Sreća je u malim stvarima

22 Nov, 2009

Retoricka pitanja

Generalna — Autor tuzna @ 08:00

Znate li onaj osecaj kad,posle dugo trazenja,shvatite da ste pronasli svoju sigurnu luku i mesto gde cete uvek imati prijatelje,biti voljeni i nikad zaboravljeni?

Ono kad se ususkate u prvi utisak o toj luci i ne zelite da vidite splet stvari koji se okrece i rusi?

...I onda jednog dana PLJAS,tresne vas istina po sred lica.Shvatite i pokajete se sto niste prekinuli kad je bilo najlepse,kao sto je trebalo.

 

 

 

Neko vreme ce na mom blogu biti iskljucena opcija komentarisanja...

Hvala za istinu,dragi blogeri.

"...ja, ipak, samo sebe krivim jer sama sam birala taj put..."

Komentari

  1. znam za taj osecaj..upravo me istina pljusnula u lice i kajem se sto sam bila slaba i nisam mogla da odem od nekoga kad je bilo najlepse..ah!kako se kajem..

    Autor vilabezkrila — 22 Nov 2009, 08:56

  2. Taj osećaj sigurnusti je prijatan,
    uvek za njim žudimo,
    ali potsvesno znamo da je nedostižan...
    Što pre to shvatimo, to će nam pre biti bolje...

    Autor AnaM — 22 Nov 2009, 09:33

  3. Sad ne shvatam jel treba da komentarišem ili je isključeno?
    Divno što si podsetila na pesmu!!! Oduševila si me!
    Ne kaj se, nikada nećeš otići onda kada ti je lepo, to jednostavno tako ne ide...
    Mnoge stvari kasniš mnogo kasno, ali kad tad shvatiš da je sve baš tako moralo biti.

    Autor poluuspavanka — 22 Nov 2009, 09:57

  4. Ako će te to utešiti, svako od nas je bar jednom to osetio. Mnogi i više puta. Ali, idemo dalje, i tražimo, i nađemo novu luku!

    Autor sanjarenja56 — 22 Nov 2009, 11:52

  5. Ko to zna... mozda ucimo na bolu...
    Pozdravljam.:*

    Autor behappy — 22 Nov 2009, 11:55

  6. Samo nemoj da iskljucis opciju pisanja.Pozdrav

    Autor leopard — 22 Nov 2009, 15:59


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs