Sreća je u malim stvarima

Jao,kako sam ja srecna kad vidim kako me svi volete..

 Daklem,na pocetku,hvala:

orashchitju

stepskom

teta-hajper

na postovima...

Bas ste me oraspolozili...Vidim,idomaci zadaci krenuli,ajde sad i ostali ucenici na posao,verujte da mozete bolje od mene sigurno...Posebno me zanima  kako ce to HEFTALICA da uradi,i nemoj da je sanjam da mi preskace domaci!:)))

Ovako,jos posto nisam napomenula da  onaj ko uradi prozove dalje itd,ja prozivam:

zlogduha

mladjana

mj

bubi

SHADOW

jeru

dmc-a

veshticu

taleta :)

cveta :P 

biljanu

cokoladnu

samonjega 01 :P 

i sve ostale koji hoce da pisu....... 

Tema:SRECA,ako je neko zaboravio....

Ljubim 5+ odeljenje sa blog.rs i poklanjam:

  biljani 

hyperbloggerki

 a ostalima

jedan veliki     

 

ako nekom treba    

 

i,naravno   !!!

 

P.S.Ajde brzo na pisanje domacih... 

P.P.S.Prvo mesto na mojoj vredi listi:

"Tuzna vise nije...tuzna


Sreco nasa
ne budi nesretna
ne budi tako tuzna.
Zivot se smesi i kad ti places,
pa zasto onda plakati?
Ne uspeva svaka ljubav
treba je zalivati,hraniti
a kad naraste i procveta
iscupaj je iz srca
ako ti njen cvet ne mirise
nije vredna paznje...
Tvoje oci
lepe su
moraju biti lepe
pune zvezda
zato nemoj plakati
samo ponekad
onda kada su suze caroban napitak
jer,bojim se
iscurece sa suzama
i te zvezde u tvojim ocima,
iscurece i ona najveca
ona sto nas vodi kroz noc
i ne da nam da zalutamo
jer i mi smo nekada bili
tuzni decaci i tuzne devojcice
usamljeni u nocima
neutesni danima...

Nemoj vise biti tuzna
nemoj zbog nas
nasmesi se sada
tako...
lepsa si kad se smesis.
Lepsa si nego sto mislis..."

Hvala jos jednom!  

Znam da nije tek treci,ali meni jeste...I posto vidim da su se ovi zadacici zapostavili u poslednje vreme,najbolje odeljenje se opustilo,evo moje ideje...

Kako ima puno pesnika i pisaca na blogu,pozivam ih da se oglase...:)

Ja cu napisati pricu,ali vi mozete i pesmu,ili sta vam vec drago.

 

 

 

"Kao jedan grumen zlata,kao onaj prvi plac,kao zora iznad mora,vredi jedna rec..."

Dugo mi je trebalo da shvatim...Da spoznam to osecanje...Mislila sam,nije to nista posebno...I lutala u potrazi za lepotom...Nekom nedostiznom...A ona je stalno bila tu,iza mene,nudila mi svu lepotu svog bica,svoju ljubav i privrzenost.Kazu,covek cesto ne vidi nesto dok se o to ne spotakne... 

Ali ona to nije znala...A ni ja....

Lutala sam u magli,opipavala,trazila,molila...Ali sve je nekako bilo vece od mene...Lepse...Nedostizno...

I lutala sam dugo,spoticala se o pogresno kamenje...

Sretala pogresne ljude...I svakom od njih sam dozvolila da mi bude vodja...Da bude moje svetlo u tunelu zivota...A svaki bi me odveo na pogresan put...

I svaki bi na mom srcu ostavio po jedan oziljak...Tako,oziljak po oziljak,osoba po osoba,ja sam ostala sama...Sa ranjenim srcem...Malim,ali ranjenim...

Odjednom,tu se nasla ONA...

Bas u onom trenutku kad su me svi ostavili,kad mi je najvise trebao zagrljaj...

Onako mala...Skromna...Prosta...

Stidljivo me pogledala i pruzila ruku...Malu rucicu...Poput decije...

