Sreća je u malim stvarima

O [N]ovoj godini...

o meni.... — Autor tuzna @ 22:36

Eto,doslo mi da pisem,pa se setih da sam zapostavila ovaj praznik koji mi danima najavljuje svoj dolazak,a ja obavestenja uporno sklanjam u stranu,zaokupljena drugim stvarima...

Mislim da je vreme da malo okitim svoj blog novogodisnjom euforijom,nabacim mu osmeh i 

oteram sve tmurne oblake koji su ga okruzili ovih dana....

 Kazu,pred docek Nove Godine treba sumirati "rezulate" iz stare i postaviti sebi nekoliko ciljeva za narednih 12 meseci....

Zaista se kroz maglu secam prethodnih meseci...

Rekla bih da su mi u secanju ostale samo one najvaznije,pretezno lepe stvari...I to mi se svidja

Znam da mi je ovo leto bilo kao nijedno pre njega,da sam dozivela svoju prvu ljubav,

naucila da se ona nikad ne zaboravlja,provodila se bez grize savesti i postala mnogo bolja osoba....

 Onda sam malo zbog te iste ljubavi patila,malo se razocaravala,malo se mucila oko skole i na kraju uspela....

Docekala sam i decembar,poslednji mesec ove godine...

Docekala ga rasirenih ruku i otvorenih vrata,sa knjizicom punom petica,

jednim velikim osmehom na licu i ciste savesti...

Vreme je proletelo...Eto,dogurah ja i do drugog polugodja osmog razreda,perioda kad donosimo svoje prve odluke

 i kad nam najvise fale roditelji...

Prezivecu ja i to,znam... 

Jedina stvar zbog koje se ne radujem Novoj Godini je to sto cu u septembru ostati sama,Milos odlazi na fakultet...I jedno zbog toga bih sad volela da zaustavim vreme,bas sad,i da ne ode od mene....

Jer,posle fakulteta sledi zenidba,i ja vise nikad kao sad necu biti njegova mladja seka sa kojom 

ce se redovno svadjati,ali je cesce poljubiti kad ga pogleda onako tuzno....

Zato njemu za Novu Godinu obecavam da cu  do septembra biti najbolje sestra na svetu,i poklanjam mu osmeh....

Prva zelja istrosena.Prvo obecanje dato.

Sledeca stvar,zbog koje mi se ova godina nije dopala,jeste moja preterana dobrota.

U ovoj godini sam prastala vise od svih ostalih...A nije mi se vratilo ni malo.

Moje drugo obecanje je da cu biti manje dobra,a vise sebicna.Koliko god mogu.

Jos samo jedna zelja....

Razmisljam,i vidim da sam ono najvaznije izostavila.

Ono sto vi ne znate,a sto se desilo u skorije vreme,je to da mi je deka bio u bolnici...

Covek,za kog sam vezana celog zivota...On moj nabolji prijatelj,ja njegova unuka-muka,kako on to voli da kaze....

Toliko sam se isplakala zbog njega....Nedelju dana sam zivela u strahu...

Ali,nisam imala snage da to prenesem na blog.Mozda je tako bilo i bolje.

Moja treca i najvaznija zelja je ZDRAVLJE.I porodica.Tako,dva u jednom.Ako moze.

Zelim,da Nebo mojoj porodici da zdravlja i snage da ostanu uz mene zauvek,a posle kako im Bog da....Smile
I,pozelela bih jos nesto,a znam da nemam vise prava na zelje....

Bila sam dobra,a i ovu zelju mogu sama sebi da ispunim,tako da cu i to da vam sapnem:

Zelim,da postanem jaca osoba...I da imam snage da se izborim prvo sa sobom,a onda sa ostatkom sveta....

Eto,to su moje zelje....

Slucajno bacam pogled kroz prozor i vidi ispunjenje jedne ranije zelje:pada sneg....

Tako sam ispunjena....Prelepo je.....

Pada sneg,stan je okicen,odelce cu da kupim......

Bice to odlican docek! 

P.S.Hvala vam,drage moje hyperblogger,biljche,shadow....sto ste opet tu!

Tako je lepo kad smo opet zajedno....

A domacici svaka cast....!

Volim vas,sve vas volim koliko mogu,onako iskreno i decije.....!


Ne,ovog puta....[i ne,vise nikada]

Generalna — Autor tuzna @ 14:43

To sto mi je na najprostiji nacin objasnjeno da se od mene ne zahteva nista drugo ,do biti tu i tu u to i to vreme,moje srce nije moglo da pojmi.

Ono je,i ovog puta,polagalo prevelike nade u skota koji ga je milion puta povredio.I tako izubijano,jos je imalo snage da se nada.

Mislilo je,imacu i ja da njegoce krhotine po milioniti put skupljam i nedeljama ih lepim,parce po parce...

A ja,bas sam se umorila...Vise mi nije ni do cega...Vise sam nego razocarana.I to je jedino sto me vredja.Povredjena nisam. Samo,razocarana.Nazovimo to tako.A opciju "nazovimo stvari pravim imenom",ovog puta cemo preskociti...

Ja zaista vise nemam snage za bilo kakve borbe i nadanja.Srce da se nada,moze.Ja mu ne branim.Ali,ako ce cekati da ga ja sastavljam,nacekace se.Treba izaci iz ljusture,navici oci na svetlost dana,kupiti lepak.A nemam ni para.

Sve sam potrosila na lepe reci...Jer,onaj ko moje lepe reci ne zasluzuje,mora da ih plati.

Medjutim,kao i uvek,skot je otisao daleko i samu me ostavio da se sa ukusom kasne  gorcine borim sa svojim dugovima....

Cudno je kad dugujete sopstvenoj dusi...

I robujete srcu.

A kad se osvestite,kasno je....Srce je vec slomljeno,a na samocu niste navikli...

Moje srce,jos nije slomljeno.

Ne,ovog puta...Necu mu dozvoliti.

Ja sam,trenutno,samo jedna razocarana devojka koja je shvatila da se od snova ne zivi,da nikad nije kasno za kraj,i da preko skotova treba samo prelaziti,ne zadrzavati se i ne osvrtati...

Eh,skote,nisi jedini....

A ni najbolji,daleko od toga....

Moje suze je zasluzio samo princ.Za skotove vise nema mesta u mom srcu.

Vreme je da skinem crni povez sa ociju i i ucinim nesto lepo za sebe. 

 


Powered by blog.rs