Sreća je u malim stvarima

 ...pozelela sam da se nasa igra nikada ne zavrsi...Igra svetlosti izmedju tvojih i mojih isprepletenih prstiju.Prvi put sam te grlila najjace,bez straha da cu te opet izgubiti...

Sinoc si mi rekao da putujes.Necu te videti sest meseci!

Vrelu suzu sa mog obraza upio je tvoj plavi dzemper od setlanda,onaj kog sam kupila za nasu prvu godisnjicu...Volim taj dzemper...Volim i tebe.

Ne pamtim kada si me poslednji put onako zagrlio;dok sam se ja trudila da upijem svaku notu tvog parfema i zapamtim to lice do detalja,ti si samo cutao...

Trudio si se da budes jak,a ni sam nisi znao sta ces mi reci.

Prekrila sam ti usne rukama i zagrlila te jace.

Trebalo mi je samo da budes tu...

***

I danas mi treba.

A ti putujes...

Tiha noc...

Jedna od onih koje obozavam.

Vetar se buni,veceras ima dosta posla...raznosi secanja.

Jos samo kisa nedostaje prizoru koji mi ispunjava dusu...

Prvi put mi je zao sto nemam veliku,otvorenu terasu.

Ili bar dvoriste.Ljuljala bih se na lezaljci celu noc.

I zaspala bih tako,cekajuci da me probudi cvrkut usnulih ptica...

Cak i one sad spavaju.

Smenili su ih zrikavci kojih se plasim,kao i svih ostalih stvari koje cujes,a ne vidis.

Cudno je to,dozivotni sam sanjar,a plasim se tako malih stvari...

Iako male stvari cine zivot,znam...

Nocas shvatih da ne zelim obican zivot.

Necu da se uklapam u sablone i zivim po tudjim pravilima...

Hocu da ispisem svoju bajku.

To je osecaj kad shvatite da je ono sto ste dugo trazili bilo upravo pred vasim nosom...

A trazili ste sebe.

I pronadjoh se,pogledah u ogledalu i odraz mi se svideo.

Ali bojim se,izgubicu Se opet u moru silnih nametnutih obaveza i losih ljudi...

O,a mozda su jednostavno za sve krivi romanticni filmovi..."Ovaj zivot nije bajka",receno mi je kad sam bila mala,i to je,pretpostavljam,trebalo da mi bude nauk...

A opet,iz inata[kao i uvek!],postadoh izgubljena sanjalica.