinja,jer mi se svidja kako pise i jer.....jer je jedinstven?Smile

Svi smo mi JEDINSTVENI I NEPONOVLJIVI...I SVAKO OD NAS JE POSEBAN I NEPROCENJIV....I KAD NISMO ZAJEDNO,OSECA SE PRAZNINA....JA HOCU DA BUDE SVE KAO PRE,DA BUDEMO ZAJEDNO,SVI....! 

Cela ona jucerasnja situacija navela me je da se setim jedne price koju sam odavno cula,a nikad je nisam zaboravila....:

 

"Imao otac sedam sinova,i kada je bio na samrti okupi ih oko sebe i reče im: "Uzmite svaki po jedan prut pokušajte ga slomiti!" Svaki sin slomi svoj prut bez muke. "A sada mi dajte sedam prutova…" Otac zaveza sedam prutova zajedno konopcem i reče: "A sada da vidim ko će moći da slomi ovo!" Svaki od sinova pokuša slomiti sedam štapova povezanih zajedno, ali ni jednom to nije uspelo. "Zapamtite pouku", reče otac. "Budete li zajedno, nitko vam ništa neće moći!"

 

Razmislite o tome,dragi moji blogeri i blogerke,stara ekipo i nova ekipo,ljudi koji nestaju i oni koji su uvek tu....

Ja sam nekog zaboravila,svi blogeri su mi izuzetno dragi,samo,eto,nisam stigla sve da upoznam....

Kako je ovo krenulo od posta do posta,pretvorice se u domaci zadatak,znate onakav kakve smo pisali kad smo bili stara ekipa...?

Zahvalimo se svi domacici,i ucinimo ad sve bude kao pre....

Kad vas ja lepo molim...

I veshtichica,od koje sam ukrala ideju ...

Da sve bude kao pre,sa sve novim clanovima,drzim fige i ostavljam jedan ogroman osmeh.....

i jub

Volim Vas....sve onako zakljucno Laughing

A sad mi oprostite sto se pravih pametna,ovo je suvise naporno za mene... ,i shvatih konacno da je najbolje da ostanem jedan klinja...Sta ce mi da odrastem u zivotu....?

 


Blues,po drugi put

posveceno — Autor tuzna @ 20:51

Posto sam dobila kritike jer nisam dovoljno pisala o Bluesu,evo sad malo duzeg opisa ove prelepe muzike,a za sve blogere napomena:VREDI PROCITATI!

Uzivajte.... 



Blues(a u plavoj boji jer me podseca na plavo)je vokalni i instrumentalni oblik muzike, koji svoje korijene ima u američkoj muzici 19. vijeka. Prvih desetljeća prošlog vijeka izlazi iz anonimnosti i prodire u šire krugove američke i kasnije svjetske kulture.
To je muzika ciji se opisi mogu naci tek u tekstovima putopisaca, koji su na putovanjima američkim jugom opisivali pesme Afroamerikanaca, koji su uz tu ritmičku muziku sebi olakšavali rad na plantažama. Među prvim objavljenim blues kompozicijama s fiksiranim tekstom i potpisom autora smatra se pesma "Memphis Blues" od Williama Christophera Handyja kojeg su nazivali i "ocem bluesa" iz 1912. godine. Sledeće godine je ponovno objavljena, u novoj verziji i s novim tekstom bliža tradicijskom obliku bluesa u formi od 12 taktova. Prava na tu pjesmu je prodao za 100 dolara, a iste godine pesma "St. Louis Blues " i zatim "Hesitation Blues". Nakon što je objavio "Beale Street Blues" (1916.) g. seli se u New York gdje se nadao da će imati bolje uslove za rad i u kojem je otvorio vlastitu izdavačku kuću (Handy Record Company).Blues je preko Handyjevih pesama stigao i do Evrope i to zahvaljujući američkim vojnim orkestrima, koji su pratili američke vojnike za vreme prvih meseci Prvog svetskog rata. Tako se u Evropi počeo razvijati stilski blues, a među prvima su ga prihvatili francuski kompozitori Darius Milhaud i Maurice Ravel.

