Sreća je u malim stvarima

I posle tebe ponovo ti...

posveceno — Autor tuzna @ 15:54

 

Danas mi je Bonsai-Draganica poklonila setnju kroz Japanski vrt koji me toliko fascinira.

Danas sam pogledala prezentacije blogerke Iluzija.

Danas me je tata zagrlio i rekao mi da je za mene uvek tu.

Danas je granulo Sunce u svom punom sjaju...

I zato... 

Oprostite jos jednom,sto opet gresim,sto se krecem starim utabanim stazama koje se vrte u krug...

Sto sam vapeci za onim jednim zagrljajem dobila nekoliko njih,ali na kraju opet isto...

Necu vise da placem.

Vise mi ni ti zagrljaji nista ne znace.Vise nemaju smisla.

Vise ni ono "Zao mi je,ali nije vise fer da varam svoju curu,ja je volim" nema nekog posebnog znacaja...

Jer,znam da on vise ne ume da voli...Pitanje je da  li je ikada umeo.Ja sam mislila da jeste.Mene.Sada znam da sam ja jedina koju to nije,i cak me ni to ne boli.

Dosao je u pravo vreme,onda kad ne znam sta radim i kad mi je potreban taj poznati,lepi zagrljaj...

...i iskoristio me.

Ponovo.

I opet ali,jer uvek ima jednog ali ...On vise nije dostojan mojih reci.

Ni jedne jedine.

Ovim postom zatvaram zacaran krug...

I poklanjam osmeh koji toliko znaci ljudima koje volim.

Poklanjam i obecanje,pravo i neopozivo.Nikad vise... 

Drzite me,ne zelim vise da padam,dospela sam dovoljno nisko...

Zelim da bojim svoj zivot bojama koje u sebi ne sadrze njega.

Zelim da zivim,a ne da skupljam ostatke necega sto mi on baci.

Ja nisam zivotinja,ja sam dete... 

 

The sky is blue,everywhere.

 

Powered by blog.rs