Sreća je u malim stvarima

Plasim se.

Generalna — Autor tuzna @ 14:27

Ne,ovo nije nastavak price o mojim mukama.

Mada je trenutno jedna od najvecih.

Postoji...postoji taj neki osecaj koji mene muci odavno.

I zelim da me posavetujete kao sto bi svoju decu,iskreno ma koliko lose bilo.

Prvenstveno pomoc trazim od doktorki na blogu,koliko znam doktora nema.

Osecaj je nazvan Hm2,a "simptomi" otprilike ovako:

-Nisam svesna sebe u vremenu i prostoru

Znaci,prisutna sam,pricam sa drugaricama,slusam i sve zapamtim ali kao da u tom trenutku nisam bila ja nego neka druga licnost,neka senka ili san kroz koji se ja izrazavam.

Stvarno ne znam kako da objasnim.

Ono sto znam jeste da me plasi do bola,traje nekih mesec dana i pocinjem da mislim da sa mojom glavom nije sve u redu.

Kad se malo dublje zamislim,shvatim da gledam kroz ljude kao kroz vazduh i da uopste ne postojim,reci mi ne dopiru do mozga ili sta vec.

I samo nemojte da kazete da je u pitanju pubertet...Jer nije...Nisam samo ja u pubertetu,pa su  svi ostali normalni.

Moji virtuelni prijatelji,druge mame i tate,vi koje volim vise nego sebe samu...

Molim vas...

Plasim se... 


Powered by blog.rs