Godine 1920. izdana je ploča s Mamie Smith,





koja je prvi gramofonski snimak crnog izvođača bluesa. Prve pesme su postigle relativan uspeh pa se snimaju i druge dvije "Crazy Blues" i "It's Right Here For You, If You Don't Get It, 'Tain't No Fault of Mine", koje su postigle opsti uspeh i s time započinje era "klasičnog bluesa", karakteristična po pjevačima bluesa koje prate jazz muzičari poput Kinga Olivera, Louisa Armstronga, Sidneyja Becheta, Charliea Greena.

U bluesu se rijetko pjeva o sreći i zadovoljstvu, on je poezija čežnje, rastanaka i očekivanja, licnih katastrofa i padova. Govori o ljubavi zrelih ljudi, čija je ljubav ili jednostavna privrženost nastala s godinama, ili probuđena strast muškarca i žene. Ženska nevera u bluesu je vrlo često prihvaćena kao nužnost i neizbežnost o kojoj se uz igru reči pjeva na sasvim pomirljiv način.

Toliko o bluesu,a sad par redova o pevacu kog moj drug jako ceni,Garyju Mooreu.

Gary Moore

Gary Moore rodjen je 04.04.1952.godine u Belfastu, Severna Irska.

Prvu gitaru dobija od oca za deveti rodjendan,a prve note mu je pokazao ujak.

Vremenom,on pocinje cak ida bezi iz skole da bi svirao gitaru.Poceo je da slusa r'n'r muziku,a prva grupa mu je bila Colloseum2.

Sa njima nema mnogo uspeha,ali ga proslavlja sledeca grupa,Tnih Lizzy,sa kojom stvara legendarnu pesmu "Parisienne Walkways".

Gary je fantasticno svirao tu pesmu (i dan danas svira) a Phil Lynot (basista) fenomenalnim glasom doprineo je toj pesmi savrsenstvo.Phil Lynot je umro od droge.

Posle toga dolazi do raspada Tnih Lizzy-a,a Gary Moore nastavlja svoju rock karijeru.

Iz Thin Lizy-ja uzima bubnjara i klavijaturistu i nastupa sa njima sve do 1988.godine kada odlazi u Ameriku i posvecuje se Blues-u.


Upoznaje B.B.Kinga,Alberta Kinga i Alberta Kolinsa.Najvecu pomoc za Blues dobio je od cuvenog britanskog gitariste Petera Greena,i iz zahvalnosti je Gary svoj sledeci(cetvrti) album nazvao "Blues For Green".

Posle toga odlazi na turneju po ostrvu i postaje veoma slavan.

Gary se nikad nije zenio,ali kaze da ima 300 zena-svaka pesma je njegova ljubav i supruga.

Zadnji album je izdao 2007. pod nazivom "How Close As I Get",i posao na veliku turneju kojom je zahvatio i Srbiju,tacnije Beograd.

Danas,Gary ima svoj Radio Show na britanskoj radio stanici("History Of The Blues"),55 godina,i za njega kazu da tek sada pocinje da pravi PRAVI Blues.

 

A ja namerno nisam htela da trazim tudje reci,ovo su reci mog druga koje su me fascinirale,nadam se da ce i vas....

Za kraj,evo jos jedne Blues pesme

u izvodjenu,naravno,Garyja Moorea....

 


Kad uhvati euforija....

posveceno — Autor tuzna @ 17:35

 Hristos se rodi jos jednom!

U Nemackoj se veruje da Sv.Nikola  pred Bozic donosi deci veliku vrecu punu poklona....Ja vam,eto,za ovaj Bozic poklanjam vrecu punu:

ZDRAVLJA-da se nikad ne zalite na bol

SRECE-da mi budete uvek nasmejani 

LJUBAVI-da vam uvek bude toplo oko srca

NOVCA-da konacno postane prevazidjen

RAZUMEVANJA-imajte ga i previse,i zanemarite reci svih onih koji vam nisu na prvom mestu

PRIJATELJA-da se nadju kad ostali zafale

POSTENJA-da se razlikujete od ljudi koji ciste savesti lazu svet oko sebe

ISKRENOSTI-...

DOBROTE-jer,dobro se dobrim vraca!

Neka Sveti Nikola bude uz vas,neka vam obasja put onom najsjajnijom svetloscu i danas vam ocisti srce i um....

Ja pocinjem iz pocetka...

Postajem bolja osoba....

