Sreća je u malim stvarima

Prvo,o Lutki.

Ovih par recenica kao odgovor na Shadowin post Dve Devojcice I Jedan Meda .

Prica o jednom Detinjstvu i nastavku detinjstva,a oba je pratio taj stari Meda.I doslo mu vreme za penziju.
Citam,i setim se moje Lutke....
Kao sto rekoh,ime nije dobila jer "nije imala dovoljno godina za krstenje",a i nekako mi lepse bilo da je zovem imenima poput “Maki”,koja obicno sluze ta tepanje kako god da se zovete…
Tako ja I moj bebac provele moje detinjstvo.Ono najranije.
Vecito su nase skoro jednako male rucice bile spojene,vecito je bas njena mala bela benkica bila natopljena mojim suzama.
I bila mi je najbolji prijatelj.Zato su me ljudi I razocarali kad sam dozvolila da mi oni postanu najbolji prijatelji.
Jer,ljudi nisu kao Lutke….Oni nisu uvek tu za tebe,imaju svojih muka.

Ljudi su bezosecajni.Naravno,cast izuzecima…
A moja Lutka,ona koja mi je bila prvi Prijatelj,posle par krpljenja I popravljanja,zavrsila je na ormanu…
I danas sedi tamo,skuplja prasinu I cuva me dok spavam.
Da,I dalje verujem da me cuva...

I sve mi se cini,da moze da ozivi na par trenutaka,zatresla bi kaziprstom ka meni,I sve bi bilo jasno.
Ponekad me grize savest.Ponekad resim da joj zakrpim tu nogu,da maker bude cela.Ponekad,ponekad….
Ali tom “ponekad” se uvek isprece one Ljudske stvari…
I vecito nemam vremena…
Stidim se zbog toga.Kazu,ko priznaje pola mu se prasta.

Sledece,o Gripu.Doduse,nije bas grip.
Strucni Dr JadanDanonocniBolnicarTata je dao dijagnozu da je u pitanju stomacni virus.
Necu da objasnjavam sta je to.
Dovoljno je reci da pijem antibiotike I kljukam se vodenim pirincem.A hvata me i blaga temperatura.Vrti mi se.Boli me glava.
Ako nista drugo,doprinecu dijeti koju je pokrenula Domacica.
I proci ce.Kao sto,na kraju krajeva,prodje I sve drugo….

Ako neko ima strpljenja da procita post do kraja,neka bude srecan sto mi se javila kakva-takva inspiracija I sto sam smogla snage da dodjem do stolice.
Pa za kraj da ulepsam post Jednom Voznjom…
Ovog puta,inspirisana postom Cuvam san od budnih...
I komentarima na temu ko kakvu voznju voli.
Moja omiljena voznja…hm….
Noc.

Prolece ili jesen.

Auto-put.

Ja I suvozacevo sediste.

Prozor poluotvoren,grejanje pojacano.

Nesanica.

Tri pogleda izgubljeo u daljinu,jedan bezbrizan san.

Moj pogled kruzi.Zaustavi se na svakom detalju.I nauziva se.
Zvezde.

Lutalica koja se umorno vuce pored puta.

Krik ptice u daljini.

Priroda koja spava,I ona koja se tek budi.

Drvece koje se povija pred Vetrom.

Linije po putu,I ona ograda pored.

Automobili,pa pustos….

I mostovi.

I Sunce na izlasku.

Pa mi bude zao kad stignem na odrediste….
Nemam mnogo prilika da uzivam u ovakvom putu.Tata ne voli da vozi po mraku.

Eto,obecavam vam da cu,cim dobijem vozacku dozvolu,smestiti sve blogere u auto(bus) I put pod tockove…..


 ako se slazete?