Shvatila sam da je i ona dete,kao i ja....

Molecivim,neznim glasom mi je rekla:"Dozvoli da krenem sa tobom...Tako sam usamljena...Dozvoli da rastemo zajedno..."

Bila je tako cista...A...Ipak...Mala....Tako mala....

Obrisala mi je suze,previla rane na srcu...

Izgleda da i nisu toliko bolele...

Odnosno,nisu bolele od kad je ona bila tu.

Moje ranjeno srce ponovo je ispunio tracak nade.

I tako je prijalo...

Provodeci sa njom sve vise vremena,videla sam da je ona prijatelj koji sve od sebe daje,a nista ne trazi...Provodila je sa mnom svaki sekund,i kad bih se spotakla o jos neki pogresni kamen,ona bi me pomazila i rekla:"Nije to strasno,malena...Bice i gore..."

Znam da ce biti gore...I da moj zivot nije zasluzio da ga prozivim sa pogresnim prijateljima...Posebno sad,kad znam da je ONA tu...Moja drugarica...

Ali,sada i njoj treba pomoc...Odeca joj se rascvetala od klecenja...Iscrpelo ju je stalno trcanje za mnom...Moljakanje...

Sada sam ja tu!Da ja nju razveselim,da joj pruzim ruku kad je neko odbije kao sto sam je ja odbijala....I da ne budem ljubomorna...Jer ona je prijatelj koji ima ogromno srce...Za ceo svet...

A sacinjena je od tako malo stvari...I samo jedan moj osmeh,dovoljan je da ona prezivi...

Zato se smejem,bez prestanka...Da i jednog dana kad ja nestanem,ona nastavi da zivi...

Do sad nije htela da mi kaze kako se zove...Iako sam je toliko molila...

Sada,kad sam joj se zaklela da cu zauvek biti uz nju,da je necu ispustati ma koliko strmih puteva da presece moju stazu zivota,rekla mi je:

"Moje ime je...SRECA...."

 

Znam da vi mozete bolje..tesko mi je,jer ima toliko divnih osoba ovde...Da moram da izdvojim samo  nekoliko....Ali,vi cete nastaviti,i niko mi nece zameriti(nadam se),zato sto prozivam

 

hyperblogger

heftalicu

domacicu

orashchitja

zaboravi

flordelunu

di-ja :)

 

Ljubi vas vasa Veselica...I samo da znate,VI STE KRIVI sto sam  Je pronasla...I hvala vam za to!

P.S.HVALA vastagu za komentar,ali ja nisam bas mnogo vesta sa uredjivanjem bloga,tako da sam u pokusaju dodavanja slike piiip pola postova...:)

Eto,i njega pozivam da se oglasi:vastag,ozbiljno ti kazem,cekam post...! 

 

JUuUuUuUUuuuuuupi!!!!

Pao je!!!

Konacno se smilovao......

Ja bila u provodu...i stvarno se provela...i tek mi kazu:pada sneg...

Ja rekoh,ma daj,nemojte da lazete...

Kad sam izasla,imala sta da vidim...

prvo je bila jedna....

 

 

a onda jos mnooogo... 

Bas,Bas,BAS sam srecna...:))))

I namerno nisam stavila kapuljacu...Isla sam zadivljeno gledajuci u nebo....I zahvaljivala Bogu sto sam ziva i zdrava i sto mogu da uzivam u snegu...

Male,blistave pahuljice su mi upadale u oci,usta...kosu....Nisam se obazirala,samo sam uzivala....

Jedva cekam da prekrije onaj nas brezuljak....da se skupi drustvance...i da se sankamo,pravimo snska....

Mada znam da toga vise nema....Sad smo odrasli....Ozbiljni...Ponekad pomislim:bolje je ostati klinja....I zeleti da saznas nesto misleci kako je to nesto veliko....Jer,kad saznas da je malo,neispunjujuce,razocaras se....

Bolje je zeleti one sitne zeljice koje ce nam doneti srecu i koje nebo moze da nam ispuni,nego nesto veliko....Jer cemo uvek patiti za tim,a nikada nece biti nase...