"Zalila sam sto nemam cipele sve dok nisam videla coveka koji nema noge!"-mislite o tome....

Ususkajte se medju svojim najmilijima,oprostite im sve sto treba oprostiti,pogledajte stranicu o Bozicu, i uzivajte...

Mene je euforija uhvatila!

Voli vas Vasa raznezena zvezdica....Koja sija za sve vas...

Sijajte i vi za svoju porodicu veceras,sijajte cele godine.....Volece vas.

Vole vas.Verujte mi. 


Kad se mehur raspukne...

posveceno — Autor tuzna @ 14:40

Jednog septembarskog jutra,trazeci nesto po internetu,naisla sam na sajt blog.rs.

Procitala sam nekoliko postova i zasvidelo mi se.

Zaintrigiralo me je pa sam resila da se i sama oprobam u blogovanju.U pocetku nisam znala sta da pisem,bila sam uplasena pomisli da me nece prihvatiti.

Kad sam ja dosla,tacnije 29.09.,isticala se jedna ekipa.

Ljudi,koji su stalno bili na sajtu,redovno pisali i komentarisali.

Zavidila sam im i uporno pokusavala da i ja dobijem mestasce u tom velikom i tako ocaravajucem skupu ljudi.

Ako se dobro secam,to su bili: zaboravi,shadow,biljana,alapaca,domacica,jera,dmc,quzma,hyperblogger,zaoduh,mladjan,mj,di,bubi,orashchitj,cokoladna.

Nadam se da nekog nisam izostavila.

Vremenom,i meni se ispunila zelja i postala sam deo "ekipe".

Zajedno smo resavali probleme,borili se za srecu,radili domace zadatke,tesili se i radovali zajedno.

Blog.co.yu postalo je "mesto" koje sam u toku dana morala bar pet puta da posetim-u slucaju da je iskrsao neki novi komentar...

Vreme je da me pitate zasto sve vreme govorim u proslosti.....

Zato,dragi moji,jer je sad od "ekipe" ostalo jedva par clanova:domacica,shadow,dmc.i ja.

 Ostali naidju,pogledaju sta ima novo,prokomentarisu i odu....

Da li neko ima prigovor?

Nije tako??

 Ok...Razuverite me....

Stvarno sam....razocarana.

Sad je tako prazno....

Nazalost,jos nisam dozvolila sebi da upoznam dovoljno nove clanove.

Mada,izuzetno ih cenim:stepskog,flordelunu,heftalicu itd.

Svi su oni divni,i vise od toga,ali meni fali staro drustvo,da se zajedno lepo provedemo za novu godinu i pozelimo jedni dugima nesto lepo...

Iako ce sve biti farsa ako nismo zajedno.

Tako da,ako nekad budete ovo rocitali...znajte da vas volim....i da ste mi ostali duzni...

 


Jednom skotu.....Da nikad ne procita.

posveceno — Autor tuzna @ 01:57

 

 

 

Ta njegova recenica....
I sve je kao pre.....
A opet,tako bolno......I pitam se,kako moze da bude tako bezosecajan....I dalje moj skot,najvise svaciji a najmanje moj,....skot.....Kako sam ja to lepo na pocetku shvatila....
I pristanem da dodjem...A znam da cu da cujem tu recenicu....
I da ce mi je ponoviti jos hiljadu puta....
-Lazes.....Ponavljam do iznemoglosti....znam da laze...
ali tako slepo verujem u te njegove reci.....
i padam na njegove poljupce....
...sluze mu za ucenu.
-Skote jedan....
I dalje ponavlja....Ne verujem,necu da verujem....
Nije istina....
Posle pet meseci...kad sam uspela da te prebolim....
-Zasto se vracas?,zbunjena sam...
-Reci mi ti.
-Ja...ne znam.....
Prvi put me je zbunio.Do sad sam imala odgovor na sve....Ostavio me je bez teksta.Skote,skote,skote.....
-Ti ces da budes dozivotni skot,jel znas to?
Cuti....I opet cuti....I dok ja ludim,prica mi o svojim curama...
Necu da slusam o njima!
Zbog svake od njih sam more suza prolila....
Svih pet meseci samo sam o tebi mislila....
Skote jedan bezosecajni....
I sad tako usetas u moj zivot....A ja,na civiluku....
Ponekad pomislim da je bolje da se nismo nikad sreli....
Mozda bi mi bilo lepse....
Ovako,upropastio si mi zivot,napunio ga suzama i i dalje izmices...
Skote....
Zelim da si tu,da me utesis....
-Patices i ti zbog mene.Obecavam ti.
nasmejao si se...
Volim taj osmeh...
Ali,necu da ti kazem...
Ne ovog puta....
-Ovo je samo za tebe.
Sad kao ja ispadam neko kome treba sazaljenje???
I samo zbog mene ti mene povredjujes?
Skote,stvarno te nikada nisam razumela....
-Hladno mi je.
Imas rukavice,a neces da mi ih ponudis.Moram sama da ih uzmem.Kao i uvek....
Onda ti proradi sazaljenje pa me zagrlis.
Osetim se toplo na trenutak,a onda se vracamo na staro....
Opet me povredjujes....
Zar ti nije bilo dovoljno...?
Zar ti nije zao...?
-Rekla si da ti ne treba sazaljenje.
Ostani takav,skote,i ne menjaj se.Vraticu ti duplo.

