Sreća je u malim stvarima

Volela bih da te sretnem, da ti ispričam kako sam, kakva sam, 

Malo razočarana ovih dana, malo nostalgična, da ti objasnim koliko volim zimu, da ti dočaram kako pišem, imam svoj blog koji smatram čudotvornim,

Da ti otkrijem da nakon vremena provedenog među ljudima volim da odem, da se umotam u ćebe i plačem, ne od tuge već od preplavljenosti emocijama, 

Video bi da imam strah od gladi, a hranim strah od samoće i bes izazvan raznim stvarima, da mi brada zadrhti kad vidim tračak nežnosti razmenjen između dva živa bića..Smejao bi se činjenici da nisam sujeverna, ali pratim znakove kraj puta i svoju intuiciju, da ti ispričam koliko volim da čitam, koliko mrzim ljude sa paravanom, dok istovremeno gradim tvrđavu oko sebe, ciglu po ciglu, i sve je viša, stremi nebu a ja sam srećna što makar nebo vidim odatle..

Volela bih da želiš da saznaš šta sanjam dok glasno navijam tokom noći, u mojim utakmicama svi pobeđuju, ali se nekad probudim ljuta na ceo svet, i ćutim, ali nemoi me ni tada ostavljati samu..

Volela bih da mi rečenice ne počinju istim rečima, i da znaš koliko mi se u glavi krčka ovako nešto, dok pijem domaću kafu, dok ustajem, dok ležem, dok se iznova radujem i razočaravam, dok te dosanjavam u svojoj kuli, gledajući uvis, iz dana u dan...