Sreća je u malim stvarima

"Pred nama je jedan energetski dobro potkovan dan", kaže online horoskop dok energetski totalno nepotkovana čekam gradski autobus.

Nebo nada mnom je tmurno, a ja sam hronično neispavana. Astenija je pojava dugotrajne iscrpljenosti usled prevelike brige. 

Ovih me je dana svašta dotaklo, rekla bih da iako zanemarimo činjenicu da sam preosetljivo dete u telu odrasle žene, možemo da zaključimo da su svet i ljudi oko nas sve turobniji... 

A onda zažmurim, i udahnem duboko. Setim se kako sam pre sat vremena ležala u krevetu pored majušne trogodišnjakinje koja miriše na čokoladno mleko i ima najmekše obraze na svetu. Kako me je pogledala svojim krupnim smeđim očima i rekla:"Nemoj da kasniš, teto, ali nemoj ni da raniš."

I eto.. Jedna rečenica dostojna najvećih svetskih filozofa. Za sve u životu, teto. Nemoj ni prekasno, ni prerano. Ni da brineš, ni da se raduješ. Sve u svoje vreme. 

Iz autobusa izlazi ljubavni par. On nosi karirano odelo i naočare za sunce, a ona ima paž frizuru i sfrukiranu sivu haljinu. Potapše je skoro neprimetno po zadnjici i kaže:"Hajde da pokidamo ovaj dan." On odlazi na jednu stranu, a ona na drugu. 

I tek tako, u jednom treptaju oka, svemu se vrati smisao. U vazduhu se uskovitlaju izgubljene vera i nada. I ljubav, i proleće, i sila života.