Sreća je u malim stvarima

Imam želju za pisanjem kakvu nisam imala godinama. Opet me teraju neke situacije da odrastem za mrvu više, da se trgnem i sagledam život nekim drugačijim pogledom, da zahvalim za sve što imam.

Došao je s posla slomljen, video je smrt svog kolege i to ga je duboko potreslo. Morao je da vodi gomilu teških razgovora ali jedino što mu je ostalo kao utisak je:"Ko će da othrani troje dece?" Pokušala sam da ga utešim, ali sam mlađa i zbunjenija, nemam dece koja trebaju brigu, imam samo svoje mizerne probleme od kojih pravim slonove i dopuštam da mi unište dan(e). Kupila sam mu sladoled i zagrlila ga.

*

Mnogo mi se piše, to je najvažniji deo mog procesa (o)praštanja, piše mi se za tebe, osećam onaj dobro poznati osećaj krivice koji imam kad god uradim nešto zarad svoje sreće, izvinjavala bih se što dišem(ali neću), zapravo sam emotivno biće i volim što se kao takva ne uklapam u šablone ..

*

Piše mi se o mojim snovima, o tome kako pouzdano znam da ću uspeti u ovom projektu za 12 dana, o tome kako ću u pravo vreme doživeti prave stvari, samo ukoliko se do tada sačuvam. Piše mi se o tome kako jedva čekam oktobar, kiše i jesenji miris u vazduhu, o tome kako je život prekratak i nepredvidiv i rešila bih u tom pisanju da ću ponovo početi svesno da ga živim...

Piše mi se..ali neću..mnogi su pre mene sve to već ispisali..