Uzalud...
-Ehej,sta radis?
Evo,sedim...
-Devojko,pa ti sedis vec danima!
Pa,sedim...
-Sta ti je?!
Nista,trenutno sam gladna,ajde cucemo se posle...
Covek se navikne na sve, pa tako i na samocu. No, moram priznati da me samoca iz dana u dan sve vise muci. Zapravo tada pozelim nekoga ko bi razumeo osobu poput mene, sto uopste nije lako.
Sedim,kao neko ko ceka lose vesti.Kad bi mi Nova godina ponudila ispunjenje samo jedne zelje,trenutno bi to bilo-da ne pricam ni sa kim.
I sedim i dalje,piljim u jednu tacku,razmisljam,prebrojavam,sumiram...
Sreca u ovome zivotu zavisi manje od toga sta vam se dogadja, a vise od nacina na koji to prihvatate.
Nikako da se potrudim da ovaj zivot sebi ucinim lepsim.Kao da vise nemam ni snage za to.
Napolju je hladno,a eto bas mi sad treba da izadjem do onog mog izletista,istrcim se i nadisem svezeg vazduha.
I bas mi sad treba onaj zagrljaj koji ce me sakriti od celog sveta,onaj koga ocajnicki trazim godinama i koji mi svakog dana sve vise izmice...
Ljubav je kao senka, ako je pratis, nikad je neces stici a ako joj okrenes ledja,pratice ona tebe.
Pre neki dan ssam odlucila da se pokrenem,sredim i lepo obucem,sebi u cast.
I nasmejah se,posle dugo vremena...
Mozda ce to pomoci.
20 Komentari |
0 Trekbekovi