Dosao je moj red za povredjivanje.


Ljudi,pobicu vas

posveceno — Autor tuzna @ 13:47

Daklem,kao sto svi znamo,bila sam na "odmoru"...Lepo se odmorila,i jedva sacekala da vas opet vidim.A kad sam dosla.....

Shadow:odjavila se "na par dana"

Zaboravi:ispituje misli,otisla na put sa samom sobom itd

Hyperblogger,Biljche,Di,Veshtichica,Heftalica,Samoja01....

Ljudi GDE STE?????

Razocarana sam.....

Obecali ste da cete biti tu...

Nedostajete mi.....

Cekam,da znate,a kao sto rece shadow,onaj kog cekaju,mora i da dodje....

Volim vas sve do jednog,i evo sad se unapred izvinjavam novim clanovima(a i onim drugima),nisam stigla da vidim sve,nemam snage a i odvikla sam se od ekrana....

Sa nestrpljenjem cekam nove postove,a ja ih imam jos dosta vec pripremljenjih Smile 

P.S.Jos nesto...Jel se vi mene secate?

Pokusavam da nadjem razlike u sebi,a opet se sve vraca na staro-ja sam ja i nema me druge....Ko razume-shvatice....

Vasa i samo Vasa,

                      Tuzna-veselica....

 


JUTRO

posveceno — Autor tuzna @ 13:42

Jutro...

Nesto cisto...I tako bezbrizno...

Nevino...

I samo kao takvo ga treba doziveti...

Obradujte se jutru.Docekajte ga sa osmehom,i ono ce vam uzvratiti istom merom.

Volite jutro.

Prepustite se uzivanju dok vam lice miluju topli,nezni Suncevi zraci.

Moje najlepse jutro:na selu.Iz obliznje kuce cuje se petao.Ponosno najavljuje Sunce,tog velikog gospodara....I odmah me probudi.Izadjem na terasu,udahnem svez planinski vazduh i viknem petlu:"Hej,pa nisi morao toliko rano da ustajes,danas ne radis!"On samo zacudjeno pogleda i kukurikne jos jednom.Znam,nasmejao bi se da moze .Al' ne moze.To je tog jutra predvidjeno za mene.Zato se ja smejem i za njega.Da se ne oseti ugrozeno.

I  onda sidjem dole,probudim strica,i zajedno lezimo i gledamo kako izlazi sunce.

Posle toga se napuni cela kuca.Prijatelji,decica...I prodje dan.

Ja tad izadjem napolje,sednem na klupu i mastam...

Zadje sunce i prodje i taj dan.

Sledeci je isti.Ili cak i lepsi.Nasmejaniji. 

A zimi...To treba doziveti.

Ceo dan ispunjen  grudvanjem,osmesima....

Uh,nauzivah se iz secanja samo...A tek kad odem....:))

 

Zato,ne dozvolite da docekate jutro bez osmeha!

Ugrozicete sebe da ne saznate toliko lepih stvari o zivotu...

A za stepskog evo jedan komadic neba,samo i samo za njega(nemoj da mu je neko ukrao!)

 


DNO

posveceno — Autor tuzna @ 20:12

Dno.

I tu je kraj.....

Nema dalje.

