Sreća je u malim stvarima

Stendal

Idoli — Autor tuzna @ 20:01

 

 

"Čovek sretne neku ženu i poražen je njenom ružnoćom. Uskoro, ako ona nema pretenzija, izraz njenog lica čini da on zaboravi nedostatke njenih crta; on nalazi da je ljupka. Zamišlja da bi je neko mogao voleti. Posle osam dana on ima neku nadu. Posle osam dana nada mu je oduzeta. Posle osam dana on je lud. "


Balada o Meni :]

Balade zivota — Autor tuzna @ 19:45

Ne umem da prezivim bez suza,ljubavi i tisine...

Lako se odrzavam i trazim samo poneki zagrljaj u prolazu :]

 

 


Dileme..

o meni.... — Autor tuzna @ 00:21

 

Zasto namerno povredjujem ljude koje volim?

Zasto ih teram od sebe?

Da li se plasim da ce ih moja praznina i hladnoca zaboleti,ili samo sebicno ogradjujem sebe da ne bih shvatila istinu?

Retoricka pitanja.

Ono na sta mi niko nikada nece odgovoriti.

Ne zato sto ja to ne zelim,nego jer ne zasluzujem.

Kad ce neko naslutiti teskobu misli koje me svakog dana ispunjavaju i guse?Kad ce shvatiti da ne mogu sve sama?Hoce li shvatiti koliko ocajnicki pogledom trazim razumevanje?

Mrzim sudbinu...Mrzim to sto je meni namenjeno da patim,a nekom drugom da se raduje.Nekom ko to ne zasluzuje.(ali,opet,ko sam ja da diskutujem o tome?)

I mrzim cinjenicu da zivim u odvratnom svetu gde samu sebe osudjujem na distanciranje od svojih najblizih,gde samoj sebi prepisujem bol.

Svetu gde je svako egoista i retko ko covek.

Hoce li se,tu negde,ikada naci ruke koje ce znati kad treba da me zagrle?Hoce li biti ociju koje ce plakati sa mojima?Hoce li necije srce pripadati samo meni?

Ili cu zauvek biti samo trunka prasine koju niko ne zeli i koju svi besno otresaju sa kaputa...


Balada o zbunjenosti

Balade zivota — Autor tuzna @ 21:42

 

"Ljudi nisu moji bližnji, oni su ti koji me posmatraju i sude o meni. Moji bližnji su oni koji me vole a ne posmatraju me, koji me vole uprkos padu, uprkos niskosti, uprkos izdajstvu, koji vole mene a ne ono što sam učinio ili ću učiniti."

(Andre Malro)


Sonata od sna

Generalna — Autor tuzna @ 07:42
 
Od čega žive oči tvoje
Kad stalno iz njih isijava san?
O što bi dragulj dragane moje
dao da tako bar načas sja.

Tvoje su oči u meni zasle.
Taj sjaj nije od ljudi.
Svakoga jutra moje se lice
s tvojim očima budi.

Ko snijeg si koji pao nije,
satkana sva si od sna,
latico sniježna zgusnuta svjetla,
sva si ko cvijeta prah.

- Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?
Ljubavi zar te je strah?
Zacijeli riječi cjelovima,
s usana strgni mi dah.

Čemu se smiješiš?
Obujmi me jače,
sva krvi nek mi utrne!

Kad zagrlim te ovako,
znaš što ja vidim:
Dva križa koja se grle.

A međ njima diše
još nerođen Bog,
prikovan poljupcima...

A što ako boginja neka
pod mojom usnom sniva?

Pod tvojom usnom sni violina,
u violini pjesma, u pjesmi plod.
O kad me dodirnu usta tvoja:
harfa se boja prospe u svod.

Prsti su tvoji vidre vedre
što se u igri tope.
Ćutiš li kako iz moga struka
iskaču antilope.

O kad bi moglo uho čuti
tvoj dodir, glazbo nijema,
napisao bih ti od sna sonatu,
al klavir tih dirki nema.

Povedi me u kut svijeta
neki tih.
Da te ćutim. Da te dišem.
Da te snim.

Što je život? Oka treptaj.
Tajna tajne.
Između dva otkucaja
srca stane.

Enes Kisevic

Bitno i nebitno...(vazno je da ovaj post procita sto vise ljudi!)

Generalna — Autor tuzna @ 18:00

Danas mi je drugarica mailom poslala jedan link,koji ne bih da komentarisem.

Sledeci klip je ono zbog cega mi je,dugo posle gledanja,knedla bila u grlu...i ono sto mi je pokazalo kakvih sve nesreca ima u zivotu i zbog kakvih truncica ja placem.

 

 

" She was hit by another car that was driven by a 17-year old male student on his way home after a couple of hard packs of beer with his friends. This was in December 1999.