Jos nesto,hvala orashchitju i shadow sto su mi dale ideju,da napisem svoje prvo pismo legendarnom Dedici:

"Dragi deda mraze,

ove godine od tebe ne zelim apsolutno nista,osim da mi ispod jelke NE ostavljas grumen uglja....

Jos nesto,zelim tisinu...Samo to...I da ti ostanes crven,srecan i debeo...

Voli te tvoja,pogodi koja(u zagradi salim se),Veselica..."

A volim i vas,znate vi koji ste....Vi koji mi pruzate tisinu...Koji mi pomazete da resim probleme...I zato vam od sveg srca saljem ovo malo snega koje imam...Samo da ne budete tuzni...Tuga nije dobar saputnik...Verujte,kad vam kaze vasa BIVSA tuzna....

Ajde,dajte jedan osmeh...Upotpunite mi srecu....Cekala sam je i docekala 

P.S.I pozvam na.........GRUDVANJEEEE!!!

 

 

Ajde da zavrsim celu tu pricicu kad sam vec pocela....

Ne volEm da pisem o stvarima koje ne volEm jer se uvek rastuzim/pobesnim,al' ajde....

NE volem:

1.kad se mucim da nesto naucim a onda nast. nadje neko pitanje pitaj Boga odakle i razlog da mi smanji ocenu

2.kad cura iz odeljenja ima sve petice samo zato sto joj je mama nastavnica

3.kad "gospoda" omalovazavaju one "siromasne".posebno kad se sve to desava u osnovnoj skoli

4.kad sam neraspolozena.tad mi sve smeta,cini mi se i sama sebe mrzim

5.jesen-mislim da je objasnjenje vise nego n epotrebno

6.kad moram da ustanem rano

7.kad ne mogu da spavam,a dusa mi umorna...

8.kad nadoknadjujem svasta nesto samo zato sto je direktoru tako(izvinite na izrazu) "dunulo"

9.kad ne mogu da placem,a srce mi se cepa

10.kad me brat iznervira,i dodje mi da vristim,da porazbijam sve,a ipak ga volim...

11.kad resim da drzim dijetu,a uvek se ispreci jedna cokoladica...

12.kad me ljudi ponizavaju.ja nisam retard samo zato sto imam visak kilograma!

13.kad nastavnici moraju da ti dokazuju da su iznad tebe i da im ne mozes nista

14.kad odlozim neke vazne obaveze pa mi se sve nagomila

15.kad moram da lazem ljude

16.kad mrzim nekog

17.kad se desi nesto neocekivano,i slomi me

18.kad sam raspolozena,a nadje se neko/nesto da me "spusti"

19.kad se neko smeje vestacki

20.kad me neko ne slusa,a ja njega mogu uvek,ili kad ga na silu slusam a dodje mi da mu kazem "covece,otkaci se"

21.kad sretnem Mladenovu najbolju drugaricu i pravi se da me obozava,a i ja i ona znamo sta je sve pricala o meni 

22.kad  Milos pusti Gru-a a ja hocu da gledam  romantican film

23.kad me svi razocaraju

24.kad sam previse dobra i kad je situacija u fazonu "to ni pas s maslom ne bi pojeo",a ja predjem preko svega

25.kad sam bolesna a (nazovi)drugovi iz odeljenja me zovu da pitaju sta imamo za domaci.a kad im kazem da nisam bila u skoli,oni se zabezeknu

26.kad me svi nabedjuju da mi se svidjaovaj ili onaj,i kad mi dodje da im kazem "jeste,ti si u pravu,aj me sad pusti da disem"

27.kad se od mene sve ocekuje a mene mrzi da zivim

28.kad mi se nastavnica koju organski ne podnosim smeska  i pita "a sto me tako gledas?"

