Ono vece...
"Posle nekog vremena si rekao da je bolje da podjes...I okrenuo si se,poljubio me u obraz,i rekao da bi voleo da nekad svratim do tebe...
Zamolila sam te da ne pijes puno i obecala ti da cemo se videti..."
Naravno,nisi nazvao.A ja nisam zelela da dosadjujem...
Od te veceri,vise ne pijem.Nikad se nisam pokajala sto sam ti sve priznala jer sam olaksala svoju dusu za par tona koliko jedna neuzvracena ljubav moze da tezi.
Bila sam presrecna dok sam se taksijem vracala kuci,a onda,kad god bih te videla u gradu,plakala bih.Vise i ne placem,jer imam iskustvo vise da dokazem ljudima da ni rizik nije ispravan kad je uzalud...
I dalje me obraduje poneka tvoja poruka,ono kad me se setis,i retki osmeh u prolazu...
Sad volim neke druge oci.Ili se bar tom ljubavlju zavaravam.
U svakom slucaju,prijatnije je kad ne mislim na tebe 24 casa dnevno,sedam dana u nedelji...Posvetim ti samo poneki petak,nazdravim sa jutrom u tvoju srecu,i idem dalje...
Za Novu godinu si mi poslao poruku koja pocinje sa "Malena...".A malena je koliko-toliko odrasla i vise ne veruje u bajke...
Malena ce zauvek ostati tvoja Mala,i zeli ti svu srecu ovog sveta...Zeli ti da bivsa otvori oci i shvati sta gubi...Zeli ti da nikad ne shvatis sta si izgubio i da nikad ne osetis bol neuzvracene ljubavi...
A ko zna,mozda ni ti ni Malena niste toliko savrseni...