Dozvolis sebi da propadnes,i padas sve dublje,ponires,bez izgleda da se mozes zaustaviti.

Ali ne opires se,ipak si to sam stvorio.

A kad padnes,hoces gore. 

Ne odgovara ti mrak.Tvoje biserne oci su navikle na svetlost.

Onda od pustih zelja,svom snagom i svim srcem gradis nit

Tanku nit,i nadas se,da ces moci da izadjes.

Stremis ka vrhu....

Penjes se.

Od izlaza ni traga. 

Nit postaje sve tanja,ali ti to ne vidis.

Tvoje oci gube bistrinu.Gubis nadu.

Ali penjes se i dalje.

Razmisljas.

U trenutku ti ceo zivot prodje kroz glavu.

I shvatis:Sve to i nije bilo tako lose!

A ti si samo tezio dnu.

Sad,kada si tu,nije ti lepo.

Sad tvoja dusa trazi drustvo,tvoje srce trazi ljubav.

U mraku nema drustva.

U mraku nema ljubavi.

I dok o svemu tome razmisljas,iskreno se kajes.

A onda,nit postaje sve jaca.

Penjes se neverovatnom brzinom.

Dobijas snagu.

Crpis.

Ne znas odakle,ali te to sad ne brine.

I posle nekoliko trenutaka,jaka svetlost obasjava ti dusu.

Shvatas,da jos negde da Zemlji postoji Sunce.

Da nisi sam....

Da ima nade za tebe.

Tvojim ocima

Tvom srcu

Potrebno je vremena da se naviknu na novi svet.

Preziveces!

Ali,ti ne znas jednu tajnu:To nije neki novi svet,to nije druga planeta!

Pogledaj dole.Vidis,rupa i nije bila toliko duboka.

Ali je tvoje srce vapilo za tamom.

Sad,kad se odmorilo,uvek ce imati svetlosti za nove borbe.

I vise nikada

Nece dozvoliti da propadne

u jamu

Koju je samo iskopalo. 


Hvala Vam...

posveceno — Autor tuzna @ 13:49

Na savet orashchitja,razmisljala sam o ozbiljnim zivotnim temama....

A sve se nekako svodi na jing i jang,vatru i vodu,srecu i nesrecu...I sve je trenutno.

Koga zavaravam?Recimo da sam srecna.Znam da cu za nekoliko dana biti tuzna.

Pa opet srecna...

I tako u krug.Prirodni ciklus,jedan prestane da place-drugi pocne. 

Meni je vazno samo da znam da imam NJIH,sto sam danas i videla.

Da imam NJEGA....Ali ne njega kao mog,nego NJEGA...Zna on ko je....Moj F...

ON,za koga znam 100% da bi me zagrlio...Ali glumi tu drvenka...

ON,koji me nabedjuje da nisu zajedno,iako sam

ih videla....ON,koji je najsladji,najbolji i naj....naj drvenko koga znam.Eto.

Pa nek se misli posle Smile

I,hvala mu....Hvala mu sto prica o Bureku uvek kad sam tuzna...I sto je ozbiljan kad mu dodje 

"onihg" 5minuta...I sto je jedini koji me razume kad se pet puta okrenem da ga pogledam

pre nego sto krenem kuci...I sto mi je rekao da sam luda kao struja.A ipak mi je samo drug...

 

A imam i NJU.Moju V....NJU,koja me grli...I koja nije drvenko...I njoj hvala sto uvek kasni na 

prvi zbog mene...I sto mi prica sve i svasta..

I sto me uvek provali...I sto tako dobro kritikuje...A ipak je tu...I nikad ne odlazi...

kao moja senka...

I sto se pravi da mrzi raznezenost...A uvek me poljubi kad ukradem nesto od onog njenog...

Zna ONA sta...I sto tako lepo place....I sto me uvek podseti na posledice...

Eto,rekla sam...Ipak me neko voli...Ipak nisu svi sami na svetu....Hvala Vam,V i F,sto postojite..

A o ozbiljnim zivotnim temama cu drugi put...Cini mi se,jos im nisam dorasla....

P.S.Veshtichice,oprosti mi sto sam juce na trenutak zaboravila kakav je osecaj suociti se 

sa cinjenicom o smrti.. ljubim...


Powered by blog.rs