Sreća je u malim stvarima

"Svet je nocas bez ljubavi snio

o polju cveca,igri i smehu;

al zaborav kleci u senci zivota,

zar svaki dan ubiti moraju?

Ne postoji vise

ni svetlo ni tama,

ni ljubav,ni tuga

ni suza ni smeh..

Ljudi,nesretnici zli,

vesto su svet otrovali.

Bori se,svete,

sjajem oka svog,

zlu nije mesto u krosnji hrasta!

Vrati svaku pticu raspevanu

njenome gnezdu,u smiraj dana..."

Nedelja...

Gomila musica na prozoru.

Glupe musice...

Ni sopstvene misli ne cujem zbog njih.

Protezem se po sobi zeleci makar jednu rec...Makar geg bebe sa sprata ispod.

Nista...Tisina toliko stvarna da je nozem mozete seci na komade.

Tisina koja gusi.

Tisina koja vam daje do znanja da zivite okruzeni losim ljudima.

Svaki kut grada,svaka ulica prazna.

Kontejneri puni decijih igracaka,decije sobe pune racunara.

Na starom igralistu iscepana lopta,cuva uspomene mog detinjstva,ali ne stvara nove...

Oko krovova magla.

Pitaju me gde bih da budem sad,ostajem zbunjena...

I setim se:

oblaci..

"...razbicu gitaru,crn je mrak ispunjava,odavno se svoje pesme bojim-pomera u meni neke gene Dunava,pa ja tecem i kad stojim.." 

Tisina...Tek se poneka kap kise obije o oluk i podseti da je tu.

Imam potrebu da pricam sa nekim...Ali,to je tema koju zapocinjem otkad znam za sebe,i niko vise nece da prica o tome...Niko mi,po tom pitanju, vise ne veruje.

Stojim na litici zivota,posmatram mucno sve svoje uspone i padove,posebno padove i pitam se:Ima li nade...?

Ponekad  jednostavno pozelim da batalim sve i sanjam do kraja zivota.