Sreća je u malim stvarima

...

Evo jos koji dan pa vec osam meseci kako sam sa vama...

I mislim da stye me dovoljno dobro upoznali,iako sam neretko odsustvovala ili cutala...

Pa opet cutala.

Imam toliko ideja za sastav poput onog na pismenom iz srpskog,ali opet cu da cutim.

Samo cu reci da sam citajuci komentare na poslednja dva posta plakala. 

I to onako kako odavno nisam.

U meni su se pomesali tuga,zahvalnost,bes,kajanje,sreca...

Ma,sva moguca osecanja...

I,i dalje placem...

Zato nemam snage da odgovaram na komentare...Cini mi se,pokvaricu onu zlatnu nit koja ih spaja.

Onu koju osecam do poslednjeg kutka svog srca...

Hvala vam...

Hvala po hiljaditi put sto ste bili uz mene ovih osam meseci...

Hvala sto cete biti i na dalje...

Zaista vas volim,sve,kao svoje najrodjenije...

Hvala sto mi pomazete da se ne izgubim u ovom surovom svetu...

Hvala...hvala...hvala...