Sreća je u malim stvarima

Za bolje upoznavanje ali i ponovno okupljanje svih pobegulja sa bloga =)

Prenecu "stafetu" dalje,a baba-tetka-strinu bih zamolila da zada neki zanimljiviji zadatak,jer mi nedostaju njeni zadaci jos od onog prvog kad sam dobila 5+(ajd' sad,ko ce se setiti..:))

#Savršen dan?

Prvi dani proleca,povetarac,sunce i onaj posebni miris u vazduhu... 

#Šta vas na ljudima prvo privuce?

Ironije li,osmeh :)

#Da morate, biste li uzeli ulogu coveka koji ima novac i karijeru, nema voljenu osobu kraj sebe ili ulogu coveka koji nema u izobilju ali kraj sebe ima voljenu osobu?
Oduvek su me ucili da se bogatstvo stice,a sa dusom se radja...Tako da...

#Kako glasi vase pravo ime?
Milena

#Nadimak?

Milenica,Mika,Miw...

#Koliko ce ove godine biti rodendanskih svjecica na vašoj rodendanskoj torti?

16 :)
#Kojeg vam je datuma rodendan?

29.06.
#Koja vam je najdraža životinja?

Nemam ih,ali npr. pile
#Koje su vam boje oci?

Zeleno-plave
#Koje vam je boje kosa?

Prirodna sveto smedja,trenutno plava.
#Imate li negde na tijelu tetovažu?

Nope...
#Imate li srecan broj?

Ne srecan,ali me  prati sestica.
#Gdje bi voeli da otputujete?

Egipat,pa sve ostalo.
#Omiljeni film?

Sve romanticne komedije
#Omiljeno mesto za odmor?

Moja soba,moje cebence i moj prozor...Druga varijanta je  u jednom toplom zagrljaju.
#Omiljeno jelo?

Hmm...Ajmokac :)
#Da li neki dan u nedelji posebno volite?

Da,sredu.
#Šta u zadnje vreme od pesama najviše slušate?

Gary Jules-Mad world i sve od Djoleta Balasevica
#Koju pastu za zube koristite?

Blend-a-med..
#Omiljeni cvet?

Beli jorgovan
#Koji fast-food najviše volite?

Otprilike sve :S
#Omiljeno pice?

Djus
#Kako ste izgledali kada ste imali 10 godina?

Zbunjeno i cudno :)
#Od koga ste dobili zadnji mail?

Facebook..
#Kako reagujete (na ljude, situacije)?

 Na ljude isto kao i oni prema meni,na situacije smotano.

#Što je trenutno najbolje u vašem životu?

 To sto sam ziva i zdrava,i sto mi je porodica na okupu.

#Ko ce vam prvi odgovoriti na štafetu?

 Oni koji nisu pobegli...jos uvek :)

#Koliko je sati u ovom trenutku?

20:40 

#Cokolada ili vanila?

Vanila :/ 

#Leto ili zima?

Prolece. 

#Toplo ili hladno?

Zavisi od trenutka.Sad hladno.
#Crno ili roze?

Crno.
#Narodnjaci ili metal?

Kod kuce metal,u diskoteci narodnjaci.

#Motor ili auto?

Motor.
#Koja boja vam je najdraža?

Crna 

#Šta mislite o petku 13tom?

 Ne mislim :)

#Prozovi pet prijatelja i prosledi im 'stafetu':

Domacica,Pinokio,Sanjarenja,Shadow,Hyper

 "Posle nekog vremena si rekao da je bolje da podjes...I okrenuo si se,poljubio me u obraz,i rekao da bi voleo da nekad svratim do tebe...

Zamolila sam te da ne pijes puno i obecala ti da cemo se videti..."

 Naravno,nisi nazvao.A ja nisam zelela da dosadjujem...

Od te veceri,vise ne pijem.Nikad se nisam pokajala sto sam ti sve priznala jer sam olaksala svoju dusu za par tona koliko jedna neuzvracena ljubav moze da tezi.

Bila sam presrecna dok sam se taksijem vracala kuci,a onda,kad god bih te videla u gradu,plakala bih.Vise i ne placem,jer imam iskustvo vise da dokazem ljudima da ni rizik nije ispravan kad je uzalud...

I dalje me obraduje poneka tvoja poruka,ono kad me se setis,i retki osmeh u prolazu...

Sad volim neke druge oci.Ili se bar tom ljubavlju zavaravam.

U svakom slucaju,prijatnije je kad ne mislim na tebe 24 casa dnevno,sedam dana u nedelji...Posvetim ti samo poneki petak,nazdravim sa jutrom u tvoju srecu,i idem dalje...

Za Novu godinu si mi poslao poruku koja pocinje sa "Malena...".A malena je koliko-toliko odrasla i vise ne veruje u bajke...

Malena ce zauvek ostati tvoja Mala,i zeli ti svu srecu ovog sveta...Zeli ti da bivsa otvori oci i shvati sta gubi...Zeli ti da nikad ne shvatis sta si izgubio i da nikad ne osetis bol neuzvracene ljubavi...

A ko zna,mozda ni ti ni Malena niste toliko savrseni... 

"Pricali smo o ljudima oko nas,gledali parove koji su izlazili iz kafica,smejali se momcima koji su pevali,i kao da sam zaboravila ono sto me je mesecima peklo.

Setih se i upitah te:'Kad sam vec tako neverovatna,zasto me izbegavas?'"

Sve mi je bilo jasno kad si poceo da gledas negde preko mog ramena,a zatim polako spustio glavu...Ne znam kome je bilo teze,ali znam da me je tisina ubijala...Ocajnicki sam zelela da znam sta je to sto sve drage ljude tera od mene,molila sam se da je u pitanju izgled,ali ti to nisi zeleo da mi kazes...

Molila sam te da kazes bilo sta,usput pokusavajuci da se nasalim govoreci ti da cu do  sutra sve zaboraviti,trazeci iskrenost u tim smedjim ocima za koje jos uvek verujem da su najlepse na svetu...

A ti si i dalje cutao,pogledom me moleci da ne insistiram na odgovoru... 

Nisam zelela da prestanem da te molim,jer sam znala da ce to vece biti jedini put kad cu moci da saznam ono sto mi kao ogromna knedla mesecima stoji u grlu.Cutala sam,cekala,a ti si samo gledao u zemlju,valjda od nje trazeci odgovor..

Rekao si da ne znas,a znao si,i dalje mogu u zivot da se kladim za to..Polu-odgovor bilo je ono sto sam najvise od svega mrzela:

"Ja nisam za tebe,ti si previse dobra,nacices boljeg...Uostalom,ne zelim jos da te povredjujem." 

U trenutku mi je doslo da se smejem i da placem,da se raspravljam s tobom-a ni za sta od toga nisam imala ni trunku snage...

Kad ja mislim da si najbolji na svetu-zar je moguce da nisi dovoljno dobar za mene? 

I dalje si cutao. 

A ja sam u glavi imala jos milion i po pitanja,ali sam videla da ni na jedno pravi odgovor ne znas...

Ja sam i dalje bila "stvarno neverovatna",a ti si konacno priznao da volis bivsu... 

Toliko sam tvojih pogleda lovila ka curi koja po meni ne izgleda previse lepo(ali o ukusima se ne raspravlja),da nije ni bilo potrebe da pitam koja je srecnica u pitanju.

Ali sam pitala.

Prosto sam trazila od tebe da me sto vise povredis,da imam razlog vise da placem uz "Divlje Jagode"... 

Zazmurila sam i potrazila tvoju ruku zeleci da ti budem sto blize,osetivsi da mi je to poslednja prilika...Pitao si me da li zmurim jer necu da te vidim(a ja jos uvek u pola noci znam da te naslikam do najsitnijih detalja)...

Prekinulo nas je tvoje drustvo jer te dugo nije bilo.Zaista smo dosta bili napolju,ali sam se ja skoncentrisala na tebe,tvoje pokrete,glas,oci...Na moje(prijatno) iznenadjenje rekao si da ces ostati jos malo.

Cemu to i zasto,nisam te pitala.Osetila sam da je dosta pitanja za tu noc,da mi je tek svega preko glave,a nisam imala snage da se pokrenem..Samo sam kao omadjijana stajala i cekala tvoj sledeci potez...

Posle nekog vremena si rekao da je bolje da podjes...I okrenuo si se,poljubio me u obraz,i rekao da bi voleo da nekad svratim do tebe...

Zamolila sam te da ne pijes puno i obecala ti da cemo se videti... 

-nastavice se- 

 "...rekla sam ti :"Mislim da znas da samo sad imam hrabrosti ovo da ti kazem.Volim te."

I zagrlila sam te jako...U trenutku kad si i ti mene stegao,kamen mi je pao sa srca i pocela sam da jecam... "

Proslo je vise od mesec dana od te veceri,a ja jos uvek pamtim dodir tvog krem dzempera na mom licu i onaj dobro poznati parfem...Samo si cutao i grlio me...To mi je dalo jos tracak nade...Poslednji...

A ja sam ti samo pricala,osetivsi se kao da me je neko navio da kazem,uprkos svemu...Pokusavala sam u sebi da nadjem prekidac koji ce me zaustaviti pre nego se pokajem,ali,nije ga bilo... 

Rekla sam  ti koliko sam noci provela placuci za tobom,koliko je mojih svezaka ispisano tvojim imenom...Samo si se smejao...Ponavljao si  "Malena,ti si zaista neverovatna..."

Jos uvek pamtim toplinu tvog glasa i ton kojim to izgovaras...

Ali,nisam zelela da cujem kako sam neverovatna,zelela sam da znam da me volis i da me nikada neces pustiti iz tog zagrljaja.Nisam ti to rekla jer sam smatrala da bih te time oterala od sebe.A,nazalost,alkohol nije imao toliku moc...

Par puta sam se zateturala,ti si me zagrlio jace,i rekao mi da mi neces dati da pijem ikad vise...Vreme je nekako mucno teklo,a ipak je tako brzo proslo...