29.kad mi promene nastavnicu teorije taman kad se naviknem na nju i zavolim je,i dovedu neku babu koja nam se samo smeska i izgleda kao da nas se plasi

30.kad se neki vazan period mog zivota zavrsi,i moram da nastavim dalje,a necu

31.kad se raspisem o nekim glupostima a u subotu idem u skolu  i nista nisam naucila

33.kad ima jos nesto sto ne volim,a ja ne mogu da se setim sta 

32.kad moram da zavrsim post a najradije ne bih 

 

 ... 

Ja se tek sad setih da sam rekla da cu pisati o stvarcicama koje volim...

Sad nesto nemam volje/inspiracije za pisanje dogadjaja(a ima ih),pa cu o ovoj temi,dok se ne "zaluftam"...:)

VolEm:

 1.mamu,tatu,batu-reci su suvisne...

2.Egipat-tajanstvenost,piramide,pergamenti...Odusevljava me sve to...

3.da spavam-kao beba,da sanjam,da se odmaram,da zivim u nekom svom svetu u kome sam ja princeza,u kome tuge nema...

4.da gledam zvezde-pogled sa mog prozora nocu...to treba doziveti....i blagi povetarac....sloboda,mir,opustanje...

5.baku i deku-ljudi koji su me cuvali oduvek...ja sam dekina "unuka muka"...naravno,za njih i dalje mali bebac..ma,necu nikada ni da odrastem...

6.tisinu-kad cutim,i mislim se,mislim,mislim...

7.svoje selo-jezero,trcanje po livadama,gacanje u reci...setnje po proplancima,svez vazduh i ceo svet je moj...

8.sms poruke-imam celu "zbirku" u telefonu...

9.knjige-sve zanrove,samo da je kvalitetno...

10.poljupce-u svim formama...:)

11.Novu Godinu-ta euforija,neki specifican miris u vazduhu,osecaj srece,pokloni...

12.uspehe-kad se osecam kao pobednik,kad me neko istice,kad sam ja JA a ne senka nekog drugog...

13.muziku-kad sam besna,harmonika kao da sve to upije,poput zemlje koja privlaci struju...

14.sneg-belina,sanke,kapice,grudve,andjeli....nezno,ispunjujuce....

15.uspomene-kad se neko nekog seca,a ne kad neke vazne stvari iz proslosti padnu u zaborav...

16.skolu-odredjen put,jedna zgrada,jedno drustvo...kad pocnu da nam se razilaze putevi i ne znas gde ces,tesko je...

17.more-i pesak,uzivanje uz dobru knjigu,a sunce pali horizont....

18.bebe-jedan bezbrizni period,nezno i nevino....

19.mastu-cini cuda.....

20.zagrljaj-kad ti se sve srusi,kad patis,kad si besan,ali i kad si najsrecniji na svetu...moze da ispravi i ulepsa mnoge stvari...

21.nas stan na moru-i one ogromne prozore,sa kojih se u sumrak vidi bajka.....

22.prave prijatelje-kojih je jako malo,ali su uvek tu...i cute,cutanjem te razumeju,i vole te......

23.cvetanje cveca-kad se stvara jedan novi,mali zivot....kad gleda u visoko Sunce i svakog dana mu je sve blizi...i ne posustaje...

24.dnevnike-pises sve sto ti padne na pamet,pises i one "velike probleme",a posle,kad to citas,deluje ti tako malo i smesno...i mozes uvek da se vratis u ono doba...koga vise nema...

25.balade-verovali ili ne,one mogu i da mi ulepsaju dan...one su moja uspavanka,moja uteha,moj zivot...

Volim ZIVOT,volim da VOLIM,zivot je jedan ,divan i vredan...osmeha,naravno....

 

P.S.naravno,volim moje drage blogere...Oni,koji najlepse cute...Oni,koji te ne poznaju,a vole te kao da si im najblizi clan porodice...Oni,koji su uvek tu,da te podignu kad padnes,da placu sa tobom,da uzivaju u tvojoj sreci...Oni,koji su mi pokazali da je ZIVOT lep....Oni,kojima zelim sve najlepse,i volim ih,volim......

