Sreća je u malim stvarima

11 Nov, 2018

Ja umem u svakom novembru da napravim jun

o meni.... — Autor tuzna @ 10:55

Od jutros stežem ruku sebi.

Uspela sam da te zaboravim, da te ne pronalazim u svakom stihu, da te sebi oprostim.

Nisi ni znao šta gubiš. Samo si me pustio niz vetar, pustivši suzu iz besa što odlazim. Stoti si koji mi kaže:"Mnogo maštaš, to što ti tražiš ne postoji." 

Uspela sam da oprostim sebi što sam uopšte i pokušavala da ti otvorim oči, ne shvatajući da gledaš u to što ti pokazujem

Ali ne vidiš ono što vidim

I to što za tebe nije stvarno ne znači da za mene ne postoji, blistavo i čisto, raširenih ruku, nežno i odvažno

I čeka

Čeka da prestanem da otvaram oči i šutiram usputne kamenčiće,da prestanem da budem 'lako zaljubljiva', da ne dam da mnome manipulišu takvi kao ti. 

Hajde da se nađemo, da vidiš lepotu u devojčici koja ima 3 godine i temperaturu 39, da osetiš toplinu beogradske košave, da ne balaviš za kratkim suknjama, da ti ne bude neudobno kad ti legnem na grudi i ne žališ se na utrnulu ruku

Samo da se smešiš i govoriš sebi, jebote... Ipak postoji, znam da te nisam uzalud čekao, znao sam da ćeš doći i da te niko neće sprečiti u tome. 

Samo da se smešim i da mislim, hvala ti, Bože, što je ovaj kratak život za mene i danas nastavljen, što sam tu gde jesam, sa mojim ljudima, što mi tvrđavu od najtvrđeg čelika ništa ne poljulja i ne okrnji. 

Hajde.. Da zaboravimo sve prethodno i najzad počnemo ispočetka. 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs