Sreća je u malim stvarima

Znate ono...

posveceno — Autor tuzna @ 23:17

...kad ja pisem post??

Danas je sve drugacije,pa i nacin pisanja...

Danas moram da zavrsim na brzinu.I da odem.

Da,dobro ste procitali,odlazim...Naravno,na odredjeno vreme.Nekih mesec dana.Ili,za pocetak,dve nedelje.

I ne,nije to zato sto ja zelim da odem.

To je zato sto se redovno javlja onaj Hm2 osecaj,koji u mene unosi strah i nemir.

Mama i sanjarenja su zakljucile da je delimicno i internet kriv za to.Obecala sam da cu se odvici.A ako i tad ne uspem da resim taj problem,okrivicu pubertet pa neka ga drugi resavaju.

Ne,nisam spremna da odem.

Opet su pocele da se radjaju ideje u mojoj glavi,one lepe i carobne...

Opet imam toliko toga da kazem,ali i da odcutim...

Opet je toliko ljubavi i zagrljaja...

Ali...

Napisala sam koliko me plasi.A sama sam.

Ne volim savete tipa:"Ma,nije to nista...".To i nisu saveti.

Ako ja kazem da je za mene to "nesto",i to veliko NESTO,nesto sto me plasi i ne da mi mira po ceo dan...Samo ga prihvatite...

Uostalom,ne znam zasto ovo pisem.Ovo nije poruka za vas.Ovo cu reci nekom drugom.

Vas cu samo da zagrlim,onako kako grlim kad sam srecna i tuzna u isti mah,kad volim i mrzim,kad hocu i necu...

I da poljubim,sve odreda...

Javicu se oko mature,da vam kazem kako je bilo.I za prijemni.

Drzite palceve da uspem da prebrodim ovu krizu...

Kazu,mogu ja to...

 

"Odlazim, kao zmija kožu ostavljam
Odlazim, imena svog se više ne sećam
Odlazim, neka mi vetar jedra napuni
Odlazim, istog trena da me niko ne vidi

Tiho pevam ... na na na ...

Odlazim, posle svega opet verujem
Dalek put, možda grešim, al me smiruje
Odlazim, dugo je trebalo da shvatim šta je šta
Odlazim, pored cveća nogom zgaženog

Tiho pevam ... na na na ..."


 


Powered by blog.rs