Ja ga malo oduzila...Ako neko hoce da pise,neka pise...:)

Unapred se izvinjavam domacici sto joj "kradem foru"...Nekako mi lepsa azbukica...:*

A-Ananas!

B-Budva!Moje prvo letovanje...

V-moja draga Vesna...

G-Godina!Tako duga,a tako brzo prodje...

D-Dejan!Moje omiljeno ime...

Dj-Dja!:)

E-Egipat!Moj najveci san...

Ž-Žena!

Z-Zelje!

I-Inat!

J-Jaka!Ono sto nikad nisam bila...

K-Kuca!Mesto gde svi uvek vole da se vrate...

L-Leptir!Povrsna lepota...

Lj-ona tajanstvena rec..

M-M!Sveprisutno slovo u mom zivotu...

N-Nos!Posebno kad curi...

O-Oblak!"Volela bih da sam oblak..."

P-Pedja...moja prva ljubav..

R-Rak!Najtuzniji horoskopski znak...

S-Sreca!I dalje je trazim...

T-Tuga...Uvek je mozemo naci,ali treba se izboriti sa njom...

Ć -Ćutanje...ono sto mi nekad puno znaci...

U-Usne!Tajanstvene odaje...

F-Fica!Davno proslo vreme...

H-Hemija!Moj drugi san...

C-Cvet!

Č-Č....Č...Č!

Dž-Džabe!Isto davno proslo vreme...

Š-Šareno!

P.S.izvinjavam se sto kasnim...

Da vam napisem ovde lepo "izvestaj",zbunise me komentari...:)

 

Ovako,prvo za dijetu:smrsala sam 1kg(da nije mnogo?) za ova 2dana,sinoc sam pojela jednu kiflu i zeludac poceo da mi se uvija,valjda zaboravio kako se vari,sta znam...Ali primetila sam da mi se apetit smanjio...Danas idem na rucak kod prijatelja pa cu jesti normalno(naravno malo manje),a od sutra cu opet poceti da gladujem...Sve dok mogu da izdrzim...

2.(Da ne dodje do zablude:nisam ja neka rugoba ili ne znam kakvo cudo,ali o tome cemo drugi put,sada sam pisala iskljucivo i prvenstveno o debljini...) Sto se tice mene i prijatelja(bilo je dosta komentara o tome),ja sam inace jako duhovita i dobra osoba,naravno jos bolja drugarica(i ne kazem to ja za sebe,da ne pomislite da sam umisljena,to su rekli drugi),ali prvo sto ljudi vide je spoljasnji izgled...Cini mi se,ne dozvole sebi da me upoznaju dovoljna,jer se uvek ispreci tih 20-30kg viska...Valjda me takvi "prijatelji" i ne zasluzuju...Sad sam to shvatila...Do sad me je bolelo sto obni uvek imaju razlog da me vredjaju kad se posvadjamo a ja ne,ali u poslednje vreme sam na sve oguglala...

3.Mnogo sam razmisljala o mom zivotu.Cini mi se,srecnija sam sto sam debela,jer ovako (ako ) kad smrsam,nikad necu dozvoliti sebi da postanem losa osoba i da povredjujem debele osobe kao sto "mrsavice" sada mene povredjuju...Hvala Bogu,prave prijatelje imam na blogu,pa se ne brinem...:)Ljudi volim vas sve MNOOOGO....................!

 

P.S.(Ostaje pitanje da li bi se druzili sa mnom da me vidite uzivo,ali u to necu da zalazim...:) )

 

:***************************************(za svakog po jedan)