Rekla sam  ti da si carobnjak,i da je neverovatno kako imas moc da ucinis da se nadjem na sedmom nebu,samo jednom recju...Smejao si se i dalje,mozda si mislio i da se salim...

Moje srce zna da nisam... 

Secam se da je bilo jako hladno te veceri,povremeno bi provejalo nekoliko pahuljica,ali je meni bilo toplo,grejao me je alkohol i to sto sam bila kraj tebe...

Dugo smo stojali tamo,secam se jos uvek i na kom mestu...

Secam se kako sam nosila satensku braon haljinicu koja mi jos stoji u ormaru,cuva tvoje dodire,nemam snage da je obucem ponovo...

Pricali smo o ljudima oko nas,gledali parove koji su izlazili iz kafica,smejali se momcima koji su pevali,i kao da sam zaboravila ono sto me je mesecima peklo.

Setih se i upitah te:"Kad sam vec tako neverovatna,zasto me izbegavas?"

-nastavice se-

Dugo sam mislila o tome.

I dalje pamtim svaki detalj te veceri,svaku kap alkohola koja mi je dala snage da ti sve priznam...

A tek sada imam hrabrosti da pisem o tome.

Dugo sam te gledala,prvo tebe,a onda i nju kad je stigla,uporedjivala se sa njom i govorila sebi da ni ona nije dovoljno dobra,jer,jel'te,niste vise zajedno...Kao stari okoreli alkoholicar,uzimala sam casu za casom,u stvari,nisam ni mnogo popila,nego me je stigla tuga koja se u meni gomilala citavih sest meseci,nastala je neka pogresna reakcija i sve je pretilo da izleti napolje brzinom lave od 300 stepeni...

Kad su noge vec pocele da mi klecaju,i vise mi nije bilo do igranja,izasla sam da zapalim cigaru i usput ti mahnula...Drugarica je posla za mnom i istrgla mi je iz ruke..

"Ne radi mi to...nisi ti takva."Zagrlila me jako,i to je ono sto je bilo potrebno da mi milion vrelih suza sklizne niz lice u nizu...

Cucnula sam pored auta,naslonila se i plakala kao kisa...Jedino sto sam u tom trenutku znala bilo je da te zelim pored sebe,da mi je dosta svega i da po prvi put imam hrabrosti da ti sve priznam...

Imala sam neki osecaj da je bas to ono pravo...Da ti kazem....

Ne znam kako sam uspela da ubedim drugarice da te pozovu,ali znam da ste se zajedno vratili posle nekih 15ak minuta.Jedna me je povukla u stranu i rekla mi "Ajde,idi da pricate,drugarski..."

Zamolila sam te da se prosetamo i,na moje veliko iznenadjenje,pristao si.Zazmurila sam i,osetivsi neku cudnu,ogromnu snagu,rekla sam ti :"Mislim da znas da samo sad imam hrabrosti ovo da ti kazem.Volim te."

I zagrlila sam te jako...U trenutku kad si i ti mene stegao,kamen mi je pao sa srca i pocela sam da jecam... 

-nastavice se- 

...iz vedra neba,strefio si me.

(da,slobodno se smejte...ja konacno nadjoh prave reci za stanje koje on izaziva u mojoj glavi.)

I kako dosao,tako i otisao...

Ovo u vezi tebe....Nije to bila ljubav,pa cak ni zaljubljenost.

Bila je navika da se svako jutro probudim ocekujuci tvoju poruku(prijateljsku,nazalost)  docrtavajuci mislima svaku tvoju boricu.

(iako nikad nisam uspela da ih prenesem na papir-tako su brzo iscezle...)

I tako vec,evo,sest meseci... 

(u stvari,kad malo bolje razmislim,proslo je i vise-to je bilo one noci koje ne zelim da se secam...)

Imala sam te na jedan dan(onaj koji je jos uvek najlepsi u mom zivotu),i volela te citavih 183 dana,tj. 4392 sati,tj. 263520 minuta,tj. ......

Eto,nekom si toliko znacio,a ti to nisi umeo da cenis...

I secam se da sam ti rekla da nisi skot i da ne pokusavas da postanes.

Bio si prvi(ali ne i poslednji) koji mi je rekao "Ja sam previse los za tebe".

(Uostalom,niko na ovom svetu nije dovoljno dobar za mene...Pa?!)

Jedino kod tebe mi je to zvucalo slatko.

Trudio si se da bas skot i ispadnes na kraju(a ja da sebe nabedim da to nisi ti),i tako se zavrsila jos jedna prica...

Tj prica i dalje traje,i titra mi u grudima,i setim je se tako ponekad,kad vidim tvoj lik u tudjim ocima...

(I jos uvek se nadam da je i tebi konacno naisla neka dovoljno losa...li si se,mozda,popravio...?)

..kako boli kad je tesko,a ne znate sta da radite...

I vise ni suze ne pomazu...

Okorelo blato naseg srca ni najjace kise ne mogu oprati.... 

Pada kisa.

Oprosti,odoh da se smestim pored prozora.