After the accident Jacqueline has needed over 40 operations..."

 

"...je živa i dan danas i radi kao aktivistkinja za borbu protiv vožnje u pijanom stanju.Ona je lično tražila da se ove slike stave na internet kao upozorenje svim učesnicima u saobraćaju da ne voze pod dejstvom alkohola. Iskreno joj se divim zbog upornosti da nastavi dalje svoju borbu uprkos svemu što joj se desilo. Njena fizička lepota je možda uništena, ali je njeno srce danas veće i jače nego ikad"
 
 

 

 

 


Sivo.

Generalna — Autor tuzna @ 16:16

"Svet je nocas bez ljubavi snio

o polju cveca,igri i smehu;

al zaborav kleci u senci zivota,

zar svaki dan ubiti moraju?

Ne postoji vise

ni svetlo ni tama,

ni ljubav,ni tuga

ni suza ni smeh..

Ljudi,nesretnici zli,

vesto su svet otrovali.

Bori se,svete,

sjajem oka svog,

zlu nije mesto u krosnji hrasta!

Vrati svaku pticu raspevanu

njenome gnezdu,u smiraj dana..."

Nedelja...

 

Gomila musica na prozoru.

Glupe musice...

Ni sopstvene misli ne cujem zbog njih.

Protezem se po sobi zeleci makar jednu rec...Makar geg bebe sa sprata ispod.

Nista...Tisina toliko stvarna da je nozem mozete seci na komade.

Tisina koja gusi.

Tisina koja vam daje do znanja da zivite okruzeni losim ljudima.

Svaki kut grada,svaka ulica prazna.

Kontejneri puni decijih igracaka,decije sobe pune racunara.

Na starom igralistu iscepana lopta,cuva uspomene mog detinjstva,ali ne stvara nove...

Oko krovova magla.

Pitaju me gde bih da budem sad,ostajem zbunjena...

I setim se:

oblaci..


Tajne su tu zato da ih neko nasluti,postoji rec koja vredi tek kad se odcuti...

o meni.... — Autor tuzna @ 00:35

"...razbicu gitaru,crn je mrak ispunjava,odavno se svoje pesme bojim-pomera u meni neke gene Dunava,pa ja tecem i kad stojim.." 

 

Tisina...Tek se poneka kap kise obije o oluk i podseti da je tu.

Imam potrebu da pricam sa nekim...Ali,to je tema koju zapocinjem otkad znam za sebe,i niko vise nece da prica o tome...Niko mi,po tom pitanju, vise ne veruje.

Stojim na litici zivota,posmatram mucno sve svoje uspone i padove,posebno padove i pitam se:Ima li nade...?

Ponekad  jednostavno pozelim da batalim sve i sanjam do kraja zivota.


Tisina je ponekad gusta kao sirup...

Generalna — Autor tuzna @ 00:48

21:01-Status:objavljen-Autor:tuzna

Pisanje pocinjem posle cetiri sada gledanja u prazan ekran.

Zelim da ti kazem da te volim kad god se nadjem u tvojoj blizini.

Da ti kazem koliko mi ta blizina smeta i koliko mi je u secanju plasticno ono vece kad si rekao da 'nemas sta da mi kazes',da nismo jedno za drugo.

Pa se onda naljutim na sebe jer to "volim" pocinjem da zloupotrebljavam.

"Da bi zavoleo coveka,moras sa njim pojesti dzak soli",tvrdim,a opet...ne znam.

U stvari,nisam navikla na neutralnost,a ona mi se upravo dogadja.

Ti si bio dobar prijatelj koji je sebi dozvolio da mi se priblizi malo vise,a zna se kako ja sve pogresno shvatim...

Dva osmeha,i moja potreba da sve povezujem sa ljubavlju mi se obiju o glavu,

Redovno.

Zahvaljujem Bogu na jednom snu,i pitam ono sto sam obecala da necu,nikada.

Zasto jednostavno ne sacekam?

Kazu da sreca bezi dok je jurimo,da treba stati da bi nam prisla.

Kazu,i verujem,ali...

Uvek jedno ali.Plavo.

Opet nepovezanost,i reci se iskradaju iz glave.

I mozda je samo vreme za spavanje.


 

"I pisma pisem cesto,a nikad ih ne saljem,jer u njima pise uvek isto-da je kasno,i da se kajem..."

Nesposobna da naslovim.

Generalna — Autor tuzna @ 00:12
 
Znate li kakav je osecaj razocarati se u samog sebe?
Ja,do danas,nisam umela da mrzim.Ljutila sam se na ljude koji nisu umeli da me vole na moj nacin,zalila sam one koji su me vredjali,smejala sam se onima koji su privlacili paznju...Nikoga nisam mrzela.Do danas.
Danas mrzim samu sebe najvise na svetu.

Powered by blog.rs