Pa da kazem nesto i toj "tabu" temi... Ne,necu da pisem kako mi je debljina unistila zivot,kako je za sve kriva sudbina.Svesna sam toga da sam sama kriva za svoj izgled.Iskreno,ona jeste kriva za mnoge moje neuspehe i odbacivanja u zivotu,ali sve je to posledica moje nenormalne potrebe za hranom... Sa tri godine sam izgledala normalno.Od kad sam pocela sama da se hranim,sve vise sam se gojila.U prvom razredu sam imala 36kg,i svake godine se gojila bar 10kg(stidim se toga ali resila sam da budem iskrena do kraja...).Pa vi sad izracunajte do koliko sam sad dogurala.Mene je previse sramota da napisem.U svakom slucaju,DEBELA SAM,i to stoji.Doduse,izgledam normalno jer sam dosta visoka. Debljina...Oduvek sam znala da sam debela.I nisam se tesila da nije mnogo.Uvek sam bila predebela,a sad najvise.Da ne pominjem komplekse zbog svega vezanog za debljinu:kritike,omalovazavanja. Svako je imao prave reci za mene,svi su znali savrsene dijete,a niko nije mogao da zamisli kako je meni...Kad ceo zivot jedes,uzivas u hrani,ugojis se kao svinja,i onda moras da se odreknes svih tih lepih stvari...Da,u svim teznjama sam bila ambiciozna i uporna,samo sam kod mrsavljenja posustajala...Padala u depresije,pomisljala da se ubijem,naravno sve to lecila hranom,i tako u krug. Postala sam zavisnik od hrane. Znam to. Stigla sam i do famozne MATURE.Dan kad treba da izgledas odlicno i isto tako se doteras,jer ce inace da ti se smeje/ogovara te ceo grad.E,u toj sam ja situaciji sad.Sa sve svojih ...kg,sramota me je bre...Znam,reci cete "kad nije do sad razmisljala o tome,sta joj ovo sad znaci?" Svesna sam svih svojih slabosti i mana..Mekusac sam u zivotu...Prave prijatelje i nemam,uostalom retko i imam prijatelje,i ne krivim ama bas nikog zbog toga.Cure treba da nadju momke(a to pored mene nece moci),momci su vec dovoljno muskarci da se druze sa tamo nekom... Ma niko nije kriv...kriva sam sama... Samo da znate,resila sam da smrsam!!!A ako se ne sredim do mature,necu ni ici,neka mi to bude kazna sto sam jedna bolesno prozdrljiva osoba... P.S.I JOS SAMO DA SE ZNA:NE ZELIM NICIJE SAZALJENJE AKO JE NEKO OVAJ POST SHVATIO TAKO,SAMO U IME SVIH DEBELIH DA PORUCIM:"SHVATITE NAS,I AKO NAM NE POMOGNETE,NE VREDJAJTE NAS,I MI SMO LJUDI..:((" izvinite na ovako razbacanim redovima,umorna sam ...

E,pa konacno se oporavila od balada....Kao i od NJEGA...Cudnom koincidencijom i sticajem okolnosti,ostavila sam ga iza sebe i sve vezano za njega bas DANAS...Danas,popsto je proslo tri meseca od raskida(4 od pocetka)...Pre tacno mesec dana sedela sam na ovom istom mestu i plakala...Lila krokodilske suze...A danas mi se ne place...Cak sam i zaboravila koji je datum...Nisam ga videla skoro...Kao da se skriva od Sunca...Mozda je tako i bolje....Kad me je drugarica podsetila da je danas "dan D",samo sam se nasmejala... I tako sam srecna...Konacno sam shvatila da je ovaj zivot mali,kratak i da u njemu nema mesta za tugu...Ovih tri meseca,bio je moj ispad...ili ne znam kako vec to da nazovem...Znam samo da sam uspela da ne mislim na njega kao pre,da mi nije najbitniji u zivotu.Pocela sam da volim samu sebe,sto do sad nisam znala.Samo sam nesebicno volela druge,a na sebe sam zaboravljala i bila u drugom planu...Jutros sam se probudila nasmejana,ali ne sa mislima o NJEMU,vec o tome kako je lep ovaj zivot...I to mi se dopalo... Sunce se usunjalo u moju sobu,sad,posle jaako dugo vremena,i dalo mi snagu da zivim,da se radujem novim pocecima i lakse prebolim krajeve.

 "DA SMO ZIVI I ZDRAVI JOS GODINA STO, DA JE PESME I VINA I DA NAS CUVA BOG... ...JER OVAJ ZIVOT JE KRATAK I PROZUJI ZA CAS!!!"